Da li Srbiji prete potresi poput onog u Italiji?

Nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Italiju, nameće se pitanje koliko je Srbija ugrožena od te prirodne katastrofe, a zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) Branko Dragičević za Tanjug objašnjava da u našoj zemlji postoji visok nivo ugroženosti, ali ne i od potresa poput onog u Italiji.

Prema rečima Dragičevića, najugroženija od mogućih potresa je centralna Srbija, gde je bilo i zemljotresa do 5,9 stepeni Rihterove skale. Ugrožene su svilajnačka, trstenička, rudnička, lazarevačka i kopaonička oblast.

Tu su se dešavali i očekuju se snažni potresi. Zemljotres u Kraljevu je bio tri puta slabiji od zemljotresa 1922. godine u Lazarevcu koji je imao magnitudu 5,9 jedinica Rihterove skale, rekao je Dragičević.

Objašnjava da zemljotres ne nastaje ni iz čega, već se energija akumulira i nekoliko godina, zavisno od magnitude, a u tom periodu pojavljuju se razni znaci, ponekad su to „rojevi“ slabijih zemljotresa, geofizičke promene ili drugi. Nevolja je što ih ima mnogo, oko 270 do 300, pa ne postoji jedinstven obrazac, te se oni ne mogu koristiti kao siguran način predviđanja.

Bilo je predviđanja zemljotresa u Akvili 2009. godine, kada su mnogi seizmološki zvaničnici bili osuđeni jer nisu postupili po predviđanjima jednog geofizičara koji je merio koncentraciju radona, a 2011. je pola Rima napustilo kuće zbog najave zemljotresa. Ovo sada niko nije mogao da predvidi i ta tehnika predviđanja još nije stopostotno sigurna i nije u funkciji“, rekao je Dragičević.

Digitalna karta rizika

RSZ je izradio digitalnu kartu hazarda uz pomoć koje svako ko želi može da pozicionira svoj objekat na „Gugl karti“ i iščita vrednosti očekivane u budućnosti. Karta je napravljena na osnovu izučavanja seizmičnosti iz prošlosti, savremene seizmičnosti i na osnovu seizmotektonskih i geoloških izučavanja, objašnjava Dragičević, i dodaje da karta predstavlja podlogu posle koje prostorni planeri odlučuju na kojim prostorima i pod kojim uslovima se mogu graditi objekti.

Na pitanje pod koji se uslovima mogu graditi objekti u našoj zemlji, profesor Građevinskog fakulteta Dragoslav Šumarac ističe da su svi objekti koji imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu sigurni od zemljotresa, u odgovarajućoj zoni u kojoj se nalaze. Tu građani mogu da budu mirni, poručio je Šumarac, koji je predsednik Inženjerske komore Srbije, uz napomenu da su u Srbiji posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine doneti propisi po ugledu na SAD i od tada sve zgrade moraju da budu otporne na određenu jačinu zemljotresa.

Problem je, međutim, u staroj gradnji, a posebno sa nelegalnim objektima, kojih u Srbiji, prema rečima Šumarca, ima oko milion i po. Objašnjava da licencirani inženjeri moraju za svaki objekat da proračunaju seizmičku otpornost, a to znači da se određuju dimenzije zidova, liftovskog jezgra, kao i stubova, pošto ti elementi najviše trpe kod zemljotresa.

U Evropi je sada uveden evro-kod 8 koji se bavi seizmikom za trusna područja, a to su uglavnom Grčka, Italija, Balkan…, a inženjeri Inženjerske komore Srbije su osposobljeni da rade i po tim evrokodovima, dodao je Šumarac.

RSZ je izradio digitalnu kartu hazarda uz pomoć koje svako ko želi može da pozicionira svoj objekat na „Gugl karti“ i iščita vrednosti očekivane u budućnosti. Karta je napravljena na osnovu izučavanja seizmičnosti iz prošlosti, savremene seizmičnosti i na osnovu seizmotektonskih i geoloških izučavanja, objašnjava Dragičević, i dodaje da karta predstavlja podlogu posle koje prostorni planeri odlučuju na kojim prostorima i pod kojim uslovima se mogu graditi objekti.