• Pančevo – skrivena jednostavnost postojanja: Prolog

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Grad je najsavršeniji ljudski proizvod. Grad je proizvod koji se nikada ne može napraviti do kraja već uvek mora da se dograđuje i dorađuje. Grad je mesto gde dete vidi šta će raditi kad odraste kako je govorio veliki arhitekt Luis Kan. Grad je mesto gde se rađamo, živimo i umiremo. Grad je mesto gde se volimo i mrzimo. Grad je mesto susreta i mesto rastanka.Grad je mesto gde radimo i odmaramo. Grad je naše prošlo, sadašnje i buduće.

    Pančevo je grad i to odavno. Nekada mali i nebitan ali koristan nekoj metropoli. Danas mali i nebitan ali koristan nekome, možda čak i Otadžbini.Sutra će biti,verovatno, isto tako.Nije strašno biti koristan nekome. To je pohvalno,blagorodno i dobro ali je važno da Pančevo bude korisno,blagorodno i dobro i sebi i svim njegovim žiteljima.

    U stvari, Pančevo je tako i projektovano nekada davno u Imperiji koja je volela red zato što se red kontroliše lakše od nereda.

    Pančevo ima jasnu strukturu, oblik i konturu ali su oni prekriveni novim subkulturnim slojem koji odlikuje vreme u kome živimo. Nije za utehu što Pančevo nije jedini grad pokriven tim subkulturnim slojem koji se taloži već 25 -30 godina. Subkulturni sloj, o kome je reč , određuju autoritet sile, pohlepa,sebičnost, prevrtljivost, iskvarenost, ucene, iznuđivanje, izdaja ( u prvom redu sopstvene ljudskosti), nemar, bahatost i proizvoljnost. No, sve to je deo ljudskosti, naravno ne baš onaj deo hvale vredan. Takvi smo, kakvi smo jer smo tako izabrali, a sutra možemo da izaberemo i nešto drugo.

    Ljudi i okolnosti koje stvaraju ljudi utiču na grad i čine sinusoidu gradskog života. Sinusoida je ključna u životu grada (usponi i padovi su deo života koji nas uče opstanku) baš kao i za rad srca. Kada sinusoida pređe u pravu grad,kao i srce, prestaje da živi.Čak i u tome nema ničega strašnog. Ako je smrt grada odluka njegovih žitelja tu se ništa ne može promeniti. Kraj je uvek novi početak,ali nečeg drugog, a ono staro, umrlo, postaje tlo na kome raste novo. Zato je staro nužno i važno. Bez starog, bez tradicije nema ničeg novog ili kako je to divno ,još daleke 1910. godine napisao Adolf Los, arhitekt Bečki – „Sve forme je opredelila tradicija.I nije ona izmenila te forme…formu su izmenili novi zadaci,tako su se narušila pravila i nastale nove forme.“

    Ove reči ne treba nikoga da zabrinu.Pančevo je još uvek živo i radi. Ritam je, možda, neujednačen, ali to se da doterati. Naravno,  ako ima volje, u prvom redu (koji je jedino i bitan) volje Pančevaca. Sve je to samo život.

    Veoma sam se obradovao kada sam pre nekoliko godina čuo da je Pančevo dobilo strategiju razvoja. Do duše, strategiju na 5 – 6 godina, ali strategiju. Planiranje na 5-6 godina nije strateško nego je taktičko ali je reč strategija izabrana,verovatno, da bi se u Pančevcima pobudila volja za razvojem grada, da bi se u kratkom vremenu žitelji grada mobilisali, organizovali i pomerili gradski život u bolju,lepšu, bogatiju i kulturniju stranu. U svakom poslu je najteži početak i izabrani način, upotreba neadekvatne reči, je pravilna. Strategija je uvek veliki podsticaj. U srpskom jeziku „taktizirati“ i tako nema lepo značenje jer je u bliskoj vezi sa „lovom u mutnom“ i prevrtljivošću.Problem sa strategijama je u tome da ih ne pišu političari već neki drugi ljudi, drugih znanja, veština, sposobnosti i moralnih svojstava. Političari samo sprovode strategije.To je ta velika umetnost mogućeg kojom vladaju političari.

    Kao što znamo, Pančevo je 1954. g. proslavilo 800 godina postojanja. 2054.g. će proslaviti 900 godina postojanja. Do 2054. nas deli samo 35 godina koje će proći vrlo brzo, bez obzira kako se mi odnosili prema vremenu. 

