Šta sve zapravo plaćamo kroz račun za struju?

Šta predstavljaju stavke koje se nalaze na poleđini računa za struju, i za šta izdvajamo svoj novac?

 

Da li je nerazumljivost računa posledica nedovoljne informisanosti potrošača ili je to možda, kako naši sugrađani kažu, jedan od načina „izvlačenja“ novca građana?

 

Topli dani su svakako uvećali račune za struju, a ekipa finansijskog portala Kamatica istražuje koliko je od ukupno šesnaest stavki koje se nalaze na poleđini računa potrošačima jasno i kako mesečni račun za „utrošenu“ eletričnu energiju čak i kada se ne utroši nijedan kW može iznositi par stotina dinara? 

 

„Prilikom formiranja računa, pažnja nije usmerena na korisničko iskustvo građana„, ističe direktor finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac, i dodaje da su računi mogli da budu dosta jednostavniji i da u tom slučaju ne bi dolazilo do zabune. 

 

Pored naknada za plaćanje akciza, kamata, taksi za javni medijski servis i PDV-a, postoje i one za koje ne znamo šta predstavljaju, ali na ime njih svakog meseca izdvajamo nekoliko stotina dinara. 

 

Obračun koji se nalazi na poleđini računa i treba da objasni potrošačima gde ide njegov novac, nije namenjen korisnicima već snabdevaču, a ukoliko se obrati pažnja na cenu potrošenih kW i krajnjeg iznosa, jasno je da se na ime stavki, za koje većina ne zna šta znače, izdvaja dosta novca. 

 

„Kroz račun, potrošači plaćaju određeni iznos naknada na ime povlašćenih proizvođača električne energije, trošak garantovanog snabdevača i troškove obračunske snage“, kaže Uzelac i objašnjava da je trošak „povlašćenog proizvođača“, iznos koji dajemo za subvencije privatnim kompanijama koje proizvode struju iz biomase i obnovljivih izvora energije, a naknada je srazmerna potrošnji.

 

Pažnju privlači i stavka „obračunska snaga“, ona se nalazi na samom vrhu računa i označava trošak koji bi Elektroprivreda Srbije imala ukoliko se mreža maksimalno optereti, bez obzira što je to tehnički nemoguće, ali se na ime toga mesečno izdvaja određena svota novca. 

 

Još jedna naknada koju 3,5 miliona ljudi plaća Elektroprivredi Srbije, je troškove „garantovanog snabdevača“, ova naknada je fiksna i iznosi 1 evro, što znači da 3,5 miliona evra svaki mesec građani izdvoje za očitavanje stanja na brojilu, štampanje i slanje računa. 

 

Pored troškova koji se nalaze na računu, i koju većina građana ne razume, još je konfuzniji način formiranja cene kWh, jer je na samom računu predstavljena kao jedan vid matematičkog proseka na osnovu kog potrošači ništa ne mogu da zaključe. 

 

Ovo je samo jedan u nizu računa koji svakog meseca plaćamo, a da pri tome ne znamo šta plaćamo, i zbog čega je razlika u iznosu stvarne potrošnje i krajnje cene, koja je pikazane na samom računa, veća za nekoliko stotina dinara.