Pored Stratišta, radiće se Preobraženski hram, raspeće ispred Mlina, obaloutvrda leve kule…

Tačno 6. februara za vd direktorku Zavoda za zaštitu spomenika kulture imenovana je Jasmina Vujović, arhitekta konzervator sa desetogodišnjim iskustvom rada u Zavodu. Sa njom smo razgovarali o spomenicima koji će ove godine biti zaštićeni, odnosu Pančevaca prema spomenicima, idejama za dalji radi ove ustanove kulture.

U momentu kada ste postali vršilac dužnosti direktora Zavod za zaštitu spomenika kulture već dva meseca nije imao vode. To je ubrzo rešeno. Kako je rešeno, šta je bio problem, radite li na trajnom rešenju?

– Početkom februara kada sam preuzela dužnost jeste postojao problem sa vodom. Zbog neplaćenih računa u zgradu. Zavod je sve svoje račune za vodu platio na vreme. Ali neki drugi korisnici u zgradi u kojoj smo nisu izmirili račune. Zato je voda bila isključena. Dogovorili smo se sa Vodovodom da nam voda bude puštena s tim što ćemo mi morati da razdvojimo vodomere. Svaki korisnik zgrade će imati svoj vodomer.

Da uspostavite čiste račune u obračunu, praktično. I da se onda ne desi da gradsko komunalno preduzeće isključi gradskoj ustanovi vodu.

– Jeste. Novu mrežu i svako će imati svoj vodomer i obračun. Tako da to više neće moći da se desi. Mi smo u postuku pribavljanja ponude za izradu projekta za sve to. Posle ćemo morati da uzmemo ponude ili već javnu nabavku kako to bude zakon nalagao. U zavisnosti od cene radova. To nas ubrzo očekuje.

U drugim egzistencijalnim aspektima Zavod kao ustanova je stabilan, nadam se.

– Jeste. Zavod radi normalno. Sada i po pitanju vode jer je imamo.

Postali ste vd direktor 6. februara da li to znači da ste nasledili planove rada za ovu godinu?

– Da, budžet za ovu godinu bar što se tiče grada Pančeva je formiran. I tu su stvari nasleđene. Ono što nam je najveći projekat za ovu godinu je sanacija i konzervacija spomen kompleksa Stratište za šta je Zavod u decembru dobio sredstva od Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. To podrazumeva da se Stratište potpuno uredi i da grad dobije prostor gde će se obeležavati dani u vezi sa stradanjem i žrtvama u Drugom svetskom ratu. To je prostor gde su streljani ljudi dovođeni iz logora Staro sajmiše i Banjica. Treba da se uradi parterno rešenje, da se vrati spomenik u prvobitno stanje, da se sredi amfiteatar iza spomenika ka Tamišu.

Da li je planirano dovoljno sredstava? Kakva je planirana dinamika radova? Postoje najave da će sve biti gotovo već ove godine. Da li je to realno?

– To mora da bude gotovo do jula. Tako se od nas traži iz Ministarstva. Mi ispitujemo tržište da saznamo koliko će taj projekat koštati. Onda moramo da raspišemo javnu nabavku. Stupili smo u kontakt sa kolegama iz drugih Zavoda koji su imali sličan projekata tako da ćemo i njihovo iskustvo da preuzmemo. Da bi to što pre bilo gotovo.

O kolikom iznosu državnih sredstava je reč.

– O 14 miliona dinara. Sredstva su značajna. A grad će dobiti prostor gde će se dva puta godišnje obeležavati dani stradanja u Drugom svetskom ratu. Dolaziće strani ambasadori i strane delegacije što je takođe dobro za grad.

Pored Stratišta šta je još u planu za 2017. godinu?

