Zdravo i aktivno starenje uz toplu ljudsku reč

Najveći problemi starijih osoba u Srbiji, ali i u Pančevu, jesu siromaštvo, usamljenost, napuštenost, bolest, što je posledica krize u društvu, ocenjuju pančevački socijalni radnici.

„Kada je država u krizi, i porodica ne funkcioniše dobro, a to se odražava i na stare ljude jer njihovi najbliži ne mogu da im pruže adekvatnu negu, brigu i pomoć. Danas sve više porodica zbog nezaposlenosti živi od penzija svojih članova i često ih zanemaruju“,  kaže Stanojka Antić Martinović, socijalni radnik u Gerontološkom centru Pančevo.

Ta ustanova socijalno-zdravstvene zaštite koja postoji od 1991. godine, zbrinjava stara, nezavisna, polupokretna i zavisna lica, obezbeđuje im smeštaj, ali i ostale usluge institucionalne i vaninstitucionalne zaštite. Osim zdravstvene  nege, korisnici imaju obezbeđenu ishranu, ličnu higijenu, a dostupni su im i rehabilitacija, psiho-socijalna podrška, radno-okupaciona terapija, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti.

Milka Dragičević je jedna od najstarijih korisnica Gerontološkog centra. Ima 94 godine i već 14 godina živi u Domu za stare.

„Zadovoljna sam životom u Domu. Učestvujem u aktivnostima koliko mi zdravlje dozvoljava, a najviše volim kada nam u goste dođu deca, njihove priredbe ne propuštam. Volim i da štrikam. Desnu ruku sam lomila četiri puta, ali i dalje mogu da radim“, priča Milka.

Njen komšija, Dragan Surčević, u Domu boravi četiri godine, i u svojoj 84-oj godini pronalazi radost u pesmi.

„Nisam mnogo zahtevan. Zadovoljan sam i dobro me služi zdravlje. Kažu da čovek kad ostari postane dete, pa se često dešava da nam nešto ne paše, ali sve to prevaziđemo zajedno. Volim da pevam Krajiške pesme. Moji cimeri i ja redovno odlazimo u Dom „Srce u Jabuci“ gde pevamo sa njihovim horom“, kaže Dragan Surčević.

Jedan od mlađih korisnika Gerontološkog centra, Dragoljub Čukić priča nam šta njega ispunjava:

„Ubrzo nakon što sam došao počeo sam da vodim domsku biblioteku, tako da sam u kontaku sa korisnicima. Uključen sam i u ostale aktivnosti i mnogo mi se dopada kada odemo na pozorišnu predstavu, kao što smo bili ove nedelje. Voleo bih kada bismo česće odlazili na književne večeri, recitale i predstave“.

Stanari dan počinju ispijanjem jutarnje kafe, druženjem i prepričavanjem utisaka od prethodnog dana. Zatim, zajedno sa radnim terapeutkinjama Julijanom Savičić i Hani Šopov, koje su zaslužne za njihove osmehe, učestvuju u rekreativnim vežbama i igrama pamćenja. Po podne je rezervisno za raznolike radionice, ručne radove, muziku i igru, ili čitanje tekstova. Sve ove aktivnosti sprovode se u okviru radno-okupacione terapije.

„Cilj je da našim korisnicima omogućimo da što kvalitetnije provedu svoje vreme od buđenja do mraka. Zbog toga smo pre godinu i po dana uveli i po podnevnu smenu kako bismo im i tad bili na raspolaganju. Veoma često imamo goste u domu, dolaze nam deca iz vrtića, organizujemo književne večeri, izložbe, igranke“, ističe Hani Šopov.

Gerontološki centar Pančevo funkcioniše u okviru dve radne jedinice – Dom za stara lica i Klubovi za stara i odrasla lica. Kapacitet domskog smeštaja je 200 osoba, a trenutno ih u ustanovi ima 170. Poslednjih godina struktura korisnika se, prema rečima Milentija Maksimovića, direktora Gerontološkog centra, promenila, pa je sve više nepokretnih i dementnih ljudi.

„Trenutno imamo 80 nepokretnih osoba, i sve je više starih koji su veoma bolesni. Pružamo im zdravstvenu brigu, između ostalog i tako što finansiramo dolazak pet lekara specijalista u našu ustanovu po potrebi. Imamo dovoljan broj stručnih radnika, što bi trebalo da utiče i na dobijanje licence za koju smo podneli zahtev krajem prošlog meseca“, navodi direktor.

Da bi neko postao korisnik Doma za stare neophodno je da ima minimum 60 (za žene), odnosno 65 godina (za muškarce), a cenu smeštaja propisuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U zavisnosti od zdravstvenog stanja i kvaliteta smeštaja, cene se kreću od 27.000 do 35.000 dinara. Upravo je to često ograničavajući faktor za smeštaj starih, zbog niskih penzija građana, kažu u Gerontološkom centru.

Iako su i danas na snazi brojne predrasude vezane za domski smeštaj starijih ljudi, stvarnost je sasvim drugačija. Kao što smo se i sami uverili, zaposleni u Geronotloškom centru Pančevo, starima koji ovde žive omogućavaju zdravo i aktivno starenje, pružajući im negu, pomoć, ali pre svega utehu i toplu ljudsku reč.

I. Predić

Najveći problemi starijih osoba u Srbiji, ali i u Pančevu, jesu siromaštvo, usamljenost, napuštenost, bolest što je posledica krize u društvu, ocenjuju pančevački psiholozi i socijalni radnici. „Kada je država u krizi, i porodica ne funkcioniše dobro, to se odražava i na stare ljude jer njihovi najbliži ne mogu da im pruže adekvatnu negu, brigu i pomoć. Danas sve više porodica zbog nezaposlenosti živi od penzija svojih članova i često ih zanemaruju“,  kaže Stanojka Antić Martinović, socijalni radnik u Gerontološkom centru Pančevo.