Tražeći plate Utvaši stigli do kabineta premijera Vučića

Utvaši u avioindustriji 2016. godinu pamtiće jer su za svaku platu morali da prvo štrajkuju. Tokom poslednjeg štrajka u Utvi se pojavio i generalni direktor “Jugoimport SDPR-a” državne firme namenske industrije i trgovca naoružanjem koji je već više godina ključni partner ali i firma koja bi trebalo da preuzme Utvu. Dve plate obećane a jesu li i realizovane prvo je pitanje za Slobodana Kostića, predsednika sindikata u Utvi.

– Da štrajka nema a plate nisu isplaćene. Obećanje direktora je da će biti do nove godine. Tri zadnje godine mi pred novu godinu ne dobijemo plate. Obećanje za prekid štrajka su bile obe plate, septembar i oktobar, cele plate.  Direktor SDPR-a je pitao našeg direktora Utve koliko iznose obe plate i naš je rekao 34 miliona i on je rekao OK imate te dve plate. Mi u Utvi znamo da su 34 miliona sve plate za sve radnike isplaćene za septembar i oktobar, čak i struju i grejanje. U međuvremenu naš direktor donosi odluku da ne isplati radnicima koji su bili u štrajku. U tom slučaju ako odbijete grejanje i struju ostaje 30 miliona, pa od toga odbijete i plate onih koji su štrajkovali ostaje 20 miliona dinara. Što znači da je naš direktor obmanuo ili slagao direktora Jugoimporta da mu treba 34 miliona dinara za plate.

Situacija kako je opisujete svodi se na to da plate za vreme štrajka neće dobiti štrajkači. A da njih nije bilo ne uopšte bilo plata. Izborili plate i ostali bez plate?

– To jeste veliki problem. Uglavnom nisu štrajkovali režijski radnici dok proizvodni jesu. I sada su ovi nagrađeni. Sedeli nisu ništa radili jer nemoguće je da režija nešto radi kad cela proizvodnja ne radi. Oni su se samo izjasnili da rade ali daleko od toga da su nešto radili za vreme štrajka. Kao i naš generalni direktor koji za to vreme ništa nije radio. Sedeo u kancelariji digo noge na sto sedeo i čekao da se mi izborimo za plate. Na kraju kad smo uspeli da dovedemo direktora Jugoimporta on sad nas kažnjava pravdajući se zakonom.

Štrajkovi se iskustvo kaže u Srbiji završavaju sporazumom čiji je deo i dogovor da se za dane štrajka zarada isplati?

– Takvi su primeri železare u Smederevu gde su isplaćeni i 40 dana štrajka i bonusi, onda “Radijator” Zrenjanin gde vlasnici Hrvati isplaćuju štrajk radnicima koji nisu ni dolazili na posao, kod “Novkabla” gde je radnicima isplaćen ceo štrajk  a isto nisu dolazili na posao. Mi smo svaki dan po 8 sati bili na poslu i štrajkovali, nemoguće da im se ništa ne nadoknađuje. Jer za to vreme ništa drugo nisu mogli da rade. A direktno su ugroženi. I oni i porodice ako za to vreme ostanu bez naknade.

Gnev povodom ovakve odluke je razumljiv. Šta će sindikat preduzeti?

– Zameraju sindikatu  što i do sada nije tražio ostavku rukovodstva Utve i naše skupštine. Obratićemo se pismom direktoru Jugoimport SDPR-a jer su njihovi ljudi u našoj skupštini jer su oni najveći poverioci, naši strateški partneri, koji trećim zaključkom Vlade Srbije koji je negde u procedure, i da formalno preuzmu Utva avione, i tražimo da on raspusti tu skupštinu, zameni članove skupštine Utve, i da skupština smeni našeg direktora. Jer radnici apsolutno nemaju poverenja više u njega. Pored dve plate mi smo u zahtevi u štrajku tražili da se plate i radnici koji su u štrajku, i složio se oko toga i direktor i na kraju, vidite i sami, sada neće da isplate štrajkače. Moja greška je možda kao predsednika sindikata bila što sam dozvoli da se u interesu fabrike nastavi rad. Što do kraja to nismo isterali.

