Barbi Marković Foto: Aleksandra Palwoff
Kultura

Barbi Marković: Inspirišu me muškarci, ali nisu dobar materijal da iznesu glavne likove kao žene

Izvor: 
KomunikArt Čet, 23/05/2019 - 08:53

Barbi Marković je književnica koja živi i radi u Beču. Njen roman Izlaženje objavljen 2006. godine nastao je tako što je autorka prevela na srpski jezik novelu Tomasa Bernharda Hodanje, inkorporirajući svoje likove i radnju u Bernhardove rečenice. Ova nesvakidašnja knjiga-eksperiment ušla je u širi krug za Ninovu nagradu 2006. godine. Nakon deset godina, objavljuje i roman Superherojke (2016) koji, prema njenim rečima, posebno preporučuje bogatim ljudima. Barbi Marković biće učesnica ovogodišnje književne manifestacije Majski dani knjige u Pančevu, koja će biti posvećena austrijskoj književnosti. Tim povodom, razgovaramo sa autorkom o književnoj sceni u Srbiji, zašto su u njenim romanima glavni likovi žene,  i koja bi dela austrijske književnosti preporučila za čitanje.

Vaš prvi roman Izlaženje (2006) ušao je u izbor za NIN-ovu nagradu. Međutim, u jednom od intervjua rekli ste da vam je tek nemački prevod doneo osećaj književnog uspeha ovog romana. Šta to govori o književnoj sceni u Srbiji i kako vi ocenjujete srpsku književnost danas?

U toj priči postoji više faktora. Iskustvo, starosno doba itd. Moj tadašnji osećaj ne govori samo o književnoj sceni u Srbiji, nego i o meni.  Godine 2006. sam se odselila u Beč, tako da sam o svom navodnom uspehu čitala na internetu. Razlika je verovatno u novcu koji se odvaja za kulturu i načinu na koji se raspodeljuje. Ostalo su individualne sudbine.

Vaš roman Izlaženje inspirisan je novelom Hodanje Tomasa Bernharda. Šta za vas predstavljaju lik i delo Tomasa Bernharda, i možemo li razumeti pravu prirodu te veze ukoliko ne poznajemo njegova dela (posebno dela Hodanje)?

Mislim da Hodanje u međuvremenu postoji i u prevodu. Cenim Tomasa Bernharda i hvala mu za sve što je učinio za moju karijeru.

U romanu Izlaženje bavite se psihologijom mladih klaberki. Koje teme i profile ljudi pronalazite interesantnim za pisanje danas?

Volim da pišem o stradanju životinja, reklamama, stanovanju, i periodu devedesetih.

Objavili ste i roman Superherojke u kome su glavni likovi takođe žene. Ko su Superherojke i postoji li određena čitalačka publika kojoj biste preporučili ovaj roman?

Glavni likovi su naravno žene, budući da sam želela da radnju iznesu razumni i artikulisani glasovi. Knjigu preporučujem posebno bogatima.

U oba romana glavni likovi su žene. Na koji način vas inspirišu ženski životi i kako gradite njihove likove?

Zapravo me u životu veoma inspirišu i muški likovi. Njihova lepota i emocionalnost. Oni se i u tekstovima pojavljuju kao muze i objekti divljenja, međutim misteriozni su, niko ih ne može razumeti, te najčešće ne pružaju tako dobar materijal za ozbiljne i kompleksne glavne likove kao žene.

Živite i radite u Beču. Koja zemlja je plodnije tlo za pronalaženje tema, i šta biste istakli kao ključnu karakteristiku austrijske, a šta srpske književnosti?

Teme su svuda. Književnosti svakako delom reaguju na društva koja ih okružuju.

Po vašim romanima urađene su pozorišne predstave (dramatizacija romana Izlaženje u režiji Jovane Tomić u Beogradu, i romana Superherojke u bečkom pozorištu). Koliko su predstave verne knjizi i kako vam izgledaju vaši romani pretočeni u predstave?

Izlaženje nisam videla u Beogradu, rađeno je i Kelnu 2009, i u Beču 2011... Iskustva su različita, zavisno od konkretne realizacije. Predstava Superherojke u režiji Berenice Hebenstreit mi se na primer veoma svidela.

Bićete jedna od gošći književne manifestacije Majski dani knjige koja je ove godine posvećena austrijskoj književnosti. Koja dela austrijskih autora biste preporučili našim čitaocima?

 Die guten Tage Marka Dinića i Reibungsverluste Maše Dabić.



Marketing

Najnovije vesti