Foto: Privatna arhiva
Božićni običaji u Vojlovici

Čume, cenjkanje za poljupce i dolazak Betlehema

Izvor: 
Beata Kerekeš Pet, 23/12/2016 - 10:18

Koliko znamo o običajima naših sugrađana? Lifestyle 013Info otkriva kako pripadnici nacionalnih manjina u Vojlovici obeležavaju Božić - jedan od najsvečanijih i najradosnijih hrišćanskih praznika.

Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. U mnogim državama on ne predstavlja samo verski, nego i državni praznik. U Vojlovici većina stanovništva proslavlja Božić 25. decembra. Slavlje traje više dana, a pripreme počinju mnogo ranije, naročito kod katolika. Za Božić se vezuju najrazličitiji običaji i predavanja, razna narodna verovanja a jedna od najbitnijih poruka je da je to vreme koje treba posvetiti porodici u miru i ljubavi.

 

Pripreme za Božić – Sveti Nikola i Sveta Lucija

Foto: Pixabay
Božić u Vojlovici

 

U Vojlovici pripreme za Božić počinju adventom odnosno došašćem, periodom pre Božića koji počinje poslednje nedelje novembra, četiri nedelja pre praznika. Advent potiče iz latinskog i znači „dolazak“, odnosno simbolično iščekivanje rođenja Isusa i dolazak Božića. Tokom došašća, običaj je da se izradi adventski venac sa četiri sveće, a porodica svake nedelje pali po jednu sveću koja predstavlja dan kada je Isus došao na svet. Do Božića bi trebalo da sve četiri sveće budu upaljene, a svaka sveća ima svoju simboliku: nada, mir, radost i ljubav.

U vreme adventa, slavi se dan Svetog Nikole (kod Mađara i Slovaka se zove Mikulaš). Tada deca čiste svoje cipele i ostavljaju ih na prozore pred spavanje, a ujutru ih dočekaju čizmice pune poklona. Običaj se obeležava po uzoru na svetog Nikolu biskupa, koji je prema legendi noću tajno donosio poklone siromašnima. 

Još jedan bitan datum koji se obeležava pred Božić je dan Svete Lucije (Slovaci je zovu još i Lutka, a Mađari Luca), koja predstavlja zaštitnicu slepih, zemljoradnika, kovača, krojača. Na taj dan se stavlja natopljeno žito u jednu posudu, a u sredini se uglavnom ostavi mesto za sveću, koja se kasnije za Božić pali. Kako raste žito, uređuje se i oblikuje, a verovanje je da koliko poraste do Božića i koliko bude gusto, toliko će biti plodna sledeća godina. Taj dan predstavlja simbol plodnosti, novog života i njegove obnove. 

 

Početak Božićne čarolije u slovačkoj nacionalnoj zajednici

Na Badnje veče u Vojlovici kreće pravo veselje. Badnje veče i Božić se proslavljaju na tradicionalan način, kako kod Slovaka, tako i kod Mađara. Tokom dana, 24. decembra, uglavnom počinju pripreme: sprema se trpeza, ručak, kolači, nastaje prava praznična atmosfera. Katarina Kalmar je bila naša sagovornica, koja nam je otkrila kako Slovaci obeležavaju ovaj svečani dan:

- Najpre se pred Božić sređuje cela kuća, a kasnije počinje spremanje kolača i svečanog ručka. U šest sati popodne se odlazi na misu u crkvi, gde najpre deca pevaju i recituju praznične pesmice i nakon toga dobijaju paketiće. I ja često pevam sa drugaricom. Nakon propovedi, svi odlazimo kućama na večeru i nakon večere počinje Betlehem.

 

Dolazak Betlehema

Betlehem predstavlja grupicu mladih momaka koji su maskirani u tri kralja, anđele, Davidovu zvezdu i pastire. Broj pastira se menja, ali uvek jedan predstavlja jednog starog pastira koji je zahvalan Bogu jer je dočekao rođenje Isusa, a anđeli obaveštavaju pastire da se desilo čudo.

- Devojke ne mogu baš da učestvuju u predstavi, ali mi učestvujemo tako što ih šminkamo, pravimo maske i spremamo kostime. Međutim, često se dešava da se posle nađemo sa grupicom i svi zajedno družimo i uživamo, jer uvek bude odlična atmosfera, kaže nam Katarina.

Foto: Privatna arhiva
Božić u Vojlovici

Maskirana grupica ide od kuće do kuće, kuca na prozor i pita gazdu: „Primate li Betlehem?“. Domaćini gotovo uvek odgovore da primaju i onda Betlehem ulazi u kuću i peva uvodnu pesmicu. Zatim počinje jedna kratka predstava, koja traje desetak minuta i koja se sastoji od dijaloga i pričica. Grupica na kraju dobija simbolične poklone od domaćina, jabuke, kolače ili vino. Ponekad se dešava da idu dva Betlehema po Vojlovici, odnosno mlađa i starija grupa.

- Ranije je postojao običaj da su se skupljali stariji ljudi i išli od kuće do kuće i pevali crkvene pesme pod prozorom. Uvek su od domaćina dobijali neke poklončiće, jabuke ili orahe, ali sada to više ne postoji, seća se Katarina.

Za kraj, kada bi Betlehem izlazio iz kuće, pastiri kojima su ruke bile crne od katrana su prilazili devojakama i mazali lice. I što je devojka bila garavija, to je značilo da je više voljena.

Foto: Privatna arhiva
Božić u Vojlovici

 

Čume i cenjkanje za poljupce kao običaji vojlovačkih Mađara

Na sličan način i mađarska omladina proslavlja ovaj praznik u Vojlovici. Majke i bake par dana pred Božić prave različite sitne kolače, kao što su medenjaci i vanilice, i spremaju tradicionalni božićni ručak. Na Badnje veče, prvo najmlađi idu u posetu rodbini i prijateljima, pevaju pesmice i recituju, a za to dobijaju poklončiće, uglavnom jabuke, smokve, orahe, slatkiše, ponekad i igračke. Sve to traje do nekih devet sati uveče, a nakon toga kreće pravo veselje i iščekivanje zvuka praporaca kojima čume najavljuju svoj dolazak.

Grupica od otprilike desetak momaka se skupi, obuku maske koje su pre toga spremali, a maske predstavljaju čobane. Kostimi se prave od krzna, oblače se bunde i jakne i stavljaju velika zvonca oko pojasa, koja odzvanjaju ulicom. Običaj je inspirisan biblijskom pričom u kojoj su čobani najavljivali rođenje Isusa Hrista, ali postoji i verovanje da su tim maskama terali zle duhove i nesreću. Ovaj interesantan običaj se upražnjava dugo, mada poslednjih godina je manji broj čuma nego što je to ranije bilo. Naš sagovorinik, Atila Bisak je često učestvovao u ovom običaju pa nam je objasnio kako je to izgledalo:

- Uglavnom smo se okupljali spontano, stavljali maske i tako išli po kućama, uglavnom kod ljudi kojih znamo, gde su se nalazile naše prijateljice ili devojke. Ulazili smo u kuće i menjajući glasove pričali sa njima i šalili smo se. Po običaju, devojke bi trebalo da pogode ko je pod maskom, ako ne pogode mi tražimo poljupce, ponekad jedan, pet ili više.

Foto: Privatna arhiva
Božić u Vojlovici

Momci su se tako šalili sa devojkama cenkajući se za poljupce i takmičeći se ko će više poljubaca dobiti. Domaćini su se uglavnom trudili da u prostoriji bude toplo, pa su grejali kako bi možda čume popustile zbog toplote i skinule svoje maske. Ako devojka prepozna ko se nalazi pod maskom, momak bi ostao bez poljubaca.

- Grupu su uglavnom činili neoženjeni momci, ali ne postoje pravila niti ograničenja u godinama. Ponekad su išli i dečaci od 6-7 godina, a ponekad i ljudi do 40 godina. Nažalost, ranije je to dosta bilo popularno, sada nas je manje. Ali se nadamo da će običaj ponovo zaživeti i da će se ljudi više zainteresovati, kaže nam Atila.

Dešavalo da se u kući domaćina nađu prijatelji ili rodbina iz inostranstva koji su prvi put prisustvovali ovakvim veseljima. Gosti nisu tada mogli da sakriju svoje oduševljenje i često su narednih godina dolazili opet i dovodili svoje prijatelje kako bi videli ove interesantne običaje.

Foto: Privatna arhiva
Božić u Vojlovici

 

Proslavljanje Božića

Na sam dan Božića, slično kad kod Slovaka, pravi se tradicionalni ručak tokom kog se u krugu porodice obeležava svečani dan. Nakon toga, u večernjim satima, opet kreće veselje. Okupljaju se momci pevači, svečano obučeni, ali ponekad sa njima i bračni parovi, koje prate muzičari uglavnom sa violinama, klarinetima ili harmonikama, a sa njima idu uglavnom dvojica čuma koji ih najavljuju. Obilaze svoje prijatelje i rodbinu i najpre ispred vrata kuće prevaju božićne pesme i recituju. Zatim jedan od muzičara ulazi u kuću, recituje pozdravni tekst i najavljuje dolazak ostalih pevača i potom svi zajedno ulaze. Pevači pevaju narodne pesme, a jedna od najpoznatijih je „Tiha noć“ (Csendes éj). Predstava traje dvadesetak minuta, pozdravljaju ukućane i požele im zdravlje i sreću, a nakon toga grupa posećuje ostale kuće, šire radost i slave praznik uz vino i ukusnu hranu.

Običaji pevanja narodnih pesama uoči Božića kod Mađara su preneli Sekelji, etnička grupa Mađara, koji su se naselili u Vojlovici pre više do sto godina. Oni su naseljavali istorijski region Bukovinu, na istočnom delu Transilvanije u Rumuniji. Sekeljski Mađari i dalje naseljavaju taj deo, a običaji proslavljanja Božića su slični kao i u Vojlovici.

 



Najnovije vesti

Srbija

Stižu pozivi za vojne vežbe

Portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić kaže da vojna obaveza traje do 65. godine, a da je plan Vojske Srbije da pripadnike rezervnog sastava poziva na vežbe jednom u pet godina. Pozivi za