    Danas, 2019. se  može početi sa izradom Strategije Pančeva 2024 – 2074. ( strategije se pišu na vreme od 50 do 100 godina a oni najjači mogu da planiraju i na duže jer ostale drže u stanju postojane slabosti) u kome bi ključna tačka bila 2054. Godina, godina jubileja grada. To je prilika da Pančevo i sebi i drugima pokaže svoju vitalnost. Pet godina je sasvim dovoljno da se sveobuhvatna strategija grada Pančeva napravi. Možda i nije loša ideja 2024. svečano obeležiti početak realizacie strategije Pančeva do 2074. Takođe, 2069. Godine bi trebalo početi novu strategiju Pančeva za period od 2074 – 2124. Posle trećeg puta, 2174. Strategija Pančeva bi postala obična svakodnevnica. Ta daleka pokolenja zaslužuju običnu svakodnevnicu. Ako krenemo danas to ćemo im i omogućiti. Kada je čovek posvećen cilju malo višem i prefinjenijem od onog „u se, na se i poda se“ stvari idu lakše jer se može očekivati pomoć većine. Napredak znači pobedu „Teorije pasioniranosti“ nad „Teorijom potreba“ koja je sugubo materijalistička, individualna i sebična. Grad  je zajednica mnogih a ne ograđeni i dobro čuvani izvor blagostanja jednog ili uske  interesne grupe.

    Ja duboko verujem u uspeh takve nove strategije kada bi se temeljila na sumi vrlina, znanja, vrednosti i tradicija naše kulture, te, sa druge strane, na znanjima i iskustivima Novog Urbanizma i Novog Tradiconalizma kao dominantnih svetskih dostignuća u oblasti gradograđenja i nove paradigme arhitekture jer su moderna, postmoderna i dekonstrukcija, sa svim svojim ideološkim konotacijama i zabludama, na izdisaju iako više nego ikada insistiraju na svojoj izuzetnosti. Jednostavno, pred kulturom i pred gradovima su novi zadaci a odgovore na njih nemaju moderna, postmoderna i dekonstrukcija pa ih tamo i ne treba tražiti. Time će moderna, postmoderna i dekonstrukcija postati deo naše tradicije i uvek će nas podsećati na ono što nije dalo dobre rezultate a njihov rezultat je subkulturni sloj u kome danas živimo i ustupiće mesto nečem što bolje odgovara zadacima pred nama. Naša je obaveza da novo ne pomuti našu svest kao što su učinile moderna, postmoderna i dekonstrukcija već da novo omogući jasan i dalekovid pogled pred nama.

    Pančevo i njegovih 9 sela čine teorijski i praktično logičnu i kompaktnu prostornu celinu koja može biti paradigma Novog Polisa. Potrebno  je samo osmisliti i sprovesti u stvarnost Strategiju Pančevo 2024 – 2074 Novi Polis za 300 000  kulturnih (obrazovanih i vaspitanih) i bogatih stanovnika .

    Da li će takva strategija biti napisana ili ne ja ne znam ali mogu da je sanjam i da to podelim sa Vama  jer „Mi smo stvari od kojih se snovi prave i naš život zaokružen je snom,“ kako je napisao davno Šekspir.

    U ovom letnjem feljtonu „Pančevo – Skrivena jednostanost postojanja“ pokušaću da Vas podsetim šta mi to sve imamo i kako sve to možemo povezati u kompaktnu, gradsku, jasnu strukturu prijatnog i blagorodnog oblika u kojoj žive ljudi koji vole svoj grad i koji radeći za sebe rade i za korist grada i svih svojih sugrađana i svekolike nacionalne kulture.

    Nadam se da će ovih desetak tekstova koji slede izazvati bar, kafanske razgovore koji će se završavati iskrenim osmesima a ne onako kako smo prinuđeni da gledamo u vremenu koje živimo, u vremenu subkulturnog sloja opšte nevolje.

