Foto: Jakov Marković
Intervju - Marijana Kolarić, selektorka 17. Bijelanala umetnosti u Pančevu

17. Bijenale umetnosti usmereno na aktuelne društvene teme

Pančevo, Uto, 06/09/2016 - 11:19
Mirjana Marić Veličković

PANČEVO, 6. septembar - 17. Bijenale umetnosti u Pančevu SEE Art Gates: stanja stvarnosti od 15. septembra do 15. oktobra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva. Bijenale umetnosti je internacionalna izložba kompleksnog tipa, koja se više od trideset godina održava u Pančevu i sa svojom dugom izlagačkom tradicijom predstavlja jednu od značajnijih manifestacija u Srbiji, u kontekstu pregleda savremenih umetničkih tokova i praksi. Ove godine Bijenale nosi naziv SEE Art Gates: stanja stvarnosti, a selektorka ovogodišnjeg Bijenala je Marijana Kolarić, istoričarka umetnosti.

Bijenale umetnosti nam se približava. Šta sve očekuje posetioce i šta je drugačije u odnosu na prethodno Bijenale?

17. Bijenale umetnosti biće otvoreno 15. septembra. Ove godine imamo izbor od 18 umetnika koji će predstaviti svoj rad na Bijenalu, i to Ivan Grubanov, Marius Berčea, Anur Hadžiomerspahić, Tanja Ostojić, Alban Hajdinaj, Ibro Hasanović, Timea Anita Oravec, Tatjana Milošević, Nevena Prijić, Nenad Andrić, Tanja Juričan, Predrag Popara, Vuk Vidor, Stefan Pankreak, Simon Pasijeka, Nazanin Pujonde, Gael Davrenš, Frederik Legliz.

U odnosu na predhodna Bijenala, koja su imala takođe međunarodni karakter, ove godine usmerili smo pažnju na umetnike iz jugoistočne Evrope, ali i one koji se u svom radu bave nekim od aspekata naše trenutne društvene stvarnosti. Izložba ovogodišnjeg Bijenala nalaziće se na 8 lokacija, koje smo simbolično nazvali Gejtovima. Sve lokacije nalaze se u strogom centru grada, a dolazak do njih biće olakšan mapom kao i obeležijima ispred svakog prostora.

Ove godine je fokus na umetniku i njegovom mestu u današnjem vremenu na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi. Šta je karakteristično za njegovu poziciju i kako će se ona prezentovati na Bijenalu?

Veći deo zemalja koje se nalaze u našem okruženju, koje geografski pripadaju jugoistočnoj Evropi, jesu zapravo zemlje koje su se u prošlosti suočavale sa istom ili bliskom sudbinom kao i Srbija. Sagledavanje tih političkih i društvenih aspekata promena ili razvoja zemalja bivših socijalističkih režima nakon Hladnog rata i pada Berlinskog zida, i posebno pozicije kulture i umetnosti u tim zemljama koje iz patronažnog državnog sistema prelaze u sistem zapadnog koncepta, zasnovanog na otvorenom tržištu, kao i fenomene koji prate pomenutu tranziciju, poput slabljenja institucionalne i ekonomske podrške i naročito učestale emigracije umetnika u zemlje razvijenije kulture, u cilju afirmacije i ostvarenja uspeha na ultrakonkurentnoj evropskoj umetničkoj sceni ili tržištu, čitljivi su u selektovanim radovima, ali ne direktno. Ovom izložbom želja nam je bila da prikažemo mnoga lična posmatranja umetnika koja su u osnovi humana, realna, iskrena i senzibilna. Rad Ivana Grubanova, The Evil Painter govori o poziciji umetnika/slikara u društvu, radovi Tanje Ostojić Misplaced Woman kao i Timee Anite Oravec, bave se biopolitikom, pozicijom umetnice koja dolazi iz istočne i jugoistočne Evrope, pitanjima legalne/ilegalne migracije kao deo teritorijalnih kretanja najčešće visokoobrazovanih u nadi za ostvarenjem posla, boljeg standarda i boljeg i kvalitetnijeg života, paralelne su kretanjima današnjih ilegalnih migranata. Syth rad Albana Hajdinaja govori o kolektivnom i ličnom identitetu dok u slikama Marijusa Bercea, rumunskog umetnika se prepoznaje tradicionalni rumunski pejzaž sa uplivom kaliforniskog ili američkog life style-a, te govori o globalnim kretanjima i uticajima kojima nismo u mogućnosti uvek da se odupremo.

