Društvo

Međunarodni dan seoskih žena: Ekonomska zavisnost i nerazumevanje sredine i dalje vodeći problemi

Pančevo, Sub, 15/10/2016 - 11:42
Mirjana Marić Veličković

Međunarodni dan seoskih žena ustanovljen 2007. godine, sa namerom da se skrene pažnja na ključnu ulogu žena na selu. Povodom ovog dana, u subotu 15. oktobra, u Zrenjaninu će biti organizovana izložba autentičnih radova i rukotvorina seoskih žena Vojvodine. Ovu manifestaciju organizuje Pokrajinska vlada – Sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova, a ove godine će učestvovati oko dve hiljade žena, koje dolaze iz preko 200 udruženja i 37 lokalnih samouprava.

Cilj manifestacije je predstavljanje stvaralačkih potencijala i proizvoda seoskih žena u Vojvodini, kao i predstavljanje proizvoda starih zanata koji neguju i čuvaju tradiciju i bogato kulturno nasleđe vojvođanskog višenacionalnog ambijenta. I ove godine učestvovaće udruženja sa teritorije Pančeva, a mi smo ih ovim povodom pitali kakav je zaista položaj žena u selu danas, i kojim aktivnostima pokušavaju da se okolnosti u kojima žive promene.

Snežana Baba iz Udruženje žena „Novoseljanke" iz Banatskog Novog Sela, rekla nam je da su žene na selu i dalje u nezavidnom položaju.

– U Banatskom Novom Selu, na primer, nemamo vrtić da bi žene mogle da ostave decu i idu na posao. Sve seoske poslove, pored svih ostalih poslova, u velikom broju slučajeva obavljaju i žene,pogotovo ako su muškarci zaposleni. Vreme da se žena posveti samo sebi nakon kućnih poslova, pažnje prema deci i ostalim ukućanima, žena na selu nema. Takođe, nema mogućnosti za zapošljavanje, rekla je Snežana.

O tome šta ovo Udruženje radi da se situacija poboljša rekla je:

– Mi kao Udruženje pokušavamo da afirmišemo žene, da naučimo i nešto što do sada nismo znale kroz iskustva drugih žena, putem seminara, predavanja i sl. Radimo na stvaranju pozitivne atmosfere na selu, jer je sve veći odliv mladih u gradove. Doprinosimo i kulturnim dešavanjima kroz naše udruženje i kroz saradnju u aktivnostima koje sprovode druga udruženja ili institucije.

zene.jpg

 

U Banatskom Brestovcu situacija je slična. Predsednica Aktiva žena „Sosa", Milka Čurić, rekla nam je da je jedan od problema nerazumevanje sredine, kao nemogućnost emancipacije žena. Ovo udruženje kroz kreativni rad, radionice i organizovanje izleta pokušava da učini život žena na selu sadržajnijim i lepšim.

Suzana Stoiljković iz Udruženja „Zlatna Jabuka" iz Jabuke smatra da su informacije manje dostupne ženama na selu nego u gradu.

– Veliki problem je nezaposlenost. Kada bi žene na selu imale sopstvene finansije, povećalo bi im se i samopouzdanje. Mi smo forimirale Udruženje žena sa ciljem da se edukuju i afirmišu žene na selu. To radimo putem kreativnih radionica, tribina i predavanja, rekla je Suzana.

Slavica Polić iz Udruženje žena „Omoljčanke" kaže da su žene na selu izložene pojačanom riziku od osiromašenja, zbog nemogućnosti da se zaposle.

– Problemi nastaju i zbog nemogućnosti usklađivanja radne i porodične uloge usled odsustva odgovarajućih institucija, nemogućnosti sticanja novih znanja i veština, tabuima o nasilju nad ženama, rekla je Slavica i dodala:

– Mi kao udruženje pomažemo ženama na selu da sopstvenim radom, veštinama, kao što je domaća radinost, pokažu svoje kvalitete. Ovo je jako važno, jer kroz taj psihološki momenat, da žene kroz druženje, rad i sopstvenu inicijativu, sebe kao takve ostvaruju i stiču utisak o važnosti svog mesta u društvu.

Jedno od nastarijih Udruženja na teritoriji Pančeva, Udruženje žena „Dolovke", već godinama radi na podizanju kvaliteta života žena na selu. Potpredsednica udruženja, Dragana Marić, podelila je svoja zapažanja i iskustva.

– U našem selu ima puno žena koje nemaju stalne prihode i koje su ekonomski zavisne, zbog čega je kvalitet njihovog života na veoma niskom nivou. Posebno su ugrožene žene niskog obrazovnog statusa, kao i one žene koje su iz različitih razloga ostale bez posla. Rešenje za probleme ovoj ugroženoj grupi bi bilo sticanje novih znanja i veština kroz predavanja i edukacije. Na primer, ovladavanje tehnikama starih zanata značilo bi stvaranje mogućnosti za samozapošljavanje ili ostvarivanje dopunskih izvora prihoda, a uz veoma skroman početni kapital. Ovo je jedan od načina da se reše njihovi egzistencijalni problemi, rekla je Dragana i dodala:

– Smatram da radimo izuzetno društveno koristan posao. Žene koje žive u ruralnoj sredini, posebno žene iz našeg Udruženja, aktivno učestvuju u širokom dijapazonu aktivnosti. Imaju značajnu i rastuću ulogu u razvoju seoske sredine. Našim radom dajemo veliki doprinos društvenom životu selu i na kraju našim primerom dokazujemo da u selu ima značajnih i vrlo lepih stvari zbog kojih ovde treba ostati.

zene2.jpg

 

Udruženja žena koja funkcionišu na teritoriji Pančeva bave se starim zanatima, izradom raznih rukotvorina kao i tradicionalnih kulinarskh specijaliteta. Osim značaja za njihovu lokalnu sredinu, aktivnosti koje obavljaju doprinose podizanju kvaliteta i raznovrsnosti turističke ponude Grada Pančeva, što predstavlja veliki značaj i u ekonomskom smislu. Ostaje nada da će ovaj potencijal biti prepoznat i da će u budućnosti njihov rad uz podršku institucija doprineti kako poboljšanju uslova života žena na selu, tako i kvaliteta života svake žene pojedinačno. 

Najnovije vesti