Kraj je 2016. godine u kojoj su zaposleni u Utva avioni sve plate koje su ove godine primili to je bilo posle štrajkova. Bilo ih je četiri. Kakva je atmosfera i otkud takve prilike u Utva avionima?

– Država je vlasnik 96 odsto Utve. Četiri puta smo štrajkovali. I isto toliko puta smo se izborili za plate. Pomoću štrajka, pritiska, ucena, više ni ne znam čega…. Na žalost i peti put ćemo morati, verovatno da imamo štrajkove upozorenja, dok se rukovodstvo ne smeni. Kontinuitet posla jednostavno nije obezbeđen iako rukovodioci tvrde suprotno. Radnicima čak nisu isplaćene ni dnevnice za rad u Irak što je oko 300.000 dolara. I to već treću godinu znači i tu su zakinuti. Mislim da će od januara i oni morati da ne bi zastarelo da tuže za dnevnice. Drugo radnici koji nisu sada primili ove plate moraće isto od januara da krenu u tužbe.  U saradnji sa advokatima iz Pančeva ili Novog Sada već pre kraja godine moraćemo da tužimo firmu za ovo što smo bili zakinuti. Ali i za štetu koja je nastala radnicima na osnovu računa, komunalnih računa, kašnjena za kreditne rate pa sve do plaćanja nekih zdravstvenih računa, i lekova i pregleda, jer nismo imali overene zdravstvene knjižice. Pa do samog možda rukovodioca koga ćemo možda tužiti za nanetu štetu svima pojedinačno. Nećemo od toga odustati do razrešenja do kraja.

Specifično je da se pomaci kod vas dešavaju kada u štrajku najavite proteste u Beogradu. Bilo ispred Jugoimport SDPR-a, bilo ispred ministarstva ili Vlade Srbije. Očigledno da je tamo negde i rešenje status Utva aviona?

– Rešenje statusa Utva aviona je oduvek tamo. Još je ministar bio Šutanovac  kada je doneta odluka da se Utva pripoji Jugoimportu. Bila su velika dugovanja ali su ona posle ove odluke rasčišćenja i to uz veliku pomoć nas iz sindikata. To je završeno jesenas i onda opet neke greške u dopisima navodno Jugoimporta. Cifre su pogrešne oni kažu upisali. Oni kažu slučajno a mi sumnjamo da su namerno. Jer je nemoguće da jedna firma koja posluje sa čitavima svetom i ima pet službi koje proveravaju sva dokumenta baš kod nas pogreši. Posle jurnjave po ministarstvima da se to ispravi sada je konačno konvertovan sav dug. Isplaćeni su i dugovi radnicima i bivšim radnicima sa oko 150 miliona duga obezbeđenih preko ministarstva.

Osim najava protesta sindikat je stizao i do ministarstva odbrane ali i do Vlade Srbije. Do kabineta premijera.

– Nismo imali drugi izbor. Obraćali smo se svima, stalno napominjali da postoji nedostatak posla, da postoje čudne odluke da se zapošljava recimo privatno obezbeđenje pa to mi plaćamo a ne znamo zašto a to nam je plata godišnje, da se zapošljavaju radnici po ugovorima koji su napustili fabriku i da im se daju nekadašnje plate, da se upošljavaju penzioneri a posla nema dovoljno i tu za godinu ode još jedna plata. Čudnim potezima tako gubimo novac a nedostatak posla veliki. Da se direktori voze službenim kao privatnim kolima.

I sva ta argumentacija morala je da stigne do vrha vlasti u Srbiji?