     

     

    Miljan Radonjić, arhitekt

    Biografija

    • Rođen 1963. Godine u Pančevu
    • Završio gimnaziju  Uroš Predić u Pančevu
    • Diplomirao na  Arhitektonskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu 1989.godine
    • Od 1990. Do 2000. Imao svoj arhitektonski biro u Pančevu
    • 2000. otišao u Rusiju.
    • 2000 – 2005. Radio u  3 srpske građevinske  firme na poslovima arhitekte i glavnog arhitekte projekta i glavnog arhitekte biroa.
    • 2005. Osnovao svoj biro u Moskvi. Rusija
    • 2018. u zimu vratio se kući.
    • Sada radi kao slobodni arhitekt i konsultant.
    • Član Kongresa Novog Urbanizma (SAD)
    • Član društva „Vizija građanske konzervacije“ (SAD)
    • Član INTBAU (Velika Britanija)

    Projekti

    • Projekat enterijer za 20 reprezentativnih vila u Konzulskom Selu u Sankt Petersburgu,Rusija.Zajedno sa arh. Draganom Samoukovićem.  2000m2 + 2000m2. Realizovano.
    • Projektat sportsko rekreativnog centra u zdanju RŽD u Moskvi,Rusija . 600 m2. Realizovano.
    • Projekati  nekoliko  fasada  u Samari, Rusija. Realizovano.
    • Projekat tržnog centra u Rjazanju,Rusija. 45000 m2. Realizovano.
    • Projekat rekonstrukcije gradske vile iz 18. Veka i pretvaranje u modnu kuću Podijum, Samara, Rusija. 7600m2. Realizovano.
    • Projekat sportskog komleksa fitnes društvo. Samara,Rusija. 6000m2
    • Projekat poslovne zgrade kompanije „Teplotehnik“ ,Moskva,Rusija. 5300m2. Realizovano.
    • Projekat poslovne zgrade ,22 sprata,investitor Kompanija PIK,Moskva,Rusija. 23000m2. Realizovano.
    • Projekat biznis centra u ulici Solženjicina, Moskva,Rusija. 8200m2. Realizovano.
    • Rekonstrukcija i dogradnja spomenika arhitekture (poslovna zgrada) u ulici Prospekt Mira 8 u Moskvi,Rusija. 4700m2.
    • Podzemna garaža. Moskva,Rusija. 4000 m2. Realizovano.
    • Projekat Istočna kapija Rusije, višefunkcionlni objekat, Anadir, Rusija. 26000m2.
    • Stambena zgrada u Herceg Novom sa  10 stanova. Realizovano.
    • Prerada i osavremenjenje industrijskog sistema građenja stanova KOPE.Rusija. Projekat u fazi ispitivanja i eksperimentalne upotrebe.
    • Tržni centar lokalnog značaja Beljajevo,Moskva,Rusija. 3000 m2.Realizovano.
    • Projekat entrijera restorana Branč, Moskva, Rusija. 700m2. Realizovano.
    • Projekat enterijera i fasade kafea Fileas Fog, Moskva,Rusija. 250 m2.
    • Projekat centralnog ofisa Fonda Skolkovo, Podmoskovlje,Rusija.5500m2. Realizovano.
    • Projekat turistikog kompleksa „ 4 Radosti“ , Podmoskovlje, Rusija, 11,2 ha. Projekat u procesu realizacije.
    • Projekat restorana „ startap Kafe“ u sklopu kompleksa 4 Radosti. 600m2. Realizovano.
    • Projekat restorana „Naša Aljaska“ Moskva,Rusija. 540 m2. 
    • Projekat restoran „ Naša Aljaska 2 „ , Moskva, Rusija, 1200m2
    • Projekat restorana na Stroginskoj plaži, Moskva, Rusija. 600m2. Realizovano.
    • Projekat Ofisa kompanije Šantuj Rus, Podmoskovlje, Rusija. 800m2. Realizovano.
    • Projekat rekonstrukcije tržnog centra „Kaširski dvor“ Moskva, Rusija. 120000 m2. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni  arhitekt projekta Miljan Radonjić.
    •  Projekat enterijer hotela u Rjazanju, Rusija. 1000m2. Realizovano.
    • Urbanistički projekat OOPT Moskvorecki, Moskva, Rusija. 1722ha. Projekat je postao sastavni deo planske dokumentacije grada Moskve. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni  arhitekt projekta Miljan Radonjić. Realizovano.
    • Urbanistički projekat  Mala Stroginska Pojma, Moskva, Rusija. 50 ha. Projekat je postao sastavni deo planske dokumentacije grada Moskve. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni arhitekt projekta Miljan Radonjić. Realizovano.
    • Projekat revitalizacije parka Mihalkovo iz 18. Veka, Moskva,Rusija. Projekat je postao sastavni deo planske dokumentacije grada Moskve. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni  arhitekt projekta Miljan Radonjić. U realizaciji.
    • Urbaanistički projekat rečne ade Mnevniki na reci Moskvi, Moskva Rusija. 140 ha. Projekat je postao sastavni deo planske dokumentacije grada Moskve. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni  arhitekt projekta Miljan Radonjić.
    •  Urbanističko arhitektonski projekat prve javne plaže u Moskvi, Strogino,Moskva,Rusija. 7,22 ha. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni arhitekt projekta Miljan Radonjić. Realizovano.
    • Urbanistički projekat Ambasade Malezije u Ruskoj Federaciji, Moskva, Rusija. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavni  arhitekt projekta Miljan Radonjić. Realizovano.
    •  Projekat stanbenog  komplesa Orhideja, Lipeck, Rusija. 132 000m2.
    • Projekat stanbenog  kopleksa VIAN, Lipeck, Rusija. 76000 m2
    • Projekat stambenih zgrada u kompleksu Ivakino, Podmoskovlje, Rusija. 3000m2
    • Projekat stambenog kompleksa Sadovničeskaja 57, Moskva,Rusija. 56000 m2
    • Projekat stambenog kompleksa Šćolkovo,Šćolkovo,Rusija. 40000m2
    • Projekat grada Rujan, negde u Sibiru, Rusija, 122 ha. Projekat u toku.
    • Administrativna zgrada Fonda Socijalnog osiguranja, Lipeck,Rusija. 3400 m2.
    • Projekat enterijera   centralnog ofisa kompanije Otkritje,Moskva, Rusija. 4000 m2
    • Projekti više od 20 porodičnih kuća u Podmoskvolju. Realizovano
    • Projekti enterijera kuća i stanova ,više od 20 u Moskvi i Podmoskovlju. Realizovano.

