Kultura

Intervju: Nikola Dragaš, ilustrator i karikaturista

Pančevo, Uto, 01/01/2019 - 08:19
Mirjana Marić

Ilustaror i karikaturista Nikola Dragaš imao je veoma uspešnu 2018. godinu. Za naš portal pričao je Školi karikature u kojoj već tri godine intezivno radi s decom, o posetama Kosovu i Metohiji i Americi gde je ostvario velika prijateljstva i radio sa talentovanom srpskom decom, ali i planovima za narednu godinu.

Šta je po tebi obeležilo 2018. godinu?

– Ova godina za mene je bila posebna, što na tom profesionalnom nivou, tako i na emotivnom, jer crtanje nije sirova stvar, jednostavno mora da se voli, i traži velika odricanja i punu pažnju. Godinu su pored velikog broja novih radova, izložbi, nagrada, Škole karikature Doma omladine Pančevo, obeležila i za mene dva posebna putovanja, a to je moj odlazak na Kosovo i Metohiju i u Ameriku, gde sam našoj deci držao radionice karikature, i pokušao da ih uvedem čaroban svet crtanja. Takođe, sam ove godine uneo i neke novitete kao što je kostim olovke, u kojem se pojavljujem na radionicama, i jedna isto posebna stvar što sam ove godine radio prvi put nešto u vidu animacije, pa su se tako moje ilustracije pokrenule, i pojavile u reklamnom spotu jedne marketinške agencije. Mada, ono što je najvažnije, i što sam možda treba da stavim na prvom mestu, jeste to da mi je porodica Bogu hvala dobro, da smo svi skupa srećni, i da sam ove godine stekao nova prijateljstva i učvrstio stara.

Na šta si najviše ponosan?

– Hm, pa možda što sam i dalje nekako sa obe noge na zemlji. Kroz ovaj moj poziv karikaturiste i ilustratora, jednostavno, ako dosta radite, onda ljudi reaguju na to, pa postajete sve više prisutni u medijima, i onda to stvara određeni pritisak, i poziva na odgovornost, a pogotovo ako radite i sa decom. Teško je izboriti se sa bilo kakvim vidom slave, ali ja znam koje su mi namere, ja sam jednostavno u službi karikature i ilustracije, ne živim od toga, ali živim za crtanje i da bih crtao. Tako da sam zahvalan Gospodu na daru koji mi je dao, i što to mogu da podelim sa drugima, i tu nekako nema mesta nekom osećaju ponosa, jer onda to možda može preći i u ego, a kada se to desi, onda čovek misli samo na sebe, i zapostavlja druge, i onda ta cela priča oko crtanja i nema smisla, jer naše je da čovečanstvu ostavimo nešto iza sebe, a mlađima damo dobar primer.

Stigla su i neka priznanja?

– Lep je osećaj kad te kolege primete. Nikom tu nije lako, gledajući same sebe, jer se svi mi borimo sa nekom vrstom predrasude, sujete, materijalnim stanjem. Ali kada čovek nađe mir sa Bogom i samim sobom, onda krene da se posvećuje i drugima. Kraj prošle godine je za mene je bio onako plodan što se tiče nagrada, pa i ova godina, jer svaki ulazak u selekciju, pogotovo na međunarodnim konkursima mnogo znači, i daje vam određeno samopouzdanje. Ali, evo kad me već pitate, da izostavimo takmičenja, za mene je najveće priznanje dobiti priliku da radite sa decom, i dobiti priliku da im prenesete to što radite.

Neke nagrade su bile emotivne prirode, kao što je poseta Kosovu.

– To je posebna emocija. Kada sam dobio poziv od ljudi iz Doma kulture Gračanica, da odem dole, nisam moga da spavam od uzbuđenja, sećam se da sam sanjao Kosovo i Metohiju, ne znajući kako to sve izgleda, ali valjda je ta moja želja projektovala neke slike u mojim snovima. U Gračanici je održana trodnevna škola karikature, koja je bojala oko dvadesetoro dece polaznika, i na kraju je kunisana izložbom, na kojoj su deca dobila zahvalnice za svoj trud i rad. Poseban akcenat predstavlja i odlazak u dve enklave Staro Gracko i Orahovac, u dva manja mesta, gde je srpski narod jednostavno prepušten sam sebi, u tu je bilo posebno iskustvo raditi sa našom decom. Zahvaljujući dobrim i gostoljubivim ljudima na Kosovu i Metohiji, imao sam priliku da posetim najveće srpske svetinje, manastire „Gračanica”, „Zočište”, „Pećka Patrijaršija” i „Visoki Dečani”, kao i Srpsku pravoslavnu Bogosloviju u Prizrenu, gde sam održao kraće predavanje o karikaturi. Na Kosovu i Metohiji sam proveo jednu od najlepših nedelja u svom životu. Ljudi treba da razbiju predrasude i da odu da obiđu svetu srpsku zemlju, srpske svetinje i lepotu prirode, i da osete tu povezanost i gostoljubivost našeg naroda.

