Dualno obrazovanje je dobar potez, a mi đake već učimo da budu i preduzetnici

Krupna tema prosvete u Srbiji postalo je dualno obrazovanje. Objašnjenje o tome šta je dulano obrazovanje, šta su prednosti novog modela u odnosu na dosadašnju praktičnu nastavu, potražili smo od direktora elektrotehničke škole Nikole Ćuričina. On je za 013info pričao više o ovoj obrazovnoj ustanovi u kojoj savremena stručna znanja stiče više od 600 učenika.

– Dualno obrazovanje postoji u Nemačkoj, Švajcarskoj, delimično u Francuskoj, i to u dva modela švajcarskom i nemačkom. Nastava se po njima izvodi delimično u školi, a delimično se realizuje na poslu. Stručno obrazovanje bi praktično sticali u školi i odmah primenjivali kod poslodavaca. Različiti su modeli, kod nekih ste tri dana u školi pa dva na poslu, ili dve nedelje u školii pa dve nedelje na poslu a čak postoje modeli gde se polugodište uči a polugodište radi. Model dualnog obrazovanja primenju i Južna Koreja. To su sve zemlje u kojima postoji jaka privreda, jaka industrija, jaka potreba za radnicima koji u industriji direktno uče svoj posao. Interes poslodavaca je da posle pri zapošljavanju imaju daleko manje troškove obuke. A sve vreme imaju i radnika koji radi određeni deo posla. Možda ne na nivou nekog iskusnog radnika ali opet obavlja određeni posao po nekoj nižoj ceni. 

Znamo da srednje stručne škole već imaju stručnu praksu koju obavljaju učenici. Koliko će dualno obrazvanje ličiti na to? 

– Tu moramo da napravimo razliku. U svim našim obrazovnim profilima mi danas imamo praksu. To nije nešto neobično. Praktična nastava je ili u školi ili u firmama. To nama nije nepoznato. A dualno obrazovanje će biti korak napred od sadašnjeg modela koji postoji za treći stepen obrazovanja. I sada učenici imaju praksu, ali zakon o dualnom obrazovanju bi trebalo da omogući da učenici za svoj rad primaju i novac. 

Čuli smo to. Tinejdžer se odavde odseli s roditeljima u Austriju. Osmi razred, tamo krene u dualno, i zaradi 600 evra mesečno. Jel to to?

– Tako je. Učenici de fakto u dualnom postaju radnici te firme. Druga je priča hoće li posle završene škole sigurno dobiti posao, ali učenik je već na poslu. To je taj korak dalje. To je ta prednost dualnog obrazovanja. I to bi zakon trebalo da reši. Jer mi danas to nemamo. Mi imamo učenike na praksi, ugovore sa partnerima gde se praksa radi, mnoge stvari su definisane, ali nema ni toplog obroka, ni prevoza, niti bilo kakve naknade za rad. I pitanje je često da li je u pitanju rad jer to zavisi od kapaciteta firme da učenika uključi u radu. Dakle po meni je dualno obrazovanje dobra stvar, samo treba da vidimo procedure, šta i kako i koliko je naša privreda u stanju da povuče radnika. I da ih nešto plati, i da ih osigura, i da oni idu u školu. Naše iskustvo je da su đaci slabo zainteresovani za obrazovanje trećeg stepena, ali ako im neko kaže da će dobiti priliku da zarade, makar i 100 evra mesečno, ljudi će sasvim drugačije tome pristupati. Postoje učenici koji nemaju sredstava za putovanje pa im taj novac može baš mnogo značiti. A važna je i prohodnost. To će isto zakon urediti. Ne znači da neko ko završi dualno obrazovanje sutra nemože da ide na strukovne studije. Zašto ne bi mogli i na akademske studije. To recimo švajcarski model dualnog izuzetno lepo radi. Tamo neko iz dualnog obrazovanja može biti na kraju i doktor nauka. Mislim da je generalno dualno obrazovanje dobro jedno što moramo da pronađemo privredu koja će to moći da prihvati. Mi kao škole ne možemo da pravimo ad hok dogovore. Ulazi se u obrazovni proces koji će trajati tri godine i morate imati sigurnog partnera tri godine. Moramo da idemo korak po korak. Tu se stvari ne menjaju na glavačke za godinu dana. Strašno da tamo gde postoje mogućnosti ne budu iskorišćene. Da budemo realni neće to biti pola đaka u dualnom obrazovanju od sutra. Ne, ići će postepeno.

