Kultura

Od Pančeva do Mostara: Poezija živi

Izvor: 
Stefan Stanojević Ned, 06/08/2017 - 17:25

Vratio sam se iz Mostara nedavno, a tamo sam otputovao prvi put u životu. Razlog mog dvodnevnog boravka u tom prelepom gradu, koji je na mene ostavio jak utisak, bilo je zajedničko veče poezije sa lokalnim pesnikom.

Mili Đukić (Mostar, 1987) dosadašnji radni vek posvetio je ugostiteljstvu. Trenutno, konobar u noćnom klubu “Coco Loco” u Mostaru. Nekadašnji poslodavac u kafiću “Zanzibar”. Svojevremeno, aerodromski taksista na relaciji Sarajevo-Mostar-Dubrovnik-Split, te fizički radnik ali i konobar u norveškom gradiću Kristian Sand. Diplomirao je novinarstvo 2011. godine u Sarajevu. Zagrebački andergraund izdavač Zdenko Franjić (Slušaj najglasnije), u dva navrata, štampao mu je brošure pesama: “Sabrana djela iz oduzetog tijela” (2014) i “Zima će ponovo biti teška” (2015). Objavljen je 2013. godine u 36. izdanju pančevačkog zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora ex-YU - „Rukopisi”, kada je povodom promocije zbornika bio gost u našem gradu.

Kontaktirao me je pre mesec dana, prethodno je naišao na neke moje pesme. Očigledno mu se dopala ideja da održimo zajedničko čitanje u njegovom gradu, što inače, kako i sam kaže, praktikuje jednom godišnje, već četiri godine. Omogućio mi je nadoknadu sredstava za put, prenoćište, mogućnost putovanja, za koja nemam prilike, niti sam materijalno sposoban da ih realizujem često. Pre svega, omogućio mi je da svoje najbolje, najpotpunije čitanje i promociju knjige održim van svog grada i države. Knjiga „Mladi Atlas” rasprodala se za desetak minuta.

Do stotinak ljudi okupilo se to veče u bašti kluba „Coco Loco” u četvrtak 27. jula, pažljivo slušajući naše stihove. Neverovatno mi je bilo da su ti ljudi tačno znali na kakvo dešavanje su došli, znali su kako se ponaša na jednoj večeri poezije. Naime, čitajući po raznim kafanama, pabovima, barovima i kafeima u Pančevu, Beogradu i Zemunu, navikao sam na određenu haotičnost ljudi, tj slušalaca prisutnih na čitanju. Za vreme čitanja i u toku večeri umeli su da se čuju smeh, telefoni koji zvone, komešanja, komentari, i to u najboljem slučaju. Postojali su trenuci kada su slušaoci bili nepodnošljivi, teški za saradnju, odnos i komunikaciju. Mostar me je tu oduševio, tačnije ljudi koji su se pojavili na tom čitanju.

Nepretenciozan naziv događaja „Đukić i Stanojević čitaju u Coco Locu” i poezija koju smo to veče čitali, govore sve o nama, našoj percepciji, svetovima i predstavljaju određenu sliku okoline i društva iz kojih dolazimo.

Ja sam pesnik svoje generacije, nisam živeo u tidesetim, šezdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka. Rođen sam 1995. godine i živim sada, u 21. veku.  To je jedan od razloga zašto ću bez tenzije posetiti svaki veći grad u susednim zemljama regiona i zašto će me ljudi druge nacionalnosti ili veroispovesti, ili druge boje navijačkog tima, iz tih sredina prihvatiti i ugostiti kao što su to učinili divni ljudi iz Mostara. Rasterećen sam „greha naših očeva” i stvari koje su mojim vršnjacima, „posleratnim generacijama” nametnute.

 

Stefan Stanojević



Najnovije vesti