Do opuštanja čarolijom pisanja

Silvana Ručnov je rođena 1972. godine u Nemačkoj. Diplomirala je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS) od 2003. godine. U umetnosti kaligrafije je profesionalno aktivna od 2000. godine kao stvaralac, predavač i menadžer. Bavi se klasičnom i modernom kaligrafijom. Imala je dvanaest samostalnih izložbi. Učestvovala je na mnogobrojnim grupnim izložbama. Dobitnica je Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo 2011. godine. Posvećena je i kulturi slobodnog vremena u okviru koje je razvila i organizovala mnogobrojne radionice, projekte i programe za sve generacije od kojih su trenutno aktivni „Putovanje kroz pisma“, „Graforelaks – Piši i Diši“, „Škola kalirafije Silvane Ručnov“, „Rukopis“,  „Tematske radionice kaligrafije“ i „Svet slova“. Ove godine obeležava petnaest godina predavačkog rada.

Sarađuje i sarađivala je sa Narodnom bibliotekom Srbije, Hramom Svetog Save, galerijom „SINGIDUNUM“, Umetničkom galerijom „Stara kapetanija“ Zemun, Studentskim kulturnim centrom – SKC,  Hramom Sv. Aleksandra Nevskog,  Festivalom otvorenih atenjlјea – FOA, TEDx Novi Sad, Beogradskim letnjim festivalom -BELEF, Dečijim kulturnim centrom Beograd, Dani evropske baštine.

Izložba kojom se predstavila u Pančevu nosi naziv Susret i predstavlja nastavak njenih proučavanja i usavršavanja u umetnosti kaligrafije. Specijalno za 013info, ispričala je nešto više o počecima svog rada, o samoj kaligrafiji i planovima za budućnost.

Ove godine obeležavate petnaest godina predavačkog rada u oblasti kaligrafije. Možete li da nam kažete kako ste počeli da svoj talenat i znanje delite drugima kroz predavanja?

Kada je u pitanju predavački rad, to je zaista krenulo spontano. U početku sam pokazivala kaligrafiju ljudima oko mene koji su bili zainteresovani onako za njihovu dušu. Mahom su to bili oni koji su znali da sam dugo predavala nemački jezik. I tako je krenulo sa „Školom kaligrafije Silvane Ručnov“. Pročulo se i posle par meseci je bilo sve više zainteresovanih tako da sam školicu otvorila na više mesta: prvo u Svetosavskoj omladinskoj zajednici (2000.), zatim u Hramu Sv. Aleksandra Nevskog (gde je postojala u kontinuitetu dvanaest ipo godina od 2001.), u NU „Đuro Salaj“(2001-2003.), da bi danas bila u Hramu Sv. Save i za decu i mlade programom „Svet slova“ u Dečjem kulturnom centru Beograd.

Kada ste otkrili talenat za kaligrafiju?

To je bio čudan put. Volim da kažemda me je kaligrafija pronašla i povela. Odrastajući uz roditelje koji su bili majstori svog zanata razvijala sam kreativnost. Kada sam došla da živim u Beograd, išla sam iz hobija na crtanje i slikanje. U tom periodu malo malo dotrčavao mi je pojam kaligrafija na najrazličitije načine o kom do tada nisam imala nikakvog saznanja. Ubrzo sam se i sama počela baviti kaligrafijom, onako za svoju dušu. Uporna u prizivkivanju kaligrafija me je odvela do jednog od doajena kaligrafije i divnog pedagoga koji je pre mene uvideo moj talenat. Krenula sam da je učim iz radoznalosti, potom me je povela, a danas je sve jasno.

Da li je preduslov za bavljenjem kaligrafijom “lep rukopis“’?

Nije. Sama za sebe ne mogu da kažem da sam imala sjajan rukopis, predivan da čovek padne na teme, ali lep i uredan, to da. Pisati nalivperom, grafitnom i hemijskom olovkom je sasvim nešto drugo nego pisati trskom, guščijim, čeličnim, šiljatim perom; potpuno je druga dimenzija. U kaligrafiji možete da naučite da pišete različite stilove. Isto tako kada promenite pisaljku na jednom stilu, na neki svojstven način, isti stil učite iznova. U osnovi razlikujemo klasičnu/tradicionalnu i modernu kaligrafiju. Naravno, učenje se počinje na klasičnim pismima. Savladavanje tehnika pisanja je preduslov za lepo pisanje a potom i njeno razvijanje u pravcu moderne kaligrafije. Bez obzira koju kaligrafiju negovali vežbajući vremenom izgrađujete lični stil pisanja, a to je već viši nivo. Kaligrafi se kao i mi međusobom mogu prepoznavati po svom ličnom rukopisu.

Koliko je bitan sam talenat, a koliko je važna upornost, trud i rad?

Ko ima talenta, njemu je svakako lakše. No, i talentovani moraju da ulože trud i rad i da budu uporni i istrajni. Talenat mu ne daje povlasticu na trud, rad i upornost. Ima manje darovitih koji takođe postižu uspehe svojom vrednoćom, ali ipak moraju imati malo dara. Za hobiste nije potreban primaran talenat za umetnost za koju se interesuju, mada kod nekih zna da ispliva potiskivani dar. Svaki dar se razvija strpljivo i postepeno.