Poslednji podatak je da je sada prepoznata mogućnost za 60 učenika na nivou Pančeva.

– Još jedna tema se kada pričamo o dualnom obrazovanju otvara kao ključna. A to je ne samo redovno dualno obrazovanje nego zašto ne i vanredno dualno obrazovanje. Dosta nezaposlenih imaju samo osnovnu ili neku srednju školu koja nije atraktivna. Nema posla za tu struku niti će ga biti. Ti ljudi bi možda rado ušli u program vanrednog dualnog obrazovanja koji bi na neki način pomogla država ili ga finansirali poslodavci. Pričam o tome da čovek zaposli ljude u fabric tekstila i oni su četiri dana na poslu, a dva dana u školi u sledeće dve tri godine. Tu oni dobiju stepen stručne spreme i znanja koja poslodavac ne može da im pruži ali škola može. Dakle prekvalifikovanje radnika u toku rada. Ta priča mi je interesantna. I mislim da su to potencijali za škole koje bi mogle da to iznesu. Naše pančevačke srednje stručne škole su dobre, imaju kvalitetan kadar, i opremljene se i imaju potencijal da to iznesu bolje nego druge institucije. 

Da pruže bolju obuku nekome ko je nezaposlen nego agencije koje angažuje služba za zapošljavanje. Na to mislite?

– Pogotovo za ozbiljne stvari kao što je rad u proizvodnji. Što se tiče dualnog obrazovanja i naše škole konkretno, mi smo vrlo raspoloženi, ali nemamo trenutno partnera koji je u stanju da apsorbuje dovoljan broj da bi mogli da imamo barem 15 učenika dualno. Ali mi imamo i drugi deo priče. Naša škola se trudi da kod đaka razvija preduzetnički duh, mi imamo dosta smerova koji se bave informacionim tehnologijama, administriranjem računarskih mreža, znači potencijalom za neku vrstu preduzetništva. I to treba razraditi.

Razvijaju li učenici poslove, da li osnivaju firme u završnim razredima?

– Pa kako da ne. Imamo i neke učenike koji su dobili neke grantove za startap projekte. Ali oni imaju po 16-17 godina, a treba i završiti školu. Jedna stvar je talenat za nešto, ali voditi uspešno biznis podrazumeva i znati mnogo više od osnovnog posla. Tako da u završnim razredima mi njih učimo preduzetništvu, elektronskom poslovanju i drugim stvarima kako bi svoj budući biznis mogli da ga održe kao uspešan.

Da se vratimo malo i školi, školskim temama. Kako funkcionišete, da li ste zadovoljni, kakva je saradnja sa širom zajednicom?

– Eletrotehnička škole je u poslednjih nekoliko godina prošla proces osavremenjavanja obrazovnih profila. Sada školujemo savremene profile, recimo informacione tehnologije, administratore mreža, multimedije i telekomunikacije, a pored toga energetiku i procesno upravljanje. Energetika ostaje baza svega, a procesno upravljanje jer imamo mi ovde i neku industriju. To je okosnica koju smo napravili i za to je bilo potrebno puno ulaganja od strane ljudi, kolega, inženjera pre svega koji su puno radili na sebi da bi mogli da isprate ove promene. Pored toga smo imali učešće na konkursima. Posebno bih pohvalio gradski za opremanje kabineta za praktičnu nastavu što se finansira iz fonda za zapošljavanje i tu je već prepoznat značaj praktične nastave da bi po završetku škole ljudi bili zapošljivi. I naravno tu su pokrajinski i republički konkursi. Mogu da kažem da smo poprilično osavremenili opremu. Mada uvek može i treba još. Jer tako je to sa tehnikom. Sada imamo skoro 100 računara u kabinetima škole. Cilj nam je da kabineti budu opremljeni jer to omogućava dobru praktičnu nastavu, a to je prednost stručne škole u odnosu na one opšteg tipa. E sad Elektrotehnička škola ima i ograničavajuće faktore, a to su nedostatak prostora i recimo zamena stolarije, podova, klupa, energetska efikasnost. To su ulaganja koja nas čekaju. Drugi deo priče je u tome da mi sada imamo preko 600 đaka, ali i interesovanje za mnogo više. Recimo naše informacione tehnologije su bile prva želja kod preko 90 đaka na upisu, a mi smo ih upisali 24.

