Međunarodni dan osoba sa invaliditetom: šta i koliko činimo da život bude lakši?

Lifestyle 013info istražuje u kojoj meri se osobe sa invaliditetom suočavaju sa preprekama koje društvo, nepoštovanje ili nedostatak zakona nameću i koje se aktivnosti, u oblasti prava i zaštite određenih osetljivih grupa, sprovode u okviru udruženja i nadležnih institucija grada Pančeva.

Često se govori za osobe sa invaliditetom da su osobe sa posebnim potrebama, međutim, to su ljudi koji imaju potrebe kao i svi ostali građani, samo ih ostvaruju na drugačiji način. Veliki broj osoba sa invaliditetom živi u klimi diskriminacije, predrasuda i neznanja, sa često nezadovoljenim elementarnim potrebama.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Taj dan je povod da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva.

Borba neprekidno traje, ima određenog napretka, ali život prolazi

Kako je živeti sa invaliditetom, postoji li period života kada je najteže ili manje teško, o „večitoj borbi”,  neosetljivosti društva, ali i o podršci koja čini život lakšim, razgovarali smo sa našom sugrađankom, Ljupkom Mihajlovskom, poslanicom pokreta „Dosta je bilo” u Narodnoj skupštini, gde svoje zalaganje najviše usmerava ka borbi za ljudska prava, poštovanje različitosti, socijalnoj inkluziji i obrazovanju.

Ljupka Mihajlovska

– Svakodnevno se srećem s brojnim barijerama i zaista ne mogu da ocenim koji period je najteži i da li je on uopšte i došao. Možda me tek čeka. Tokom osnovnog školovanja bila sam razdvojena od porodice. Tokom srednjeg obrazovanja, gimnazija nije bila prilagođena osobama koje koriste kolica. Ista je situacija i sa fakultetom i radnim mestima. Međutim, dovoljan je pokušaj da se nesmetano ode u prodavnicu i eto prepreke. Praktično, onog trenutka kada izađem iz stana kreću barijere, ističe Ljupka.

Ona dodaje i da je prepreke sa kojima se suočava svakodnevno, ne zaobilaze ni na radnom mestu, u Skupštini, kao što su neprilagođenost u korišćenju toaleta osobama sa invaliditetom i smeštaja prilikom poslovnih putovanja. Suočavati se svakog dana sa neprekidnim nizom barijera i zavisiti od pomoći drugih nameće pitanje da li su podrška i uslovi za uspeh i ostvarenje karijere dovoljno pruženi osobama sa invaliditetom.

– Borba neprekidno traje. Ima određenog napretka, ali život prolazi. Invaliditet jeste velika  prepreka i uspeh je moguć jedino uz veliku podršku porodice i neposrednog okruženja. Nema tajne formule ni čarobnog štapića. Teško je, ali šanse stvaramo sami, odustajanje je krajnja opcija koja je uvek na raspolaganju, zaključuje Ljupka.

Potrebe, uslovi, očekivanja i interesi osoba sa invaliditetom često nisu usaglašeni sa pravima, koja im po zakonu pripadaju. O njihovom položaju u Pančevu, iz ugla udruženja i nadležnih institucija u ovoj oblasti, Lifestyle 013info proverava na koji način se sprovode mere u okviru zakona i koji su principi delovanja u pružanju pomoći i omogućavanju olakšica.

Rad Udruženja ratnih vojnih invalida u Pančevu

Povodom ovogodišnjeg Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, razgovarali smo sa predsednikom Udruženja ratnih vojnih invalida grada Pančeva, Miloradom Aksinom, koji je ujedno i predsednik upravnog odbora Udruženja ratnih vojnih invalida pokrajine Vojvodine.

– Udruženje RVI Pančevo  osnovano je 1996. godine kako bi se zaštitila prava statusnog položaja i pomoglo osobama koja su stekla invaliditet u ratovima od 1990. do 1999. godine, a danas broji oko 260 članova, naveo je Milorad Aksin. 

Zakonski akti

Generalna skupština UN je u decembru 2006. godine usvojila  Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom.  Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom s pratećim Opcionim protokolom uz konvenciju. Ovim dokumentom potvrđena je univerzalnost i nedeljivost svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i potreba da se osobama sa invaliditetom garantuje puno uživanje svih prava i sloboda, bez diskriminacije. Naša država je, u skladu sa preuzetim obavezama, dostavila Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu 2013. godine, prepoznaje osobe sa invaliditetom kao i dalje osetljivu društvenu grupu i među zadacima Strategije su i stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima; iskorenjivanje, odnosno suzbijanje govora mržnje i akata fizičkog i psihičkog nasilja i privođenje pravdi učinilaca takvih akata i radnji; javno zagovaranje neophodnosti sprečavanja diskriminacije i promovisanje kulture tolerancije.

Ciljevi ovog udruženja su rešavanje stambene problematike, rehabilitacija, banjsko-klimatsko lečenje, zapošljavanje članova prema preostalim radnim sposobnostima. O svim ovim pitanjima brine udruženje i nalazi rešenje problema svojih članova. Kada su u pitanju stambeni problemi, od 1996. godine do sada dobijeno je 27 stambenih jedinica za članove udruženja. Ostalo je još 7 nerešenih, a zahvaljujući saradnji sa gradskom stambenom agencijom Pančeva, očekuje se da će i to u najkraćem roku biti rešeno. Time je Pančevo kao grad pokazalo da ima sluha za probleme osoba sa invaliditetom.
Aksin smatra da će najveći problem ratnim vojnim invalidima doneti izmena zakona koja se odnosi na ovu grupu, a zahteva totalnu reviziju, odnosno ponovne lekarske komisije, iako imaju stečeno pravo na određene benefite koji su već regulisani zakonom.

– Sportska takmičenja, druženje, rehabilitacija, savetovanja i razne radionice deo su redovnih aktivnosti ovog udruženja, navodi Aksin. Puno uspeha imali su i u takmičenju u pecanju, koje se svake godine održava na nivou Vojvodine, kao i Srbije. 

Centar za socijalni rad poštuje prava invalida

U Centru za socijalni rad grada Pančeva navode da ne postoji nikakav specifičan način rada sa osobama sa invaliditetom. U našem gradu ne postoji savetovalište, u okviru Centra za socijalni rad, kao vid podrške invalidima i njihovim porodicama.

– Upoznati smo sa pravima invalida i toga se pridržavamo i poštujemo u radu, kaže direktor Zoran Albijanić za Lifestyle 013info. 

Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 600.000 osoba sa invaliditetom, a u Pančevu oko 8000.

Lifestyle 013info istražuje u kojoj meri se osobe sa invaliditetom suočavaju sa preprekama koje društvo, nepoštovanje ili nedostatak zakona nameću i koje se aktivnosti, u oblasti prava i zaštite određenih osetljivih grupa, sprovode u okviru udruženja i nadležnih institucija grada Pančeva.