Ako Srbiji treba hemijska industrija, Petrohemija mora da se učini konkurentnom

Privredni sud u Pančevu nedavno je rešenjem konstatovao kako je HIP Petrohemije povukla predlog Unapred pripremljenog plana reorganizacije. Tako je Petrohemije ostala i bez sudske zaštite od naplate dugovanja koje ova kompanija ima. Posle izjava premijera Srbije da će Petrohemiji ove godine biti otpisano 105 miliona evra duga kao i da ova kompanija dobro posluje i ima rezerve veće od 50 miliona evra pa da bi moglo doći i do plaćanja nekih dugova – mediji su se naprasno zainteresovali za stanje i sudbinu HIP Petrohemije.  Zlatka Bekića, predsednika sindikata Pravda – najbrojnije sindikalne organizacije u HIP Petrohemiji – pitali smo kakva je uopšte situacija?

– Pa povlačenje UPPR-a nema nikakve veze sa najavama premijera o sudbini duga od 105 miliona. UPPR je podnet onog trenutka kada je isticala prethodna zaštita i Petrohemija je ušla u predstečajni postupak da se zaštiti od poverilaca u narednih šest meseci dok država i poverioci ne sednu da se dogovore. Zato je predlog UPPR-a i podnet krajem maja. I to je suština podnošenja UPPR-a. Pošto je u međuvremenu radna grupa Vlade Srbije donela neke druge zaključke da recimo deo poverilaca isplati HIP Petrohemija, da deo duga prema NIS-u od 105 miliona preuzme država i da kroz procedure postane javni dug što se trenutno i dešava, i da bude novi UPPR posle Nove godine. I onda će Petrohemija verovatno da očisti sve bilanse, ističe Zlatko Bekić.

Ovim novim rešenjem suda ukinuta je ta zaštita od poverilaca koju je Petrohemija imala. Praktično je dugove moguće naplatiti.

– Petrohemija nema više zaštitu od poverilaca. Poverioci su zamoljeni da ne puštaju sredstva obezbeđenja dok se situacija ne reši. Jer Petrohemija duguje mahom državnim poveriocima. Dakle da se suzdrže dok se ne napravi nov ugovor i nov UPPR. Mi smo do novog UPPR-a izloženi mogućim prinudnim naplatama. Imamo uverenja poverilaca da oni to neće raditi jer im se ne isplati. Da će sačekati novi UPPR. I to je cela priča. Inače Petrohemija u zadnje dve godine posluje pozitivno. Prihod je bio prošle godine oko 20 miliona evra a ove godine će biti 40-50 miliona. Bilo bi i više da nismo neke poverioce isplatili. Tipa Lukoila i nekih ostalih manjih poverilaca je isplatila Petrohemija od svojih sredstava.

Iako to spade u domen poslovne politike ali znate li vi kao najbrojnija sindikalna organizacija u Petrohemiji o kojim iznosima je reč i ko je isplaćen od poverilaca.

– Pa ja ne znam sada precizno.

Spominjao se Lukoil i spominjala se NLB banka.

– Lukoil, NLB banka i još poneki. To su ispregovarani sporazumi sa njima. Mislim da u ovom trenutku nisu ni važni iznosi koliki su.

U jednom trenutku je premijer rekao kako Petrohemija ima značajan sredstva na računu. Spomenuo je i iznos preko 50 miliona evra. Vi sada spominjete da se očekuje da Petrohemija godinu završi sa pozitivnim rezultatom od 40 miliona. Da li je to razlika koja je isplaćena za dugove?

– Ne znam. Ja znam da je prošle godine bilo 20 miliona. Ova godina nije završena ali se očekuje 40 do 50 miliona. Videćemo na kraju godine.

Novi UPPR je praktično novi plan, novi dogovor. Šta će od njega zavisiti?

– Novi UPPR je u najavi. Opet će poverioci sesti i dogovoriti se o načinu regulisanja ostatka duga, onog istorijskog, koji ima Petrohemija. Koji će deo biti otpisan, koji pretvoren u kapital a koji će se možda reprogramirati. Stvoriće se uslovi i biće po nalogu MMF-a raspisan javni poziv za prodaju Petrohemije.

Stalno se spominje u mediji taj veliki dug. Vi kažete istorijski. Cifre koje se čuju su od 400 do 600 miliona evra. Koliki je on u stvari?

– Pa naravno da se zna. Ja sad ne znam precizno podatke. Ali on je sigurno preko 500 miliona sa dugom prema NIS-u. Pošto će država deo da preuzme u javni dug NIS-ov. On postoji još pre nego što je NIS privatizovan. Najveći dugovi su prema EPS-u, NIS-u, Fondu za razvoj i prema Srbijagasu. Znači taj iznos su svi dugovi sa pripadajućim kamatama. A dugovi su nastali u periodu kada je Petrohemija bila izložena na tržištu i većim cenama sirovine, i nepovoljnijim cenama svojih proizvoda. Ja bih podsetio da je Petrohemija 1999. godine bombardovana i da je svojim sredstvima obnovljena proizvoda. Naravno i radom ovih ljudi ovde. Prekoputa je Rafinerija koju je država obnovila posle bombardovanja. Pa nemože Petrohemija i da bude bombardovana, i da se sama obnovi, i da plati sve što bi hteli da plati. Da su u nas uložili 2000. godine možda mi sad ne bi imali toliki dug.  Da nam je NIS prodavao po povoljnijim cenama , kao što su danas, sigurno ne bi bio ovoliki dug. E sad, šta bi bilo kad bi bilo. To je vreme prošlo.