Da su bolji prostorni uslovi, vaša procena, koliko bi đaka bi moglo da se upiše?

– Ako pričamo o prošloj godini, mogli smo da upišemo 11 odeljenja, a upisali smo 6 odeljenja. Opet nije ni to realno jer postoje i prioriteti koje postavlja država. Da li treba neke škole da se ugase da bi baš primili svakog na ono što želi. Nije ni to suština. Ali interesovanje jeste neki pokazatelj da konkurencija daje kvalitet. Tako su i učenici i nastavnici još bolji. Visoko interesovanje za našu školu smatram da je uslovljeno upravo tim osavremenjavanjem profila.

Spomenuli ste da je u tom smislu ograničavajući faktor prostor.

– Da. I tu imamo plan za proširenje. Postoji građevinsko zemljište kojim raspolaže škola, vrlo je blizu, i zamišljeno je kao depandans škole. Da tu bude novi objekat za praktičnu nastavu. Građevinskom projektu je istekla važnost u međuvremenu. Posle 5 godine građevinska dozvola je izgubila važnost. Već smo u proceduri da se projekat prepakuje i ponovo dobije dozvola. Ključno je da su se u međuvremenu promenili urbanistički uslovi i mi čekamo da dobijemo dozvolu od urbanista gradski, a onda i skupštine grada da izgradimo tu zgradu kao što je inicijalno i predviđena. Praktično iz dva dela, jedan će biti trospratni drugi dvospratni.

Kakva bi namena trebalo da bude tog objekta.

– Pa pre svega radionice i učionice. Ono što je nama interesanto su autoelektričari i uopšte radionice za popravku. Tu bi rešili problem fizičkog pristupa jer bi pristup bio omogućen i kamionu kada recimo treba doneti elektromotor. Taj objekat bi nam omogućio da imamo radionice za autoelektriku i autodijagnostiku, i za popravke elektromotora, a veći broj učionica omogućio bi da ili primimo veći broj đaka ili da sa postojećem broju učenika omogući konforniji prostor. Za projekat postoji podrška grada. Pola miliona dinara je još prošle godine bilo obezbeđeno u budžetu za prepakivanje i novi projekat. Nije završeno jer se čekaju urbanistički uslovi. U novom budžetu su za tu namenu povećana sredstva. Tek nakon projekta možemo da pričamo o potrazi za finansijama.

Kažete malopre postoji projekata i da bi mi to trebalo da izgradimo. Ko to treba da izgradi? Čiju podršku očekujete?

– Novac za izgradnju može da dođe iz grada, iz pokrajine, iz republike i iz inostranstva. Sve četiri varijante su i realne i potrebne.

Partnerstva sa privredom? Pošto smo već pričali o dualnom obrazovanju.

– I to postoji kao mogućnost. Mi kao direktori moramo da budemo menadžeri, ali nemamo baš takve ingerencije. Moramo da poštujemo zakon, a postoje mogućnosti za javno privatno partnerstvo. Postoje takvi propisi. Eto da kažemo da je to taj peti deo. Postoji mogućnost. Ali pazite mi smo u instituciji čiji je osnivač pokrajina, koju finansira grad i da bi ušli u bilo koje partnerstvo potrebna nam je podrška svih tih institucija. Za mene je ta opcija o javno privatnom partnerstvu najbolja. Ako je generalno tema da se pravi novac onda moramo da znamo da smo u utakmici na globalnom tržištu. Tako gledam i naše đake i celu našu priču. Danas morate da budete globalno konkurentni. Tržište je ogromno. Naša zemlja u ovom trenutku, budimo iskreni, nije bogata. Koji je način da budemo bogatiji i da nam plate budu veće – pa jedino izvoz. Ovaj naš IT sektor je izvoz usluga. Trend je da ljudi sede ovde izvoze usluge i novac za to stiže. Tu je značajan trend rasta. To je naša ideja da naši đaci budu u stanju da budu globalno konkurentni. I u Pančevu i u Beogradu i u celom svetu. O đacima je reč. A oni socijalne neprilike u kojima svi živimo, u kojima su i naše porodice, unose i svakodnevno u školu.