– Ostali planovi su u vezi sa Preobraženskim hramom. Tu je zamena pokrivača na zvoniku sa obnovom krsta. A drugi posao u istoj crkvi je projekat keramoplastike. Projekti su od prošle godine a sredstva su dobijena od grada Pančeva. U planu je konzervacija i restauracija spomen kosturnice internircima u Kovinu. To je započeto i ostalo je da se izvedu radovi kada se za to budu stekli vremenski uslovi. Takođe je tu konzervacija i restauracija kipa raspeće koji je ispred mlina. To isto finansira grad Pančevo. To je ono što je najznačajnije ove godine. Kada sam ja preuzela funkciju u toku je bio konkurs Ministarstva kulture i ministarstva rada za 2017. godinu. Kod ministarstva rada smo konkurisali sa tri projekta. Za spomenik palim Jevrejima na Čardaku, za spomenik žrtvama Prvog svetskog rata u Vršcu i treći za spomenik Crvenoarmejcima u Pančevu kod železničke stanice Vojlovica. Videćemo šta ćemo dobiti. A kod ministarstva kulture smo konkurisali da levu obaloutvrdu levog svetionika radimo. To je preostali posao oko svetionika koji je ostao. I konkurisali smo za arheološka istraživanja tvrđave u Kovinu. Pre neki dan je raspisan i pokrajinski konkurs pa ćemo videti sa čime da konkurišemo.

Plan koji ste nasledili vam je odredio aktivnosti u ovoj godini. Mada postoje načini da budu i dopunjeni. Kakve su vaše ideje?

– Prvo moram da sagledam sve što su kolege radile. Tražila sam da mi podnesu izveštaje šta ima od nezavršenih projekata. Ono što sam uspela da saznam najviše ima nezavršenih odluka za utvrđivanje novih spomenika kulture. Radićemo na tome da se te odluke završe. I da se rade istraživanja novih spomenika kulture. Jer prosto mislim da na našoj teritoriji ima još dosta objekata koji zavređuju da budu spomenici kulture. Radiće se na postojećim spomenicima kulture gde god budemo uspeli sredstva da pribavimo. Da se radi na rekonstrukciji, restauraciji, to ćemo se truditi. Razvijaćemo saradnju sa svim opštinama i gradovima na teritoriji Južnog Banata. Radićemo na popularizaciji rada Zavoda odnosno približavanju našeg rada građanima kroz izložbe i predavanja. 

Kako vam se čini situacija u Pančevu. Koliko brinemo svi zajedno o spomenicima kulture?

– Građani nemaju svest i odnos prema spomeniku kulture kao nekoj posebnoj vrednosti. Mali je broj ljudi koji zapravo shvataju šta je spomenik kulture. Od toga i polazi odnos u kome se prema njima ne odnose kao prema posebnoj vrednosti već kao prema običnoj zgradi. Mislim da na tome treba da se poradi. A prosto finansijska situacija u državi je takva da nema baš dovoljno para za sve spomenike kulture da se održavaju. A oni koji su prvatno vlasništvo dužni su da održavaju oni čije su vlasništvo.

Zavod je prethodnom period bio aktivan i oko spomenika Knićaninu. Da li personalno, da li kao institucija. U kojoj meri?

– To je nešto što je završeno što se Zavoda tiče. Konkurs je bio gradski i on je završen. Nije baš imao neke veze sa Zavodom osim što su radnici Zavoda učestvovali u konkursnoj komisiji oko izbora rešenja što se same struke tiče.

Informisali smo Pančevce pre par godina o sudbini Provijant magacinu, koji se kao deo stečajne mase Trgoprodukta ponovo prodaje. Grad je pokazivao neki interes da možda učestvuje i pribavi ovaj spomenik kulture koji je čini mi se vrlo vredan. Šta bi recimo tu trebalo konkretno uraditi?

– Pa on mora da se potpuno rekonstruiše. On je počeo da se urušava. I to je veliki problem. Mnogo je bolje objekat održavati pre nego što dođe u tako loše stanje. On jeste spomenik kulture. Deo je stare industrijske zone Pančeva koja je jedinstvena u Srbiji. Treba ga sačuvati, rekonstruisati, ali mu treba naći i neku namenu koja će moći da finansira njegovo održavanje. Ne samo u slučaju Provijant magacina nego u slučaju svih spomenika kulture je tako. Korišćenje da isplati održavanje da se ne bi ponovo događalo da nešto postoji samo kao kulisa.

Tačno 6. februara za vd direktorku Zavoda za zaštitu spomenika kulture imenovana je Jasmina Vujović, arhitekta konzervator sa desetogodišnjim iskustvom rada u Zavodu. Sa njom smo razgovarali o spomenicima koji će ove godine biti zaštićeni, odnosu Pančevaca prema spomenicima, idejama za dalji radi ove ustanove kulture.