Kultura

Bilja Krstić u Pančevu: Za mene su festivali najbitniji

Izvor: 
KomunikArt Čet, 26/09/2019 - 11:11

Sedamnaesto izdanje world music festivala Ethno.com u Pančevu svečano će otvoriti Bilja Krstić i Bistrik orkestar, u petak 27. septembra od 20 časova u Dvorani Kulturnog centra. Ovaj sastav spada u red najpriznatijih predstavnika srpske world musci scene u svetu, i nudi drugačiji muzički portret sprskog prostora. Iza sebe imaju pet snimljenih albuma i u Pančevu nastupaju u punom sastavu, što je poslednjih godina retkost.

Mislite li da su festivali važni, naročito za manje gradove?

Bilja Krstić : Za mene su najbitniji i mislim da su jako bitni za male gradove i sve ljude, koji žele da čuju nešto što objedinjuje različite tradicije. Bitno je da program bude raznovsrtan i zaista mi se izuzetno dopada kako je Ethno.com koncipiran ove godine. Eto, i sa tri orkestra to može da izgleda sasvim dobro, iako bi naravno, bilo još bolje da ima više finansijskih sredstava. Mislim da je ovo budućnost muzike, jer je world music ipak širok pojam. Tradicija je bila inspiracija i u umetničkoj muzici, džezu i mnogim žanrovima. Više ne postoje nepremostive granice, već je najvažnije da to bude kvalitetno i dobro. Dobra muzika je ona koju možeš da slušaš i uživaš, a da istovremeno čuješ i elemente različitih tradicija – ako si iz Srbije, pored srpskih elemenata možeš da čuješ sve ono što ima upliva u našu tradiciju, od naših komšija Bugara, Makedonaca, Rumuna i tako dalje. Dakle, divni programi mogu da se prave. Ne moramo da zovemo samo najveće zvezde iz dalekih tradicija kao što su Indija, Indonezija, Brazil, iako je svakako lepo da i to čujemo.

S obzirom da će sledeće godine biti 20 godina od objavljivanja prvog albuma Bistrika, kako planirate to da obeležite?

Bilja Krstić: Uveliko pripremamo novi album. Sad smo u prvoj fazi, kada ja pravim izbor pesama, a Miki Stanojević aranžmane i demo. Odredili smo da ovog puta budu isključivo varoške i gradske pesme, jer su prelepe, a nažalost su najmanje obrađivane. Tim želimo da prikažemo jednu novu i drugačiju lepezu, a opet će biti vrhunski aranžmani. Jedva čekam da sve to završimo i nadam se da će biti do leta, kada ćemo se pozabaviti tehničkim stvarima, omotom i konačno objaviti album 15. decembra sledeće godine. Pre toga najavljujemo 20 godina serijom koncerata, gde želimo da kruna svega bude izlazak albuma. Drago mi je što ćemo u decembru biti prvi put u Zagrebu na njihovom World music festivalu, gde ćemo nastupiti na maloj, ali božanstvenoj sceni u sali Lisinski. Takođe, bićemo po prvi put u Rijeci i do Nove godine imati još koncerata. Ono čemu se unapred radujem, iako su pregovori još u toku, je koncert u Novom Sadu 14. januara, kojim ćemo otpočeti  obeležavanje dvadesetogodišnjice.

Koliko su različite reakcije publike na Vašu muziku ovde i u inostranstvu ?

Bilja Krstić: Čini mi se da naša tradicionalna muzika našoj publici nije toliko zanimljiva, kao što im je zanimljiva neka druga tradicija, na primer kada dođe neko iz Portugalije, pa peva fado. Ljudima je to zanimljivije, jer je nešto što nije prisutno na ovim prostorima. Ali opet, naša tradicionalna muzika ima fenomenalnu publiku. Uvek mi je jasno koliko karata možemo da prodamo i koji je profil ljudi koji dolazi. Božanstveno je što uvek dolaze i mladi i stariji. Zanimljivo je da se u inostranstvu ljudi pripremaju putem prospekta ili se na internetu dobro obaveste o tome ko je bend koji te večeri svira, te s tim razlogom dođu i da čuju to. Ne dolaze slučajno, jer su čuli da svira tamo neki bend iz Srbije, nego dođu određeno zbog toga. Mene to oduševljava, jer kada odsviramo ceo program, oni pitaju zašto nije bila neka pesma sa nekog albuma, jer su već nešto i preslušavali. Ovakvu obradu tradicionalne muzike retko čuju, jer mnogo više čuju trubačku muziku, nego ovo što Bistrik  radi, pa im je to interesantno.

Od 2012. godine vodite vokalne radionice i radite sa mladima. Koliko oni čine Vašu publiku i na kakve njihove komentare nailazite ?

Bilja Krstić: Zaista se puno mladog sveta zanima za tradicionalnu i izvornu muziku i voli obrađene stare pesme. Kod mene dolaze mladi iz čitave Srbije i nisam isključivo vezana za beogradsku decu, čak, moram priznati, prednost dajem onima iz unutrašnjosti. Ipak, beogradska deca imaju veće šanse da na različitim mestima nešto slično pokupe i mogu da odu na drugo mesto, dok mladi iz unutrašnjosti, ako su odabrali da dođu baš kod mene, logičnije mi je da njima prvo učinim, a pogotovu ako su to veliki talenti. Imam posebnu grupu od 12 devojaka, koje su tu od početka. Za ovih sedam godina smo spremile sjajan program i to su devojke koje odnose prve nagrade. Program, koji radim sa njima je zahtevan, čak i za profesionalne izvođače i to je jedan ozbiljan posao, ali kada imate dobre pevače ništa nije teško. Imam i mlađe grupe, ali insistiram da to budu deca od minimum sedam godina, jer mi je važno da znaju da čitaju. Učimo ih raznim tekstovima i notama da bi po završetku ipak imali neku muzičku osnovu. To mi sve predstavlja veliko zadovoljstvo i vodim ih i na naše koncerte, gde često budu gosti. Važno je da vide i osete atmosferu profesionalnog pojavljivanja, scenu i publiku. Uveliko pripremamo novi album. Sad smo u prvoj fazi, kada ja pravim izbor pesama, a Miki Stanojević aranžmane i demo. Odredili smo da ovog puta budu isključivo varoške i gradske pesme, jer su prelepe, a nažalost su najmanje obrađivane. Tim želimo da prikažemo jednu novu i drugačiju lepezu, a opet će biti vrhunski aranžmani. Jedva čekam da sve to završimo i nadam se da će biti do leta, kada ćemo se pozabaviti tehničkim stvarima, omotom i konačno objaviti album 15. decembra sledeće godine. Pre toga najavljujemo 20 godina serijom koncerata, gde želimo da kruna svega bude izlazak albuma. Drago mi je što ćemo u decembru biti prvi put u Zagrebu na njihovom World music festivalu, gde ćemo nastupiti na maloj, ali božanstvenoj sceni u sali Lisinski. Takođe, bićemo po prvi put u Rijeci i do Nove godine imati još koncerata. Ono čemu se unapred radujem, iako su pregovori još u toku, je koncert u Novom Sadu 14. januara, kojim ćemo otpočeti  obeležavanje dvadesetogodišnjice.

 

 




Marketing



Najnovije vesti