Monika
Intervju - Monika Husar Tokin, operativna direktorka Nova festivala

Nova umetnost i „nova” svest o odnosu čoveka prema prirodi idu jedno s drugim

Pančevo, Čet, 06/10/2016 - 12:25
Mirjana Marić Veličković

Ovogodišnji Nova festival biće održan u tri grada, u Pančevu, Beogradu i Kovinu, od 13. do 15. oktobra. Program festivala čine dve celine – pratećeg programa koji čini izložba stripova i muzičko-vizuelni performans, i centralnog muzičkog programa u okviru kojeg će nastupiti pet sastava iz Srbije, Slovenije, Portugala, Mađarske i Austrije, koji na najbolji način reperezentuju aktuelnu domaću, regionalnu i evropsku savremenu i avangardnu muzičku scenu. O tome koliko je Nova festval značajan za naš grad, šta nam donosi ove godine i kakvu poruku šalje, pričala nam je operativna direktorka festivala, Monika Husar Tokin. 

Pred nama je drugi Nova Festival. Ideja grupe entuzijasta da je festival avangardne umetnosti ono što je nedostajalo gradu Pančevu, potvrđena je i u praksi. Da li ste očekivali da će Pančevo zavoleti još jedan festival?

– Nova Festival je u svojoj suštini, pre svega, festival nove, savremene i avangardne muzike, sa željom nas iz organizacije da narednih godina preraste u multimedijalni višednevni sadržaj, na čemu već uveliko radimo uz pomoć naših pokrovitelja, Grada Pančeva i inostranih instituta za kulturu u Srbiji.

Pančevo čine naši sugrađani i sugrađanke iz grada i naseljenih mesta, i prema mom dugogodišnjem iskustvu u kulturi, oni veoma prirodno i sa interesovanjem prihvataju nove umetničke sadržaje, posebno one koje nude nešto do tada „neviđeno” u našoj sredini, a to je upravo jedna od misija Nova Festivala. Razlog za tu otvorenost ka novim umetničkim tendencijama nalazim u višedecenijskom zalaganju Grada, ustanova kulture, udruženja, i posebno pojedinaca i umetnika, da Pančevo postane i ostane bitan kulturni i umetnički centar regiona. Organizovanjem Nova Festivala postali smo jedan od dva grada u Srbiji (pored Beograda), a jedini u Vojvodini, koji festivalski promoviše savremenu muziku različitih žanrova. Imajući to u vidu, nadamo da će nas u narednoj godini podržati i Pokrajina i Republika, kroz konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva, jer imamo velike ambicije za treće festivalsko izdanje.

Ove godine ste i u Kovinu i Beogradu. Ideja se širi.

– Ove godine je i program bogatiji, imamo jednu strip izložbu i šest koncerata, od kojih tri u Pančevu, dva u Kovinu i jedan u Beogradu. Osim programa, bogatiji je i spisak naših partnera, na šta smo posebno ponosni. Centar za kulturu Kovin, Teatar „Smuk” i Skupština opštine Kovin prepoznali su naš program kao nešto što takođe nedostaje njihovoj sredini i publici, i sami nas kontaktirali sa predlogom da deo programa održimo kod njih. Mene je to veoma obradovalo, s obzirom da sam do svoje devetnaeste godine živela u Kovinu.  Kada je reč o Beogradu, saradnja sa RTS-om i Radio Beogradom je uspostavljena nešto kasnije, kao želja nas organizatora da Nova Festival koncertno promovišemo i u Beogradu, i na taj način upoznamo širu publiku sa našim programom. U nekom trenutku smo saznali da su za prenos i snimanje nastupa Kaje Draksler i Suzane Santos Silve zainteresovani RTS 3 (RTS Digital) i Radio Beograd 3, pa smo u dogovoru sa njihovim urednicama taj koncert rezervisali za prostor sjajnog Studija 6. Sledeće godine imaćemo dva koncerta u Beogradu, na Kolarcu, zahvaljujući velikoj podršci koju naš festival ima od njihove direktorke, Jasne Dimitrijević.

Ko je ciljna grupa Nova festivala i zašto je važno da on opstane i bude uvršten u značajne manifestacije ovog grada?

– U poslednje vreme, prevashodno zbog projekata koje svi pišemo i pripremamo da bismo dobili finansijsku podršku za programe, prinuđeni smo da govorimo o nekoj posebnoj ciljnoj grupi ili grupama kao zatvorenim i nepromenljivim kategorijama ljudi koje imamo na umu kada pravimo neki umetnički sadržaj, i otud vaše pitanje zvuči ispravno. Ono o čemu ja razmišljam sve više, posebno od osnivanja Nova Festivala, jeste teza da naša publika može biti bilo ko, ili bolje rečeno – svako, ko je zainteresovan da sluša, čuje, vidi, prisustvuje, bude edukovan, upoznat, informisan o nečemu novom ili drugačijem u umetnosti. O ciljnoj grupi razmišljam jedino kada planiram kampanju za odnose sa javnošću, tad promišljam o odgovarajućim načinima za informisanje određenje „ciljane publike” o našem programu.

Nova Festival je već ove godine proglašen za manifestaciju od posebnog značaja za Grad Pančevo, a dobili smo i stabilnu finansijsku podršku Resora za kulturu kroz konkurs koji je raspisan proletos. Opstanak Festivala je važan iz više razloga: afirmiše pančevačke umetnike i podržava njihovu kreativnu produkciju jer svake godine na svečanom otvaranju nastupa neko iz Pančeva;  edukuje publiku nudeći nove, drugačije i neobične muzičke sadržaje kojih nema ni u jednom redovnom programu ustanova kulture u Pančevu i naseljenim mestima; šalje poruku u inostranstvo da je Grad Pančevo mesto u Srbiji koje je otvoreno za savremene umetnike i umetnost; u naš grad dovodi inostrane partnere, koji mogu biti zainteresovani i za druge naše kulturne i umetničke programe. To su samo neki od primarnih i odmah uočljivih benefita koje Nova donosi, sekundarnih ima mnogo više.

nova_monika.jpg

Koje sve segmente će obuhvatiti program?

– Ove godine, kao i prošle, festival se odvija u okviru dve programske celine: pratećeg programa koji čini izložba stripova austrijskog kolektiva Tonto Comics i muzičko-vizuelni performans Different Trains Kvarteta Bilitis (u okviru kojeg nastupa i naša Pančevka, Milica Svirac) i centralnog muzičkog programa u okviru kojeg će nastupiti pet sastava iz Srbije, Slovenije, Portugala, Mađarske i Austrije, koji na najbolji način reperezentuju aktuelnu domaću, regionalnu i evropsku savremenu i avangardnu muzičku scenu.

Kakva je avangardna scena u Srbiji, Pančevu i da li u ovoj oblasti pratimo svetske trendove?

– Ja nisam stručnjak u tom polju i ne bih sebi dopustila da ocenjujem kvalitet nečijeg umetničkog rada. Selekciju za festival obavlja Nikola Marković, urednik emisije „Džez” Radio Beograda, i on to radi kao jedan od najboljih srpskih poznavaoca savremene i avangardne muzičke scene. Ono što ja mogu da primetim jeste da je domaćih muzičarki i muzičara sve više i da se sve hrabrije upuštaju u nekomercijalne projekte, a to nije lako, posebno ako uzmemo u obzir finansijsku oskudicu i često nerazumevanje okoline, koje ponekad prati savremenu i avangardnu scenu. Svakako, izdvojila bih rad Silarda Mezeia, koji će ove godine nastupiti na Nova Festivalu sa svojim sastavima u Pančevu i Kovinu, projekte harfistkinje Milane Zarić i Ansambla Studio 6, kao i Bratislava Radovanovića, gitaristu sastava Fish in Oil.

Koliki je izazov organizovati festival, posebno ako se on ne bavi popularnom muzikom?

– Organizacija festivala, bilo kojeg, može biti veliki izazov i uglavnom jeste, za onog ko ga organizuje, jer sa sobom nosi veliku odgovornost a traži i veliku posvećenost i predan timski rad. Organizovati nekomercijalni muzički festival nije lako, ali ne bih bila ni poštena ako bih rekla da je komplikovano, nemoguće, veoma teško, naporno, jer ja nemam takvo iskustvo, naprotiv, uživam u svakom segmentu rada. Od trenutka kada smo pomislili da je dobra ideja da Pančevo ima festival nove muzike, po ugledu na druge, manje gradove u Evropi (posebno u Austriji i Sloveniji) do realizacije prvog Nova Festivala proteklo je godinu dana. Prva i najozbiljnija podrška za našu ideju došla je od Grada Pančeva koji je i ranijih decenija bio poznat po podržavanju sličnih, nekomercijalnih programa (setimo se početaka Bijenala umetnosti, Radionice „Staklo”, Ex teatar Festa), a potom su se, veoma spontano i bez mnogo ubeđivanja, uključili i Italijanski institut za kulturu, Ambasada Republike Slovenije, Collegium Hungaricum i od ove godine, naša najveća podrška, Austrijski kulturni forum. U njihovim zemljama uveliko postoje ovakve manifestacije. Zimus sam recimo posetila „Artact” festival koji se održava u austrijskom planinskom gradiću Sankt Johann u Tirolu, mestu koje ima oko 8 hiljada stanovnika, i veoma sam se iznenadila videvši koliko je njihov festivalski program bogat i sadržajan. Tako skup, a nekomercijalan festival kod nas može biti realizovan jedino u Beogradu, gradu sa više miliona stanovnika!

Prethodne godine ste promo materijal štampali na recikliranom papiru. I ove godine šaljete ekološku poruku.

– Svake godine ćemo slati ekološku poruku, jer nam je do nje veoma stalo, gotovo jednako kao i do promocije savremenog muzičkog stvaralaštva. Nova umetnost i „nova” svest o odnosu čoveka prema prirodi idu jedno s drugim. Nova Festival je pančevačka manifestacija i mi to uvek imamo na umu, čak i kada planiramo naše promotivne i štampane aktivnosti. U želji da sve štampamo na recikliranom papiru pomogao nam je i prve i ove godine gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, kroz konkurs koji je raspisao. Može se reći da su oni već sada naši strateški partneri.

Ispričaću vam jednu zaniljivost u vezi sa tim: S obzirom na to da sam zadužena za promotivni materijal festivala, dva meseca pre prvog izdanja naprasno sam rešila da sve štampamo na ekološkom, recikliranom papiru. Iako je to u startu obećavalo dvostruko veće troškove štampe (da, u Srbiji to papreno košta) kolege su me svesrdno podržale. Kontaktirala sam jednu beogradsku štampariju koja se reklamira kao specijalizovana za eko štampu, da bi mi telefonom „prijateljski” predložili da štampamo na običnom papiru, a napišemo da je reciklirani, jer tako sa„svima” rade ako nema neke stroge provere. Bila sam urnebesno besna! Potom je naš dizajner, Nemanja Vujić, dogovorio sa svojim štamparom da za potrebe našeg festivala naruči sertifikovani reciklirani papir iz inostranstva, i pošto sam bila nesnosno sumnjičava, uz to napiše, potpiše i pečatira izjavu, u kojoj pod krivičnom odgovornošću tvrdi da je reč o originalnom recikliranom papiru.

Šta publika može da očekuje od ovogodišnjih učesnika?

– Vrhunsku savremenu umetnost.

Najnovije vesti