Azotara Pančevo glavni ulaz
Ekonomija

PANČEVO: Ako Azotara ne startuje pre mrazeva teško da će ikad proraditi

Pančevo, Pet, 09/11/2018 - 00:19
Vladimir Đoković

Šta će biti sa Azotarom još uvek se ne zna. Stečaj ide svojim putem i više od 120 ljudi angažovano je svakodnevno u toj hemijskoj fabrici jer treba održavati sve tako da može da startuje. Sa recimo preko 700 tona amonijaka, i značajnim količinama azotne kiseline, a tu su i druge hemikalije.

Tri meseca pošto su Azotarci posle objašnjenja Bajatovića prelomili da uzmu otpremnine i napuste fabriku sa Milanom Pavlovićem i Mirčetom Krstevskim, koji su tokom vrelih dana u kojima su donete teške odluke učestovali u razgovorima sa radnom grupom Vlade Srbije za petrohemijski sektor kao direktni predstavnici radnika. Zajedno se sećamo da je tada spomenuta konzervacija postrojenja, neophodan remont, pa i ponovni start Azotare. Sa kako se pričalo 500 zaposlenih.

- Remont je urađen delimično. Bez završetka remonta ne bi se smela pokretati proizvodnja. Stručni kadar koji se godinama u Azotari stvarao se sve više osipa. I da stigne gas pitanje je ko bi i kako, u kom roku, mogao da bezbedno pokrene proizvodnju u Azotari. Neizvesnost je velika. Kao uključeni u rad radne grupe već pet nedelja pokušavamo da saznamo pre svega od ministra energetike Aleksandra Antića – hoće li biti pokretanja proizvodnje. Nikakav odgovor nismo dobili,  objašnjava Pavlović koji je i sada jedan od angažovanih u pogonu KAN.

Krstevski dodaje kako topla jesen ide na ruku Azotari. Do prvih jačih mrazeva Azotara u ovom stanju ima šansu da pokrene proizvodnju. A posle mrazeva više te šanse neće postojati – precizira Krstevski koji je 40 godina proveo u Azotari a sad se sprema da status nezaposlenog zameni za penzionerski.

- Nezadovoljan sam. Obećali su remont koji nije do kraja urađen. Najavljenu dinamiku pokretanja neke proizvodnje nisu ispunili. Nezadovoljni su i mnogi bivši Azotarci koji nam se javljaju. Raspitujemo se ali nikakvih odgovora od nadležnih nema, konstatuje Krstevski.

Naši sagovornici upozoravaju da bi bilo kakvo pokretanje Azotare, bez odgovarajuće školovanih kadrova sa iskustvom vođenja proizvodnje u Azotari  i završenog remonta, bio ozbiljan rizik. I tehnološki, i bezbednosno ekološki. Sa druge strane ako ne bude uskoro proizvodnje, od Azotare će biti “ledina”. Oprema je u takvom stanju – da je posle još jedne zime bez rada – više niko neće moći pokrenuti.

- Imamo osećaj da je Azotara od strane vlasti u Srbiji puštena niz vodu. Dugovi nisu razlog. Zna se da su azotare strateške i za poljoprivredu i za namesku industriju. Dobitak ne prave na kapiji fabrike nego u lancu savremene poljoprivrede. Koja je strateška grana. Evo hrvatska svoju proizvodnju veštačkih đubriva od 1,2 miliona tona čuva preko države koja ima 4 miliona stanovnika – a u Srbiji se očigledno ne razmišlja strateški. Od te velike štete ako Azotara više ne nikada ne proradi – korist će imati samo uvoznički lobi, zaključuje Pavlović.

- Ili vlasti u Srbiji nemaju viziju. Pa samo uvođenje stečaja do sada je koštalo između 1,2 i 1,3 milijarde dinara. A Azotarci su ostali bez posla, štetu trpe njihove porodice, ali grad Pančevo. Polovinom avgusta na sastanku radne grupe Vlade Srbije govorilo se o pokretanju proizvodnje. Da to urade neke privatne kompanije i Srbijagas – ali sada tri meseca kasnije nemamo naznaka da će se to i dogoditi, dodaje Krstevski.

Dvojica bivših Azotaraca upozoravaju da će nestankom domaće proizvodnje azotnih đubriva na kraju biti prodata zemlja. Skupo veštačko đubrivo uticaće na nerentabilnost manjih i srednjih poljoprivrednih proizvođača. Ako oni budu rasprodavali zemlju – ona će završiti u rukama stranaca. Na kraju.

Pančevo Azotara


Marketing

Najnovije vesti