    Konkursi

    • Konkurs za porodične kuće do 115m2, Vinston Salem, SAD. Priznanje žirija i projekat je uvršćen u knjigu o malim kućama Amerike danas.
    • Konkurs za arhitektonsko uređenje ade Mnevniki,Moskva,Rusija. Rukovodilac projekta i glavni urbanista projekta Dr. Teh. Nauka  Elena Ljvovna Beljajeva, glavn arhitekt projekta Miljan Radonjić.  Treća nagrada. 
    • Konkurs za uređenje priobalja reke Kazanke u Kazanju,RF.
    • Konkurs za uređenje Svetosavskog platoa u Beogradu, Srbija. Druga nagrada.
    • Konkurs za projekat Galerije SPC na Svetosavskom platou u Beogradu. Treća nagrada.

    Publikacije i predavanja

    • Redovno objavljuje  autorske tekstove i prevode tekstova o arhitekturi u časopisu Arhitektura i ASA.
    • Imao seriju predavanja na Institutu za Evroazijsko humanitarno partnerstvo u Sankt Petersburgu,Rusija. Tema serije predavanja „ Arhitekutra – svetla i radostna senka našeg postojanja“ . 
    • U Regionalnom centru za talente Mihajlo Pupin u Pančevu  drži seriju predavanja Priče o Arhitekturi koja su otvorena za sve zainteresovane od 12 godina i starije bez ograničenja.
    •  

    Teorijski rad

    • Sa inž. R. Mosunovim  rukovodi projektima za rekonstrukcije malih gradova i gradnju novih  malih gradova u Rusiji.Teorijska osnova novih gradova, Oblikovni aspekti novih grdova, Isplativost i samoodrživost malih gradova.Projekti se rade za buduće potrebe RAN (Ruska Akademija Nauka). Projekti u toku.

     

     

    Grad je najsavršeniji ljudski proizvod. Grad je proizvod koji se nikada ne može napraviti do kraja već uvek mora da se dograđuje i dorađuje. Grad je mesto gde dete vidi šta će raditi kad odraste kako je govorio veliki arhitekt Luis Kan. Grad je mesto gde se rađamo, živimo i umiremo. Grad je mesto gde se volimo i mrzimo. Grad je mesto susreta i mesto rastanka.Grad je mesto gde radimo i odmaramo. Grad je naše prošlo, sadašnje i buduće.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo