Intervju – Tanja Juričan, umetnica

Pančevka Tanja Juričan na Bijenalu predstavlja svoj doktorski umetnički projekat

Pančevo, Uto, 20/09/2016 - 18:00
Jelena Katana

PANČEVO – 17. Bijenale umetnosti u Pančevu počelo je 15. septembra i trajaće do 15. oktobra. Ove godine na osam lokacija svoje radove izlaže dvadeset umetnika, a jedna od njih je i Pančevka Tanja Juričan, čiji je rad izložen je u nekadašnjem bioskopu "Vojvodina". U razgovoru za 013info ispričala je nešto više o svom umetničkom delu. 

Šta za Vas predstavlja Bijenale i zbog čega je ono bilo povod za izlaganje Vašeg rada?

U trenutku kada sam pozvana da učestvujem, radila sam na ovom projektu, tako da je Bijenale pre svega predstavljalo priliku za produkciju ovog rada. Zahtevi produkcije podrazumevali su podršku koju ne verujem da bih bila u mogućnosti obezbediti na drugačiji način. Takođe, dopala mi se ideja „izmeštanja“ doktorske izložbe, kao i uspostavljanja relacija između više institucionalnih  prostora - starog bioskopa, Bijenala umetnosti, izložbe doktorskog rada... U tom smislu, Bijenale je bilo i prilika za aktuelizaciju različitih konteksta reprezentacija, kao mesta moći, a što je važan aspekt kojim sam se bavila u okviru ovog rada.

Recite nam nešto više o samoj realizaciji ovog rada?

U realizaciji rada svakako su pretpostavljeni uslovi koje sam istim želela da ostvarim i isprovociram. Između produkcijskih mogućnosti, tehničkih problema i zahteva rada pravljeno je mnogo kompromisa, i ono što sam tokom realizacije naučila jeste da se upravo u tim tehničkim problemima krije odličan materijal za koji treba biti otvoren. Realizacija rada ponudila mi je nova saznanja, i samim tim proširila je oblast interesovanja. Produkcija je podrazumevala saradnju sa različitim profilima tehničke podrške i taj deo posla za mene je bio dragoceno iskustvo.

Kako biste definisali finalni izgled, odnosno formu rada?

Rad čini višemedijska instalacija. U ovom slučaju, to je objekat koji u datom prostoru funkcioniše jednako kao skulptura, arhitektura, film, itd. Fizički deo instalacije generisan je na osnovu zahteva gledalačkog iskustva, kao performativnog elementa rada. Prostor je, stoga, angažovan u svrsi gledalačke aktivnosti, a o kojoj se može diskutovati kao o „investiciji“ u jedan „aparat“, poput filmskog. Taj aparat, između ostalog, čine veze između projekcija, zidova, tela, projektora, prostora, pogleda… Pored toga, rad operiše s nađenim materijalom, preuzimajući sekvencu iz postojećeg filma, te se može govoriti o činu postprodukcije. Postupak je podrazumevao reupotrebu i de-montažu filmskog materijala, kao i kompjutersku kontrolu (automatizaciju) video sadržaja. Upotrebljena sekvenca iskorišćena je kao materijal za postavku, uslovno rečeno, teatarske situacije, s namerom pokretanja događaja između živog aktera (publike) i tri filmska lika/ekrana. Tri filmska lika, „Dobar“, „Loš“ i „Zao“, čine osnovu ove arhitekturalne (ekranske) instalacije.

Pomenuli ste da je važan motiv u radu pogled…?

Da, tema rada odnosi se na strategije tehnologizacije percepcije. U posebnom fokusu nalaze se uloga i status pogleda u mreži odnosa koje se tim putem uspostavljaju. Pogled je važan materijal rada. U kontekstu izloženog ambijenta, posmatraču je pretpostavljen zahtev „hvatanja slike“, angažujući gledanje kao čin telesne discipline, refleksa, brzine, pažnje, ali i imaginacije, očekivanja, pamćenja, sećanja... Između ostalih razloga, „ometanje” konvencionalne, frontalne reprezentacije filmske slike imalo je za cilj operisanje sa potencijalima, kao i ograničenjima vizuelne percepcije. Već u domenu tog aspekta može se govoriti o „obračunu“. Sam ulazak slike u gledalački prostor, i obratno, može se takođe doživeti kao „obračun“.

U Vašem radu korišćena je opštepoznata scena iz filma „Dobar, loš, zao“. Koji su Vaši motivi za baš ovaj vestern?

Adaptacija istorijskog filma jeste adaptacija dela kulturnog sećanja gledalaca. Sekvenca upotrebljena u radu kao takva deo je kulturnog sećanja i iskustva. Sekvenca je upotrebljena kao takav objekat. Događaj koji se i desio, i nije. Rad u tom smislu upućuje na mehanizme proizvodnje značenja kroz fikciju. Akcenat je stavljen na veze između fantastičnih objekata i subjektivnosti. U kontekstu teze „Kritička remedijatizacijja ratnog filma“, centralno mesto istraživanja predstavljaju relacije između diskursa ratne politike, fimske označiteljske prakse i društvenog ideološkog aparata. Temi sam, u ovom slučaju, pristupila iz perpsektive označavanja „smrti drugih“, najšire rečeno, iz perspektive motiva kao što su herojstvo, junaštvo, muškost, moral, pravda... Deaths of Others implicira ritualnu igru sa tim pojmovima unutar „drame gledanja“, kao vida odnosa između subjekta i objekta, dominacije i subordinacije... Konkretan filmski motiv stoga mi je odgovarao iz mnogo razloga, odgovarao mi je kako žanrovski, tako režijski i narativno. Takođe, radi se o kultnoj filmskoj sceni i klišetiranom filmskom motivu (naoružanog muškarca, obračuna, ubistva, itd…), na čijoj repeticiji je u radu zasnovan događaj. Neka od pitanja koja su me interesovala otvorena su već upotrebljenim filmskim narativom...

Šta je to što ste želeli da postignete ovim radom?

Centar interesovanja usmeren je na receptivne efekte gledalačkog aparata. Pitanja koja sam želela da pokrenem tiču se odnosa prema reprezentaciji, iluziji, projekciji, događaju, iskustvu, mediju po sebi kao posredniku iskustva. Odnos prema fantaziranju, viđenom - neviđenom, spoljašnjem unutrašnjem, virtuelnom realnom i sl., aspekti su uslova i uloga koje se ostvaruju između prostora, slike, subjekta. Kakvi su to odnosi i šta oni proizvode, neka su od pitanja kojima se rad bavi. Rad na ta pitanja ne nudi odgovore. Verujem da su odgovori ponuđeni u posmatračevim očekivanjima. Važan aspekt ovog rada odnosi se na pažnju i očekivanja publike.

Umetnica iz Pančeva, osnovne studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (slikarstvo), trenutno pohađa program doktorskih umetničkih studija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Centar za interdisciplinarne studije, odsek za višemedijske umetnosti).

Pogledajte kako izgleda rad Tanje Juričan i šta nam je rekla o svom umetničkom delu, na otvaranju 17. Bijenala umetnosti u Pančevu. 



Najnovije vesti

Društvo

Jezero u Kačarevu uskoro spremno za goste

Letnja sezona se polako bliži, pa su i pripreme za aktivnosti kojima se svi najviše raduju u punom jeku. Jedno od omiljenih kupališta na teritoriji Pančeva, jezero u Kačarevu, će biti napunjeno

Zabava

OBJAVLJEN DNEVNI PROGRAM REVOLUTION FESTIVALA

Treće izdanje REVOLUTION festivala koje će biti održano od 1. do 3. juna u Temišvaru, okupiće fanove svih vrsta muzike, ali i ljubitelje različitih vrsta umetnosti. Nakon prošlogodišnjeg izdanja,