Socijalna anksioznost – čest problem mladih u Pančevu

Neprihvatanje sebe se često navodi kao izvor socijalne anksioznosti i ono se bazira na dubokom ubeđenju osobe da je manje vredna i u nekom smislu neadekvatna osoba. Upravo zbog ovakvog stava prema sebi, osobe koje su socijalno anksiozne ulažu velike napore da se drugim ljudima prikažu u što boljem svetlu. O tome šta se sve nalazi u osnovi socijalne anksioznosti, kako je prevazići i koliko je ovo čest problem, razgovarali smo sa našom sugrađankom Angelom Bisak, diplomiranim psihologom i masterom kulturologije.  

Socijalna anksioznost predstavlja strah od socijalnih situacija, odnosno neprijatnost u vezi sa  socijalnom interakcijom. Osnova ovog straha je razmišljanje o tome kako nas drugi ljudi procenjuju i zamišljanje potencijalne mogućnosti da ćemo biti negativno vrednovani od strane drugih, ili da ćemo ostaviti nepovoljan utisak na druge ljude. 

Osobe koje pate od socijalne anksioznosti preterano brinu da li će ih drugi ljudi prihvatiti, pohvaliti i pokloniti im svoju pažnju. Zbog toga se socijalna anksioznost naziva i evaluativna anksioznost, jer joj je osnova strah od negativnog ili nepovoljnog vrednovanja od strane drugih. ,

– Ovaj strah na fizičkom nivou prati pojačano uzbuđenje, uključujući tahikardiju, mučninu i znojenje. Simptomi variraju po težini, od blage do intenzivne nelagodnosti, koja može da dovede do potrebe za izbegavanjem socijalnih situacija, što otežava prilagođavanje osobe. Socijalna anksioznost može da vodi do izolacije i odsustva razvoja socijalnih veština, koje zatim povratno pojačavaju postojeću socijalnu anksioznost, kaže Angela za Lifestyle 013info. 

Uzroci socijalne anksioznosti

•    Genetska predispozicija – osetljivost nervnog sistema, određena vrsta temperamenta, emocionalna nestabilnost

•    Faktori okoline – osobe sa socijalnom fobijom mogu razviti taj strah posmatranjem ponašanja drugih. Takođe, deca koju roditelji previše štite mogu biti uskraćena za normalni razvoj društvenih veština

•    Psihološki faktori – razvijanje socijalne anksioznosti može imati koren u nekom ponižavajućem ili sramotnom trenutku iz prošlosti

Socijalna anksioznost i stid

Problem socijalne anksioznosti se često povezuje sa samovrednovanjem i samoprihvatanjem i uvek je u vezi sa drugim emocionalnim problemima kao što su stid i depresivnost. Često je prisutno depresivno raspoloženje kada osoba sama zaključi, iz ubeđenosti u sopstvenu neadekvatnost, da će osećaj biti prisutan do kraja njenog života i da se to ne može promeniti. 

– Stidljivost i socijalna anksioznost su krajevi jednog istog kontinuuma. Stidljivost, kao crta ličnosti, ima izvesnih sličnosti sa socijalnom anksioznošću, ona je neprijatna ali nije toliko snažna po intenzitetu da ometa i blokira osobu u ostvarenju važnih društvenih i profesionalnih ciljeva u životu i ne dovodi do intenzivnih telesnih simptoma i izbegavajućeg ponašanja, navodi Angela.

Najčešće situacije koje se doživljavaju kao preteće

•    Upoznavanje novih ljudi
•    Situacije u kojima ste u centru pažnje
•    Situacije u kojima predstavljate nešto dok vas drugi posmatraju
•    Situacije u kojima možete biti testirani ili kritikovani
•    Situacije u kojima treba da govorite sa važnim ljudima ili autoritetima

Kada se najčešće javlja socijalna anksizonost?

Prosečan uzrast na kojem se javlja socijalna anksioznost je 13 godina i kod 75% onih koji imaju anskiozni poremećaj on je nastao na uzrastu od 8 – 15 godina. 

– Osobe koje pate od socijalne anksioznosti su često osobe koje nisu bile dovoljno voljene i prihvaćene tokom detinjstva i adolescencije u okviru svoje primarne porodice a kasnije i u okviru vršnjačkih grupa. Često su to osobe, čiji su roditelji bili previše kritični, strogi, prezahtevni a u isto vreme i hladni, bez pokazivanja ljubavi, prihvatanja i emocionalne podrške. Zbog ovakvog načina vaspitanja ove osobe su razvile čitav niz uverenja o sopstvenoj neadekvatnosti koju kasnije pokušavaju da na neadekvatan način kompenzuju kroz težnju da se dopadnu svim ljudima koje procenjuju kao bitne, kaže Angela. 

Osoba koja dođe u tu situaciju da oseti strah, svesna je da je njena reakcija preterana, ali se ipak veoma loše oseća. Krajnji slučaj je panični napad koji je tako intenzivan da osoba misli da će izgubiti kontrolu nad sobom. 

Najbolji načini za prevazilaženje socijalne anksioznosti

Najbolji način za prevazilaženje socijalne anksioznosti je psihoterapija, a pre svega kognitivno-bihejvioralna terapija, čija je uspešnost potvrđena u brojnim istraživanjima. Tokom kognitivno-bihevioralne terapije primenjuju se određene tehnike kojima osoba uči da proceni i menja svoje negativne i nefunkcionalne misli i verovanja. Takođe se formira pristup socijalnim situacijama na nov način, te se tako postepeno osoba sve više izlaže situacijama kojih se plaši i tako stiče sve više samopouzdanja. Primenjuju se vežbe disanja i relaksacije. Ova vrsta psihoterapije se pokazala uspešnijom od lekova. Naročito je značajna dugoročnost postignutih rezultata, jer problem sa lekovima je da se simptomi vraćaju čim se prestanu uzimati lekovi.

Socijalna anksioznost je jedan od čestih problema u našem gradu zbog kojih se ljudi javljaju za psihološku pomoć. Među njih je najveći broj mladih, naročito adolescenata kojima je integracija u društvo vršnjaka i utisak koji tamo ostvaruju, najbitnija stvar. Ključno je suočavati se sa situacijama koje vas čine manje anksioznim i koje možete da podnesete u nekoj meri. Prevazilazeći ovakve situacije postaćete sve sigurniji u sebe i vremenom, kroz vežbu, moći ćete da pređete na neku situaciju u kojoj je vaš nivo anksioznosti viši. Važno je biti uporan, vežbati i ne odustajati. Rizik od odbijanja uvek postoji i treba ga prihvatati kao neminovnost i nešto što se u životu dešava, ali to nikako ne znači da ne treba dalje pokušavati. 

Neprihvatanje sebe se često navodi kao izvor socijalne anksioznosti i ono se bazira na dubokom ubeđenju osobe da je manje vredna i u nekom smislu neadekvatna osoba. Upravo zbog ovakvog stava prema sebi, osobe koje su socijalno anksiozne ulažu velike napore da se drugim ljudima prikažu u što boljem svetlu. O tome šta se sve nalazi u osnovi socijalne anksioznosti, kako je prevazići i koliko je ovo čest problem, razgovarali smo sa našom sugrađankom Angelom Bisak, diplomiranim psihologom i masterom kulturologije.