Pred privatizaciju NIS-a mnogima su dugovi prema ovoj kompaniji opraštani. Petrohemiji nisu.

– Ne samo otpisivanje. Nije suština samo da se otpišu dugovi nego da se stvore uslovi da Petrohemija bude konkurentna na tržištu. Znači da ima dugoročni ugovor sa NIS-om koji je sada u naznakama. Taj dugoročni ugovor o snabdevanju. Država je propustila kada je NIS privatizovan, ako već nisu hteli Petrohemiju da stave u sastav NIS-a, onda su bar trebali da ugovorom obavežu NIS za neke odnose prema Petrohemiji koji bi Petrohemiju održali konkurentnom na svetskom tržištu. Podsećam da je Petrohemija drugi neto izvoznik Srbije i ne može o njoj da se priča kao o firmi za zatvaranje. Drugo Petrohemija je nosilac hemijske industrije. Ajde da ugasimo Petrohemiju i da tako ugasimo još jednu granu industrije u Srbiji? Ovi kritičari trenutni oni samo uzmu bilanse. A i moja baba bi znala da po bilansima kaže e ovo ne valja i daj ugasi to. A šta ćemo da radimo? Svi ćemo da budemo frizeri i pekari? Metalsku industriju smo ugasili, i drvnu, i ko zna koje još ne industrijske grane i sad ajde da ugasimo i hemijsku. I onda će svi da budemo IT stručnjaci i da pravimo perece? Ja ne znam da postoji država koja nema industriju. Ovde subjekt nije samo Petrohemija nego je tema mnogo šira: da li Srbiji treba hemijska industrija ili ne? Ako državi ne treba hemijska industrija perspektiva Petrohemije je vrlo neizvesna. Ako Srbiji treba hemijska industrija Petrohemija mora da se učini konkurentnom. Da li putem privatizacije, da li putem investiranja nekih komercijalnih sredstava, u Petrohemiju mora da se uloži da bi opstala na svetskom tržištu. Da bi se pojeftinio proizvod.

Ove dve godine dobrog poslovanja da li su tu klimu osetili i zaposleni?

– Ne. Osim što su osetili klimu sa povećanim radom i požrtvovanjem. Kako da vam kažem preko njihovih leđa je ovo najvećim delom i prošlo. Što se tiče zaposlenih mi nemamo viška. Naprotiv nama fale ljudi. Odlaze nam ljudi u penzije, odlaze zbog malih plata i to je problem sa kojim će se sindikat nositi nakon Nove godine. Neću da govorim o neto iznosima plata ali nigde na svetu nema da je prosečna plata u Petrohemiji koja je hemijska industrija za 10-15 odsto veća nego prosečna plata u državi. To nigde ne postoji. Jer su ovo specijalizovani poslovi, visoke tehnologije, i  mi za te pare nemožemo imati ni inženjerski ni stručni kadar. A oni su nosioci i razvoja i svakodnevnog rada. Broj izvršilaca, broj radnika i starosna struktura su loši. Nama će 150 radnika da ode u narednih par godina u penziju. Oni su nosioci procesa rada. A kadra na tržištu rada nema jer je ovo jedina petrohemijska industrija. To ne može da se nađe na zavodu za zapošljavanje. Kadar Petrohemija pravi sama.

Već godinama se kao razvojna karta spominje ulaganje u izgradnju fabrike polipropilena. Jel ta priča aktuelizovana?

– To nije rezultat pregovora . Postoji ta ideja sa polipropilenom ali ona ne može da bude samo petrohemijska jer to mora da bude zajednički projekata. Ili ako se privatizujemo novog vlasnika, ili države ali sa NIS-om. Da pojasnim, i Petrohemija i Rafinerija imaju propilen. Ako nađu interes i Petrohemija i NIS da taj propilen prerade u polipropilen, znači višu fazu prerade, tog polipropilena će biti. Ako se ne nađe interes ne znam šta će se desiti. Nisam 100 siguran u sudbinu izgradnje polipropilena. Jer to ne zavisi samo od Petrohemije.

Stiže i 2017. godina. Šta Petrohemiju može da očekuje? Kakve su vase procene?

– Što se naših procena tiče, ne očekujemo ništa spektakularno. Ima obaveza MMF-a da se raspiše javni poziv. Mi ne očekujemo da će se pojaviti neki partner. Daj bože da smo u krivu. Prognoze su da će Petrohemija i dalje poslovati pozitivno. A ovo je zemlja Srbija i teško da neko može da predvidi bilo šta. A pogotovo u ovako strateškoj grani.

Privredni sud u Pančevu nedavno je rešenjem konstatovao kako je HIP Petrohemije povukla predlog Unapred pripremljenog plana reorganizacije. Tako je Petrohemije ostala i bez sudske zaštite od naplate dugovanja koje ova kompanija ima. Posle izjava premijera Srbije da će Petrohemiji ove godine biti otpisano 105 miliona evra duga kao i da ova kompanija dobro posluje i ima rezerve veće od 50 miliona evra pa da bi moglo doći i do plaćanja nekih dugova – mediji su se naprasno zainteresovali za stanje i sudbinu HIP Petrohemije.  Zlatka Bekića, predsednika sindikata Pravda – najbrojnije sindikalne organizacije u HIP Petrohemiji – pitali smo kakva je uopšte situacija?