Ima li tih problema, koliko su krupni, kako se borite?

– Mi smo u Pančevu lokalna samouprava koja ima barem osnovna sredstva za funkcionisanje, a čak i neke dodatne načine na koje se škole pomažu što je jako dobro. Voleo bih da toga bude još više jer mislim da su škole institucije koje treba maksimalno podržati. S druge strane jasno je da se teško živi. I sam trošak mesečne karte, a 20 posto naših učenika je van teritorije grada Pančeva, dok je u ovih preostalih 80 pola iz grada, a pola iz naših naseljenih mesta, užine…Veliki su troškovi. I moram da kažem da postoje kategorije stanovništa koje sebi na žalost ne mogu da priušte da im deca idu u srednju školu. Van Pančeva postoje manja mesta gde je to ozbiljan problem. I mi se trudimo da pomognemo koliko god možemo. To se naravno odražava na broj učenika koji su raspoloženi da idu na ekskurzije, na neke druge dodatne aktivnosti za koje se moraju odvojiti sredstva čak i da su besplatne. Ono što i pored tako teških uslova hoću da pohvalim je da je ove godine drastično bolji odaziv bio za uplatu mi to popularno zovemo roditeljskog dinara. Na moj predlog savet roditelja je smanjio je iznos sa 2.500 dinara smanjio na 1.000 dinara i odziv je bio drastično veći. Od tih sredstava već smo uspeli da sredimo dve učionice. Ideja jeste da roditelji učestvuju ne samo materijalno. A i đaci su bili sjajni jer su došli i sa domarom farbali i sredili učiniocu. Važna je ta veza između đaka roditelja i škole. Svi smo na istom zadatku. Profesori, đaci, roditelji imamo istu želju i istu stvar treba da radimo. I važno je kada se to uspe. Ako se prepozna zajednički interes a odnos bude ljudski i sa skromnim sredstvima može dosta da se uradi.

Na kraju da se vratimo zakonima. Pored ovog o dualnom obrazovanju najavljuje se i izmena osnovno obrazovnog zakona u Srbiji.

– Da, promene zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. To je jedan izuzetno važan zakon i mislim da će biti potrebna vrlo široka rasprava o njegovom izmeni. Nesporno je da postoje stvari koje treba unaprediti. Ja se nadam da će svi relevantni faktori učestvovati u pripremanju predloga izmene ovog zakona. Praktično taj predlog još uvek nemamo. Postoji neki nacrt predloga što izaziva već neke komentare. Po meni treba videti, eto imamo nacionalni prosvetni savet, imamo sindikate koji predstavljaju zaposlene, imamo ljude koji rade u prosveti, imamo direktore, imamo ministarstvo prosvete, imamo zavode… Svi treba da budu uključeni i onda će se doći do unapređenja. Mislim da će pre biti usvojen zakon o dualnom obrazovanju, nego što će se menjati naš krovni zakon.

I na samom kraju, da se i mi kao informativni portal i medij 013info, pohvalimo saradnjom sa učenicima škole na čijem ste čelu. Sarađivali smo u projektu “Filtriranje”. Kakve su vaše ocene?

– Jedan od načina i modela praktične nastave koji smo uspeli da realizujemo za naš profil tehničara multimedije jeste saradnja sa vašom kućom informativnim portalom 013info. U pitanju je projekat koji je omogućio da 12 naših đaka učestvuje u izradi emisija “Filtriranje” koje predstavljaju reportaže sa lica mesta gde su naši učenici imali prilike da snimaju i montiraju te priloge. To je jedna izuzetno popularna forma. Po meni to je budućnost televizije. Ta neka online televizija. To je recimo primer kako može sa vrlo malo sredstava da se napravi sjajna priča.

Krupna tema prosvete u Srbiji postalo je dualno obrazovanje. Objašnjenje o tome šta je dulano obrazovanje, šta su prednosti novog modela u odnosu na dosadašnju praktičnu nastavu, potražili smo od direktora elektrotehničke škole Nikole Ćuričina.