Pokrenuli ste programe “Putovanje kroz pisma“, “Škola kaligrafije Silvane Ručnov“, “Rukopis“, “Graforelaks – Piši i Diši“, “Tematske radionice kaligrafije“, „Svet slova“. Kome su oni namenjeni?

„Škola kaligrafije Silvane Ručnov“ namenjena je hobistima. Školica, kako je od milja zovu polaznici, pripada oblasti neformalnog obrazovanja. U školici se polaznici upoznaju teoretski sa osnovnim pojmovima kao i sa njihovom primenom. Takođe, onima koji su više zainteresovani ona omogućava dalje razvijanje njihovih veština u umetnosti kaligrafije. I sam početak je nešto više od kursa. U školici mogu dugo da istražuju i napreduju pošto je podeljena na nekoliko nivoa. Ko prođe nivo „Uvod u kaligrafiju“ bude mu jasno u kom pravcu želi da ide.

Ostali programi „Putovanje kroz pisma“,“Rukopis“, “Graforelaks – Piši i Diši“, “Tematske radionice kaligrafije“ su osmišljeni kao susreti u kojima zainteresovani mogu kroz interaktivnu radionicu obogatiti svoj kulturni život. Kulturu drugih naroda, kulturu negovanja duha, kulturu razvijanja veština. Ovi programi su namenjeni za sve uzraste. Moja je želja da se za istim stolom ili u istom prostoru susretnu razne generacije, jer smo se generalno svi mnogo otuđili. Tako da se dešava da dođu deca sa svojim roditeljima a oni pak sa njihovim, što je baš lepo za videti. Za ove radionice nije potreban talenat niti predznanje, dovoljno je da ste radoznali. Dolazite kako vam se koja tema učini zanimljivom jer teme nisu vezane; slično pozorišnom ili bioskopskom repertoaru. Upravo je počela treća sezona „Putovanja kroz pisma“ čijih će se dvanaest tema ciklično ponavljati. Trebalo je vremena da se čuje za ovaj program, isto tako da ovaj program nije niti kurs niti škola niti radionica kaligrafije, prosto se putuje pismima kroz vreme i prostor, i praktično isprobavaju zavisno od teme večeri, i uvek se provuče simpatična dosetka „putnika“. Upoznajmo druge da bi svoje cenili. Svakodnevno smo izbombardovani gomilom negativnih i destruktivnih informacija tako da su čoveku današnjice umetnost i kultura postali oaza lepog.

Često su teme iz programa „Putovanje kroz pisma“ prateći deo mojih izložbi gde nije moguć interaktivni deo „otisni utisak otisni utisak“. Tako je ovog puta prateći deo moje izložbe u Pančevu tema bila „Hijeroglifi – pismo drevnih Egipćana“.

Želim da napomenem, da je ove školske godine počeo program za decu i mlade „Svet slova“ u Dečjem kulturnom centru Beograd koji na savremen način približava umetnost kaligrafije, svakome shodno uzrastu.

Koliko vremena je nephodno da se nauče neke osnovne tehnike kaligrafije?

U Školi, „Uvod u kaligrafiju“ traje četiri meseca vašeg redovnog dolaska i za to vreme smatram da ste se upoznali alatkama, materijalom i osnovnim veštinama. Da bi se bilo šta naučilo treba vremena i to zavisi od individue do individue.

Kakvi su vaši planovi za naredni period?

Ozbiljno se posvećujem stvaralačkom, umetničkom radu. Predavaštvo je dugo bilo primarno, prosto je život tako diktirao. Posle petnaest godina predanog i istraživačkog rada u ovom domenu smatram da sam dovoljno zrela da paralelno radim i dalje da se razvijam kao umetnica. Prethodne moje samostalne izložbe su skoro bile samo edukativnog karaktera za publiku. Sada, godišnja izložba školice preuzima tu ulogu. Nakon velike stvaralačke pauze, prošle godine sam se počela ponovo pojavljivati u javnosti, kako svojim virtuelnim projektom“jutrić, dančić“, koji traje od kraja jula, tako i povratnom izložbom na Međunarodni dan pismenosti, početkom septembra. Od tada sam realizovala četiri izložbe zaključno sa izložbom u Pančevu. I ove godine će se na Međunarodni dan pismenosti otvoriti druga po redu izložba povodom tog dana pod nazivom „A-ΩZШ“, pokazujući varijetete naše azbuke. Vredno radim na svojoj velikoj izložbi koju planiram da realizujem krajem sledeće godine. No, još je rano da bilo šta govorim o njoj.  Pored velike izložbe, moji planovi su da negujem i balansiram sve što sam do sada postavila, i da vremenom moj rad postane vidljiviji na radost mnogih koji me dugo prate i podstiču moje pojavljivanje, među koje i vi pripadate.

Više informacija o kaligrafiji i programima koje ova umetnica organizuje možete pronaći ovde.

M.M.Veličković