Čime ste se vodili kada je u pitanju selekcija programa?

Sem tematskim okvirom i konceptom, najviše sam se vodila željom da izborom umetnika i njihovih radova osiguram dostojnost manifestacije koja traje u kontinuitetu 35 godina i koja je predstavljala institucionalnu podršku i podsticaj za pregled, a nekada i produkciju savremene umetnosti. Izbor od 18 umetnika na prvi pogled ne čini se velikim brojem, ali ako se imaju u vidu reprezentativne biografije učesnika i njihovi dosadašnji uspesi na međunarodnoj sceni, kao i to da ćemo biti u prilici da prvi put predstavimo neke umetnike u Srbiji kao što su Marijus Berčea ili Anur Hadziomerspahić, smatram to već dovoljnim izazovom.

Bijenale nosi naziv SEE Art Gates: stanje stvarnosti. Pa kakvo je stanje stvarnosti u oblasti umetnosti?

Umetnost i kultura u Srbiji suočavaju se sa mnogim problemima, od kojih nije glavni finansijski. Jedan od aktuelnih problema je i restitucija. Znamo da smo u gradu izgubili već nekoliko galerijskih prostora i da je pitanje opstanka Galerije savremene umetnosti u Pančevu na postojećoj adresi takođe pitanje vremena, ali to ne pogađa samo naš grad, upravo ovih dana na svim društvenim mrežama vrlo aktuelna tema i debata je gubitak Galerije grafičkog kolektiva u Beogradu koje postoji vise od 65 godina na toj lokaciji i predstavlja zaista kultno mesto. Sada je u procesu vraćanja nekadašnjim vlasnicima objekta, a ako je verovati informacijama sa društvenih mreža, spekuliše se da na tom mestu uskoro možemo očekivati palačinkarnicu. Neke zemlje u okruženju suočavaju se ili su se suočavale sa sličnim problemima, možda ne bi bilo loše da se u budućnosti više usmerimo na primere dobre prakse iz tih zemalja poput Rumunije ili Mađarske, koje su uspele nekim zakonskim merama i strateškim planovima da sačuvaju umetnost i kulturu na zavidnom nivou.

Program se bavi i ulogom umetnika kao filozofa. Kako vi generalno ocenjujete, šta sve mora biti jedan umetnik danas da bi opstao na tržištu?

Volela bih kada bi umetnici u Srbiji mogli samo da se bave svojom umetnošću, ali nažalost da bi opstali često su primorani da se bave još nekim poslom ili da razvijaju svoje menadžerske veštine u nedostatku institucionalne podrške.

Da li je izazov kreirati program jedne ovako značajne i manifestacije koja ima veoma dugu tradiciju u oblasti kulture grada Pančeva?  

Za mene je bio ogroman izazov i zadovoljstvo, pre svega zato što cenim i poštujem Bijenale koje je uspelo da održi svoj kontinuitet, ali i ugled značajne manifestacije uprkos svim promenama i nedaćama.

Da li postoji neki program koji biste posebno preporučili Pančevcima da nikako ne propuste?

Izdvojila bih svakako Speed painting, dvočasovni performans brzog slikanja koje će izvesti internacionalna grupa umetnika, koja se pojavljuje pod imenom Under Realism, odnosno Podrealizam, i to na dan otvaranja Bijenala 15. septembra sa početkom od 20:00 časova. Grupa od šest umetnika će na licu mesta naslikati radove, a atmosferu će upotpuniti Dj koji nam dolazi iz Pariza. U pitanju je Lancelot Rumney a.k.a. L' Air (Paris/NewYork) rezident DJ slavnog pariskog kluba Le Baron, koji svoje pop apove organizuje na najprestižnijim lokacijama u svetu, između ostalog, često i na Venecijanskom bijenalu, dok je pravi kuriozitet i to da je Lancelot potomak, tačnije praunuk, jedne od verovatno najslavnije kolekcionarke i mecene umetnosti prošlog veka, Peggy Guggenheim.



Najnovije vesti

Srbija

Stižu pozivi za vojne vežbe

Portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić kaže da vojna obaveza traje do 65. godine, a da je plan Vojske Srbije da pripadnike rezervnog sastava poziva na vežbe jednom u pet godina. Pozivi za