Kakav utisak je na tebe ostavio boravak u Americi?

– Vidite, posle ovoga će neko reći, pa što si išao tamo, imaš to i ovde. Sto mog odlaska u Ameriku, već drugi put u poslednje dve godine, zahvaljujući mom prijatelju i dobrom čoveku, svešteniku Radovanu Jakovljeviću, vezan je isključivo za srpski narod, a prvenstveno srpsku decu u Americi. Naravno, da svaki odlazak u Amerike, širi nove vidike, u smislu da dolayim u dodir sa novom literaturom, alatom i sličnim stvarima koje mi pomažu u crtanju i dalje rayvijanju talenta. Daleko od toga da tamo nema šta da se vidi, jer je to zemlja kojoj se ne vidi kraj.. Ali jednostavno me to nekako ne dotiče, jer vi ste frajer u centru Čikaga samo dok imate para u džepu, a to što možete doživeti i osetiti sa srpskim narodomm koji tamo živi, i obilazeći srpske svetinje, to je stvarno nešto posebno. Ove godina sam bio u Indijani, i družeći se sa našim narodom, vi jednostavno osetite neku vrstu pripadnosti, kao da ste tamo već bili. U Americi sam održao radionice karikature u Šervilu, Mervilu i dve u Čikagu. Ima sam prilike da izložim svoje radove u okviru manifestacije „Kotlićijada”, koja je održana pri srpskom pravoslavnom hramu „Sv. Velikomučenika Georgija”, u Šervilu u indijani. Jedan od posebnih trenutaka je bio, kada su brat i sestra koji su prisustvovali jednoj od radionica karikature, poželeli da se na njihovoj rođendanskoj proslavi pojavim u kostimu olovke.

Rad sa decom i dalje traje. Kakvi su planovi za Školu karikature?

– „Škola karikature Doma omladine Pančevo”,  postoji već nepune tri godine, gde sam zahvaljujući Mariji Jević, direktorki Doma omladine Pančevo, dobio sam priliku da radim sa talentovanom decom iz Pančeva i okolnih sela, i to je preraslo u jednu lepu i ozbiljnu priču, Škola je postala već ozbiljan brend, ima mnogo polaznika, deca su nagrađivana, izlagala su svoje radove na izložbama, što u školi, tako i na raznim festivalima, učestvovali u dečjim emisijama, i objavljivali svoje radove u raznim dečjim časopisima. Sama sredina u kojoj živimo, okuženi drugim manjinama, možemo reći da je i Pančevo na neki način multietnička sredina, tako da se time može i objasniti veliki boj talentovane dece. Ono što im uvek govorim, da nije dovoljno samo crtati, već je bitno i kakvi smo ljudi, da ako budu dobri ljudi, biće još bolji umetnici. „Škola karikature Doma omladine Pančevo” je jedna bajka koju živim sa svom tom talentovanom decom, i nadam se da se ta knjiga neće zatvoriti, i da ćemo za desetak godina našem gradu dati jednu plejadu vrhunskih primenjenih i likovnih umetnika.

Šta Nikola Dragaš priželjkuje u novoj godini?

– S obzirom da malo spavam, a da se nekad mnogo nerviram i emotivno trošim, priželjkujem i drugima i sebi na prvom mestu zdravlja i smirenja. Trenutno radim jednu seriju karikatura na temu, tj. dirnut i potrešen zbog situacije na Kosovu i Metohiji, voleo bih da ove godine na Vidovdan napravim izložbu tih radova, kao podršku srpskom narodu. Već dugo maštam o svojoj knjizi karikatura. Voleo bih da „Škola karikature Doma omladine Pančevo” nastavi sa radom, jer to zaslužuju talentovana deca u našem gradu. Vašem portalu želim puno dobrih tekstova, kao i do sada, sa malo politike, gotovo nikako, a sa više toga o kulturi, nauci, tradiciji.
 


Marketing

Najnovije vesti