Južni Banat na Zapadnom Nilu

PANČEVO, 15. avgust – Posebna pažnja i adekvatan alarmantni status koje Pančevo i Južni Banat dobijaju kada se spomene oboljevanje od virusa groznice Zapadnog Nila nisu nezasluženi. Podatak koji je nedavno prenela članica gradskog veća zadužena za zdravstvo dr Mirela Petrović, da je od 2012. kada se vodi statistika u Pančevu bilo 47 potvrđenih slučajeva kod ljudi, da bi se bolje razumeo valja dovesti u korelacije.

Prema Izveštajima Instituta za javno zdravlje Srbije ‚‚Dr Milan Jovanović Batut”, koji su na njihovom sajtu dostupni za 2012, 2013. i 2014. godinu groznica Zapadnog Nila je među zaraznim bolestima. Najdramatičnije bila je 2013. godina kada je bilo 200 potvrđenih slučajeva, a 103 verovatna – ukupno u Srbiji 303. Od toga u Beogradu 172 slučaja što je 56,8 odsto, a odmah zatim na teritoriji Južnobanatskog okruga 16, 2 odsto. Tada su i na teritorijama Beograda i Južnobanatskog okruga bile proglašene epidemije. Ukupno u Srbiji bilo je 35 smrtnih slučajeva. Svaki deveti bolesnik je umro.

U 2012. godini, što je početna godina za praćenje u Srbiji, ukupno se sumnjalo u 139 slučajeva. Od tog broj 42 su potvrđena, a 29 ih je bilo verovatnih. U Beogradu od tog broja 53 – 74,6 odsto, a na teritoriji Južnobanatskog okruga 8,5 odsto ukupnog broja. Smrti – 9. Umro je svaki 15 zaraženi.

Najsvežiji godišnji izveštaj je za 2014. godinu u kojoj je u Srbiji bio 77 slučajeva od kojih je 57 potvrđeno, a 20 ostalo verovatno. U Beogradu 39 – 50, 65 odsto. U Južnom Banatu – 22, 1 odsto ukupnog broja. U Srbiji – 9 umrlih. Opet je svaki deveti bolesnik umro.

Osnov za još širu korelaciju su podaci koje objavljuje ECDC – evropski centar za kontrolu bolesti.

Prema podacima dostupnim na njihovoj internet stranici, a Beograd i Južni Banat su već godinama crveni regioni na njihovim mapama slučajeva oboljevanja od virusa Zapadnog Nila, u 2015. godini u zemljama Evropske unije ukupno je zabeleženo 108 slučajeva. U susednoj, Rumuniji, uzmimo je recimo za poređenje, od 32 slučaja u tom period 19 je potvrđenih. U 2015, tvrdi ECDC, bilo je ukupno 28 slučajeva. Od toga u Beogradu 15 i svih petnest potvrđenih. U Južnom Banatu 7 sa sedam potvrda.

Isti izvor za 2014. godinu navodi da je u čitavoj EU bilo 74 slučaja od čega u Rumuniji 23. Dok je u Srbiji broj stao na 76. U Beogradu 35 od čega 25 potvrđenih, a u Južnom Banatu 19 sa 16 potvrđenih.

Godinu dana ranije, 2013, u celoj EU zabeleženo je 228 slučaja, dok je u Rumuniji bilo 24, od čega je 22 potvrđeno. U Srbiji te godine bilo je 302 slučaja. Od toga u Beogradu 171 sa potvrđenih 124. Dok je u Južnom Banatu bilo 48 sa 32 potvrde.

U zemljama EU 2012. godine zabeleženo je 242 slučaja od čega je u Rumuniji bilo 14 i svi su potvrđeni. U Srbiji 2012. godine bilo je 69 slučajeva, od čega u Beogradu 50 sa 30 potvrđenih. U Južnom Banatu 10 sa 5 potvrđenih.

Evropska zdravstvena statistika beleži i podatke iz izveštaja za 2011. godinu u kojem nema podataka za Srbiju. Na prostoru zemalja EU – 128 slučajeva od toga u Rumuniji 11 i svi potvrđeni.

U zbiru gledano za pet izveštajnih godina u zemljama EU ukupno je zabeleženo 780 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila. Od toga u Rumuniji 104 slučaja od koji se kao potvrđeno vodi 89, dok je 15 u kategoriji verovatnih.

Za samo četiri izveštajne godine EU podaci govore da je u Srbiji bilo 475 slučajeva. Od tog broja u Beogradu 271, sa potvrdom za 194, dok su ostali u kategoriji verovatnih, dok je u Južnobanatskom okrugu pronađeno 84, sa 60 potvrđenih, a ostali su u klasi verovatnih.

Još kraćim poređenjem moglo bi se zaključiti da je u Srbiji i do pet puta više oboljevanja od Zapadnog Nila nego u daleko većoj i mnogoljudnijoj Rumuniji. Dok bi Beograd praktično bio tri Rumunije, a Južni Banat po ovoj statističkoj relaciji kao 4/5 Rumunije. Da, Srbija kao 60 odsto čitave Evropske unije. Nije loše? Samo da je u nečem drugom.

Interesantan je odnos evropskih podataka o Južnom Banatu, 84 ukupno, a 60 potvrđenih, sa podatkom o 47 potvrđeno obolelih za 5 godina sa teritorije grada Pančeva (podatak koji je iznela dr Mirela Petrović). Samo Pančevo kao pola Rumunije. Odavno tako nije bilo.

V. Đoković