Podrška koja stiže u poslednji čas

Neposredni povod za susret sa Davidom Montijasom, predsednikom Jevrejske opštine Pančevo,  je Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika koji je nedavno stupio na snagu. Ovaj propis omogućava vraćanje imovine Jevrejskim opštinama a predviđa i državnu novčanu podršku koja će biti isplaćivana četvrt veka. Jevrejske opštine biće tako u prilici da se osnaže a tako osnaže i jevrejsku zajednicu u Srbiji. Ali u razgovoru u skromnim i iznajmljenim prostorijama Jevrejske opštine dotakli smo se i drugih tema.

– Nedićeva politika u vreme okupacije poštedela je praktično samo žene koje su bile udate za nejevreje. U porodici moga oca recimo stradalo je 150 ljudi a on je preživeo jer je bio u zarobljeništvu. Posle rata Jevreji su se u tri navrata do 1949. iz Jugoslavije masovno iselili u Izrael. Sinagoge su uništene a verski život je zamro. Pratično je sadašnja omladina 3-4 generacija. Ovaj zakon je poslednja nada, šansa, slamka spasa da se obnove Jevrejske opštine i stvore uslovi za verski život. Bez toga Jevreji će nestati iz Srbije, konstatuje David Montijas.

Zakon predviđa novčanu podršku jevrejskim opštinama od ukupno 950.000 evra godišnje. Jevrejska opština u Pančevu pokriva sve sredine Južnog Banata. Ali otvara i mogućnost vraćanja imovine jevrejskih porodica koje su u Holokaustu ostale bez naslednika  a koja je i dalje u državnoj ili društvenoj svojini.

– Što se novčane podrške tiče njen je osnov imovina koja je u međuvremenu, a prošlo je 74 godine, menjala vlasnika i neće biti vraćana u naturalnom obliku. Ukupna suma biće podeljena za potrebe svih 9 Jevrejskih opština u Savezu Jevrejskih opština Srbije pa će neki deo biti i za naše aktivnosti. Vraćanje imovine i po ovom zakonu je dug i mukotrpan proces. Naša Jevrejska opština ima priprema oko 360 predmeta za vraćanje imovine na prostoru Južnog Banata. Ipak taj broj se ne može smatrati konačnim jer još uvek radimo po spisku oduzete imovine koji su još Nemci tokom okupacije vodili. Iako smo počeli pripreme i pre donošenja zakona samo dva predmeta za teritoriju Grada Pančeva su podneta. Jedan za grad Pančevo i za Dolovo.

I ostale restitucije su se ispostavile kao mukotrpan posao. Puno dokumentacije sa različitih mesta se mora prikupiti. Koje su sve prepreke na koje nailazite u dokumentovanju zahteva.

– Za razliku od drugih restitucija ovde su Jevreji  pa i čitave porodice i familije tokom Holokausta nestale. A kako je tek prošla dokumentacija. Recimo prepis zemljišnih knjiga je u katastru ali ulošci sa dokumentima koji su bili dokazi za promene nisu. Onda ih tražimo od suda. Pa ih tražimo i od arhiva koji su na više mesta. Desi se i da primetimo da pojedini dokumenti bukvalno izvučeni iz zemljišno knjižnih uložaka. A ako dokumentacije o imovini nigde nema pokušavamo posredno da do nje dođemo. Ali kad su ljudi stradali u Holokaustu onda je to teško. Postoje slučajevi gde se po zakonu o tranziciji iz državnog i društvenog nepokretnosti privatizovale za preduzeća koja su bili korisnici na osnovu procena samih preduzeća pa ćemo gledati da i te slučajeve preispitamo u Privrednom sudu . U čitavom procesu najmanji je problem državna Agencija za restituciju, čak su oni bili glavna podrška za donošenje zakona i ispravljanje nepravde. Mnogo veći je problem što nam se ne odgovara u rokovima. Ovaj zakon je u Skupštini Srbije donet jednoglasno kao retko koji. Možda bi bilo dobro da se više poštuje i Terezinska deklaracija čiji je Srbija potpisnik

U nekim sredinam u Srbiji rezulatati su ipak veći. Uspešno se vraćaju zgrade i zemljište koji su pripadali stradalim Jevrejima.

– Vraćaju se zgrade koje su bili legati. Kod nas toga nema. Brže se vraća i zemljište koje je posle svih ovih decenija ostalo u državnoj svojini. A i toga je kod nas malo.

Konfesionalna restitucija, odnosno vraćanje oduzete imovine verskim zajednicama, je u Srbiji već nekoliko godina stvarnost. Kakva je sudbina Sinagoga. Da li su one bar vraćene.

– Pančevačka sinagoga je preživela drugi svetski rat a posle je pedesetih godina prodata i srušena. Od nje je ostao samo deo zida, mali trag da je tu nekad bila sinagoga a i taj prostor je u očajnom stanju. Nismo uspeli u objašnjavanju da je taj ugovor o prodaji sinagoge privatnicima u to vreme bio potpisan pod pritiskom. Skupština grada Pančeva je pre nekoliko godina donela odluku da nam dodeli taj prostor gde smo planirali da izgradimo malu sinagogu, radne prostorije i salu za svečanosti. Naravno i da zadržimo taj jedini preostali zid sinagoge. To nikad nije ostvareno jer se ispostavilo da je za zid kao objekat nadležna republička Direkcija za imovinu. Nadamo se da će posle ovog zakona i to ići lakše i brže. Neophodna je preparcelacija a Jevrejska opština je jedina podnela zahtev za restituciju. Uostalom nismo uspeli ni da se upišemo na prostor Jevrejskog groblja u gradu ni na 5 jutara zemlje iako smo sve vreme držaoci tih nepokretnosti. Uznemirujuć je slučaj u Debeljači gde jevrejske zajednice nema ali je tu opstao objekat Sinagoge. Deo je stečajne mase a korišćen je za mlin za stočnu hranu. To ne sme tako da ostane. U postupku smo da nam bude vraćen. Kada se to bude desilo predložićemo da se koristi za čuvanje sećanja na jevrejsku zajednicu koja je tu postojala.

Ovde ste u iznajmljenom i skromnom prostoru. Mnoge organizacije i udruženja su u gradskim lokalima pod subvencionisanim uslovima.  Da li je i Jevrejska opština to pokušala.

– Pokušavali jesmo ali su nas tretirali kao versku organizaciju pa zato nismo navodno imali pravo. Nekako sa donošenjem zakona povukli su se donatori koji su nas praktično podržavali pa smo sada u ovom prostoru. Jevrejska opština u Pančevu okuplja Jevreje koji žive u čitavom Južnom Banatu. Ukupno imamo 225 članova. Od toga manje 100 u samom gradu Pančevu.  Radimo na tome da sprovođenjem ovog novog zakona ojačamo našu zajednicu.

Neposredni povod za susret sa Davidom Montijasom, predsednikom Jevrejske opštine Pančevo, je Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika koji je nedavno stupio na snagu. Ovaj propis omogućava vraćanje imovine Jevrejskim opštinama a predviđa i državnu novčanu podršku koja će biti isplaćivana četvrt veka. Jevrejske opštine biće tako u prilici da se osnaže a tako osnaže i jevrejsku zajednicu u Srbiji. Ali u razgovoru u skromnim i iznajmljenim prostorijama Jevrejske opštine dotakli smo se i drugih tema.