Emocija je okosnica oko koje se niže sve ostalo

Ana Ćurčin je kantautorka rođena u Bagdadu, odrasla u Moskvi, koja trenutno živi i radi u Beogradu. Njena muzika je nežna i modna, tiha i melodična, bučna i ritmična, kreće se od indie-rocka i folka i koketira sa ambijentom i bluzom. Ana aktivno svira od decembra 2012. godine, nastupa solo ili sa bendom, a njenu muziku publika je mogla da čuje u Srbiji, regionu i širom Evrope. U intervjuu za portal 013info, ispričala je zašto svoj prvi album predstavlja baš u Pančevu, koliko je gitara bitan instrument za nju, ko stvara muziku koju ovaj bend izvodi i zašto su sve pesme na engleskom jeziku.

U sredu, 20. aprila u Kulturnom centru Pančeva biće održana promocija vašeg albuma „Sketches of Belonging“. Da li ste do sada nekada nastupali u Pančevu, i zašto ste odabrali Pančevo za promociju albuma?

– Želja nam je da se predstavimo pančevačkoj publici, predstavimo naš rad i pesme. Koncert u Kulturnom Centru je takođe specifičan jer stavlja izvođače i publiku u jednu intimniju situaciju zahvaljujući postavci scene, a to je da smo i mi, bend i publika na sceni, pa je samim tim komunikacija intenzivnija, bez rampe ili takozvanog zida.Takođe, moj otac je Pančevac i dolazila sam kao mala često kod bake i deke, a i sad posetim familiju kad sam u prilici, tako da sam na više načina vezana za Pančevo.

Rođeni ste u Bagdadu, odrasli u Moskvi, a ipak ste se odlučili da živite i radite u Beogradu. Da li je lako stvarati muziku u Beogradu, i da li planirate ipak da nastavite karijeru negde izvan granica Srbije?

– Po povratku se nisam odmah bavila muzikom, već poslednjih 4 godine. Ne mislim da je lako bilo čime se baviti u Beogradu ali sigurno nije lakše ni bilo gde drugde, posebno u početku i ako su prihodi vezani samo za muziku. Za sad je sve što smo radili i napravili krenulo od samoinicijative, dobre volje i mnogo entuzijazma, tako snimamo albume, spotove i sl. Od muzike, ako pričamo o svirkama i albuma i u ovim žanrovskim odrednicama svakako nije moguće živeti u Srbiji. Mislim da je važno i neophodno da pokušavamo da sviramo i upoznajemo publiku van regiona.

Učestvovali ste na prestižnom Waves Festivalu u Beču, i festivalu MENT u Ljubljani. Koliko često nastupate u Srbiji, i da li više nastupate u inostranstvu?

– Za sad najčešće nastupam u Srbiji. Uglavnom su to solo akustični koncerti, u poslednje vreme, posle izdanja albuma sam krenula da sviram i sa bendom. Ukaže se prilika da sviram na festivalima povremeno ali i na tome radimo dosta jer su takvi festivali važni sa izvođača i stvaranja kontakata, kao i za upoznavanje sa novom publikom.

Nastupate od 2012. a ove godine ste izdali svoj prvi album. Zašto ste čekali četiri godine, i ko se bavi pisanjem vaših pesama?

– Nije bilo pitanje čekanja, već mi je želja bila da pesme budu objavljene u bendovskim aranžmanima. Za mene je taj process traženja benda i rada na pesmama kao i snimanja i produciranja albuma trajao 2 godine. Na to je uticalo prvenstveno želja da te pesme “legnu” u aranžmanima, a tome su doprineli svi članovi benda: Goran Antović, Marko Cvetković i Blagoje Nedeljković, kao i Goran Grubišić koji je učestvovao u rešenjima bubnja i snimanja. Goran Antović je poveo i ceo process snimanja i imao ulogu producenta, a kasnije je Marko Milatović uradio mix pesama, tako da je i bilo neophodno da se formira tim, da se upoznamo, razumemo i osetimo pesme. Usput, sve smo radili bez ikakvog budžeta, tako da je i to uticalo na tempo rada.

Za vašu muziku kažu da je nežna, duboka, emotivna, nekada tužna. Kako biste je vi definisali?

– Složila bih se da je emotivna, u kom god pravcu da se krećem, važno mi je da duboka emocija bude okosnica oko koje se niže sve ostalo.

Sve pesme koje izvodite su na engleskom jeziku? Da li planirate da snimite neki album i na srpskom jeziku?

– U ovom trenutku ne, ali razmišlljamo tome. Moje pesme i dalje nastaju na engleskom jeziku. Više se ne petljam mnogo u taj proces sa pitanjima zašto. Ali razmišljam o raznim saradnjama koje će otvoriti mogućnost da pevam na srpskom jeziku, tako da opipavam i tu mogućnost.

Svirate gitaru i pevate. Koliko je gitara bitna za vas kao umetnika?

– Za mene je gitara jako bitna kad sam sama jer me savršeno podržava u izvedbi pesama, ali i pre svega inspiriše. Nisam gitaristkinja ali je gitara moj oslonac. Zahvalan je instrument i zvuk gitare će me jednostavno uvek dirati.

Prošle godine ste ostvarili saradnju sa Ansamblom Kolo, za pesmu “lastavice, lasto”. Otkud ta saradnja, i kako biste opisali ovo iskustvo?

– To je bila sjajna saradnja koju je inicirao Ansambl Kolo. U okviru programa “Tradicija Nova” su me pozvali da interpretiram izvornu narodnu pesmu. Goran Antović i ja smo ušli u tu saradnju sa Kolom i zajedno sa Ivonom Eklemović koja je uradila horske aranžmane našli smo “zajednički” pristup da interpretiramo pesmu. Bilo je zanimljivo iskustvo, a meni je bilo i prvi put da pevam na srpskom jeziku.

Ko je zapravo Ana Ćurčin?

– Sebe tražimo, gradimo i menjamo kroz život i pronašla sam da kroz muziku mogu taj proces da izrazim, da izrazim želje, sukobe, emocije, probleme sa ovim svetom u kojem živim i podelim tu emociju najbolje što mogu.

M. M. Veličković

Ana Ćurčin je kantautorka rođena u Bagdadu, odrasla u Moskvi, koja trenutno živi i radi u Beogradu. Njena muzika je nežna i modna, tiha i melodična, bučna i ritmična, kreće se od indie-rocka i folka i koketira sa ambijentom i bluzom. Ana aktivno svira od decembra 2012. godine, nastupa solo ili sa bendom, a njenu muziku publika je mogla da čuje u Srbiji, regionu i širom Evrope. U intervjuu za portal 013info, ispričala je zašto svoj prvi album predstavlja baš u Pančevu, koliko je gitara bitan instrument za nju, ko stvara muziku koju ovaj bend izvodi i zašto su sve pesme na engleskom jeziku.