Pčele Foto. pixabay
Društvo

U Južnom Banatu lopovi kradu med, a i pčelari postavljaju košnice na tuđoj zemlji

Izvor: 
Politika/Olga Janković Uto, 20/08/2019 - 01:04

S južnobanatskih polja stižu ovih dana „sezonske” vesti o raznoraznim lopovlucima, piše Olga Jannković u Politici. Osim udara na dospeli bostan u Banatskom Brestovcu, posle boranije i graška, u toku je i „berba” šećerca i prvih paprika u Glogonju, a deo redovne hronike su i krađe pčelinje paše. Ovakve „aktivnosti” aktuelne su u opštini Opovo, iz koje je inspekcija za zaštitu životne sredine saopštila da je nezakonito postavljeno oko 2.000 košnica. Naime, pčelari dovoze svoje pčelinjake bez potrebnih uverenja o transportu u kojima moraju biti navedeni podaci o vlasniku, broju društava koja sele na ispašu, o polaznom mestu i odredištu, kao i zdravstveno uverenje izdato od veterinarske stanice. Sama kontrola transporta u nadležnosti je policije. Međutim, „divlji” pčelari ih postavljaju po sopstvenom nahođenju, zauzimajući i privatne parcele i javne površine.

Osim što je to nelegalno, postoji i opasnost po zdravlje, upozoravaju veterinari i navode da se neželjeni domaćini suočavaju s nizom problema, počev od ujeda sa često dramatičnim alergijskim reakcijama, preko otežanog prilaza svojim baštama i njivama. Takođe, prisutan je i rizik od prenosa zaraznih bolesti kod pčela i zagađenja zauzetih površina, na kojima posle seljenja košnica ostaje organski i neorganski otpad.

Stručnjaci podsećaju da su uslovi, način gajenja, pa i selidba pčela regulisani posebnim Pravilnikom, koji propisuje i da pčelar mora imati dogovor s vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta, tj mesnom zajednicom, o postavljanju pčelinjaka.

S druge strane, lopovi su spremni da odvezu i čitave pčelinjake. I tu je „modus operandi” poznat – prikolice kojima se pčele vode na pašu se pre krađe tipuju, s njih se skidaju nalepnice s podacima o vlasniku i ID brojem. Naravno, brzo se to pročuje među pčelarima na drugim terenima, pa prikolica posle danonoćne potrage vraćena, ali ispražnjena od meda.

„To ume da naraste na štetu od nekoliko stotina hiljada dinara, a kada nestane čitavo zatvoreno leglo na ramovima i mladim pčelama, koje je osnova na ispaši, vrlo često i bez matice, to za pčelara znači kraj društva, onda je sezona završena, a šteta totalna”, objašnjava za „Politiku” pčelar Vojkan Milutinović, predsednik Udruženja pčelara Pančevo, gde nam još kažu da dobro organizovani lopovi, zapravo neprekidno operišu po ataru, pa su krađe zabeležene u Starčevu, Crepaji, na stotine košnica, pa pčelari i ne spavaju.

Među pčelarima se pronose priče da lopova ima i unutar esnafa, jer nestaju i košnice koje nije lako pronaći, pa je sumnja pala i na kolege. Svedoci tvrde da neki pčelari s drugih prostora doteraju pčele u ovaj kraj na ispašu, a vrate se kući s kojom košnicom više, a domaćim preostaje da se osim bavljenja pčelama i plasmanom meda, brinu i za taktiku odbrane svojih radilica.

„Mi ćemo da se ’naoružamo’ kamerama i GPS markicama, ali mora se početi i s primenom oštrijih sankcija, pa da košnice čuva i strah od kazne”, poručuje naš sagovornik, dodajući da su ovakvom stanju na terenu doprineli i pčelari koji se naveliko hvale prinosima, kvalitetom i zaradom i tako mame „digitron pčelare”, koji u krađi pronalaze „čistu računicu”.




Marketing



Najnovije vesti