– I ja nisam verovao ali tako mora. Kad sam bio do šefa kabineta premijera i ovo ispričao on je bio iznenađen i šokiran. Bar je tako rekao, ne znam da li je tačno. I tada mi je rečeno da su imali par sastanaka gde je i Utva bila na dnevnom redu i da niko nikada nije rekao da u 2016. u Utvi nema dovoljno posla i da nam kasne plate. I da je on to prvi put od mene čuo. Iznenadio se i rekao da će pomoći. I stvarno posle njegove intervencije, pretpostavljam da je usledio razgovor sa SDPR-om , i da je vrlo brzo nađeno rešenje za ovu našu isplatu. To je bilo pre dva meseca za dve plate. Od tada opet kasne plate. Sada tri. Dobro postoji dogovor i obećanje Jugoimporta SDPR-a da će nam dve plate isplatiti na osnovu nekih budućih poslova.

Znači morali ste da pređete čitavu vertikalu odlučivanja, i Utva i Jugoimport i Ministarstvo odbrane, i da stignete do kabineta premijera da bi se vaši argumenti čuli i delom prihvatili?

– U ovoj državi očigledno možete samo tako. Ako uspete da se probijete. Ako ne, onda morate preko medija da pokušate da objavite šta se dešava u nekoj firmi. Da bi bar neko znao. Postoji po zakonu obaveza države da obezbedi kontinuitet proizvodnje u državnim firmama ili da ih zatvori. Očigledno je kod nas odlučeno da radimo. Međutim izgleda da država nije dobijala prave informacije. Po mojim saznanjima naš direktor se nije obraćao. Po mojim saznanjima on nije bio nijednom u ministarstvu ove godine. Znači nije se obraćao. Možda bi država i dala neke subvencije za tekuću likvidnost. Zato ne mogu direktno državu da optužujem. Prvenstveno je naše rukovodstvo krivo koje se državi nije obraćalo. Na prvom mestu su oni koji nisu tražili pomoć a na drugom mestu mi iz sindikata jer je možda trebalo ranije da intervenišemo i pišemo državi šta se dešava.

Znači 2016. godinu kada Utva nije bila zaštićena prošli ste u nepromenjenom status, obezbeđujući plate preko štrajkova i povećavajući dugove prema Jugoimportu. Hoće li 2017. godina dovesti do utvrđivanja statusa Utva aviona?

– Nadam se da hoće. Stanje je vrlo teško. Napuštaju nas mnogi stručnjaci. Praktično ostajemo bez stručnjaka. U našoj industriji ih je teško naći. A godine trebaju da bi mlade obučili. Zbog obećanih a nezavršenih investicija ove godine nam je propalo mnogo ponuđenog posla. Odbili smo posao za Erbas, i od izraelaca za Boing, sada i još od jedne izraelske firme jer hala i galvanizacija nisu završene. U pitanje je došla i najnovija ponuda Mubadale koja se razmatra već mesec i po a moji direktori ne mogu da odgovore koliko to košta jer ne znaju sa čim će da rade. 

Pa kako onda očekujete da će 2017. godine biti bolje?

– Pa generalni Jugoimporta Jugoslav Petković nam je na tom sastanku rekao da očekuje da do kraja januara Utvu oni preuzmu. Čeka se taj treći zaključak Vlade Srbije. Kada postanu vlasnici ulazimo u njihov sistem. I u tom sistemu oni mogu da investiraju jednostavnije. Svojim budžetom za 2017. godinu predvideli su 500 miliona dinara investiranja u Utvu. Ja se nadam da će te pare kroz investicije biti unete a ne kao ranije da investicije budu realno manje od onog što je obračunato.

Utvaši u avioindustriji 2016. godinu pamtiće jer su za svaku platu morali da prvo štrajkuju. Tokom poslednjeg štrajka u Utvi se pojavio i generalni direktor “Jugoimport SDPR-a” državne firme namenske industrije i trgovca naoružanjem koji je već više godina ključni partner ali i firma koja bi trebalo da preuzme Utvu.