Moraju ljudi znati šta je rafinerija – tamo nema šta ne gori

Posle dva prošlonedeljna potvrđena požara u NIS Rafineriji nafte u Pančevu više o požarima u rafinerijskim uslovima, značaju obučenosti zaposlenih, iskustvu neophodnom da bi se požari kontrolisali saznali smo od Dragoljuba Dabića, inženjera koji je čitav radnik vek proveo baš u Rafineriji. Dabić je promenio petnaestak radnih mesta i od pripravnika stigao svojevremeno do direktora prerade i pomoćnika generalnog direktora baš za akcidente. U NIS-u nije od 2009. godine, a sada je Dabić aktivni penzioner.

Rafineriju je Dabić napustio posle promene vlasništva. Kako sam kaže odazvao se javnom pozivu generanog direktora NIS-a Kirila Kravčenka da radnici prijave ideje koje bi doprinele napretku kompanije. Poverovao je da je reč o japanskom modelu kompanijskog napretka preko saradnje sa zaposlenima.

– Javim mu se sa tri strateške ideje. Jedna od njih i grejanje Pančeva otpadnom toplotom iz industrije. Došao sam do nekih švedskih iskustava da za grejanje gradova koriste i metan iz kanalizacionog mulja, i spaljuju otpad ali i koriste otpadnu industrijsku toplotu. A mi ovog trećeg imamo najviše. I moje računice pokazuju da se ta investicija isplati u slučaju Pančeva za manje od tri godine. I pošto nisam dobio nikakav odgovor tri meseca svatio sam da su isti kao i naši i da se ne bih nervirao napustim Rafineriju i NIS. Nek rade šta znaju i kako hoće, seća se Dabić.

Bila su prošle nedelje dva požara koje je NIS potvrdio a u Rafineriji u Pančevu. Jedan zovu lokalni na postrojenju S200 – taj su gasili i gradski vatrogasci i drugi, manji, na postrojenju S2200 koji su ugasili sami rafinerci. Poznata su svetska iskustva da i veliki požari u ovakvim industrijama nastaju od manjih banalni ako se ne reaguje adekvatno.  Niste vezani za Rafineriju i NIS trenutno, ali iskustva imate? Ova postrojenja su Visbrejking i Vakum destilaciju. Šta to tamo izaziva požare?

– Mnoge ću da iznenadim, ali moj stav je da je malo požara u Rafineriji i da bi trebalo da ih bude više. A evo i zašto. Pre nego što sam došao za direktora prerade u Rafineriji su se prazna mesta u proizvodnji popunjavala iz manipulacije. A mi smo onda promenili koncept. I proizvodnju počeli da popunjavamo od vatrogasaca. Napravili smo dobro industrijsko vatrogasno društvo. I vodili smo računa da ti ljudi u procesu proizvodnje koji imaju iskustva sa požarima budu na svakom od postrojenja. Uspeli smo da po dva- tri čoveka koji imaju vatrogasno iskustvo uvedemo da uče proces. Jer morate u procesu imati nekog od ljudi koji se neće uplašiti od požara. Zašto kažem da treba da bude češće požara? Pa kad ih dugo nema ljudi se oslobode. A požar ako te iznenadi, pa od njega bežiš i ne ugasiš ga za par minuta a pet minuta je mnogo on postane katastrofalan. Pokušali smo da na svakom mestu u procesu imamo ljude koji se neće uplašiti. A kod napredovanja nismo birali onog koji više zna nego onog koji se u akcidentnoj situaciji neće uplašiti. Svetsko iskustvo kaže da ako u firmi kao što je Rafinerija nemate požar 4-5 godina ljudi se umrtve i kad ih iznenadi požar onda ume da bude katastrofalan. Imali smo i mi požare kad je butan sa rezervoara stigao do peći pa se vatra vratila ka rezervoaru. Ali se reagovalo kako treba. Imate ventile, paru na postrojenju mnoge načine da ga stavite pod kontrolu. Da se požar ne proširi jer ako se proširi onda je katastrofa.

Pančevo je grad kojima puno ljudi sa tehnološkim iskustvo iz neke od fabrika Južne zone. I jedan od njih mi kaže da ne pitam koliko požar ide u visinu nego koliko ide u širinu?

– Tako je. Ako ide gore kontrolisan je. Zatvorili smo neki ventil, on se ne širi, a to što je tu izogreće. Nema tu gašenja. Niti ima metode da se ugasi nešto što je pod pritiskom. Zaustavi se dotok i kad se potroši gorivo koje gori i požar je gotov. U tom smislu se misli da se požar kontroliše. Ali ako dođe do pucanja cevi preneće se vatra na najbliži objekat. I eto problema i katastrofe.

Sa vašim iskustvom i sa ovim minimalnim podacima koje imamo o ovim požarima proteklih dana na – 20 stepeni, kako procenjujete, koliko su to ozbiljni događaji?

– Ja te detalje zaista ne znam. Morate nešto videti, učestvovati, pa onda dati svoje mišljenje ali iz iskustva znam da nam je najveći problem bio ako u ovakvim uslovima dođe do obustave rada postrojenja. Onda je to strašno. Otkaže prateće grejanje pa nemate protoka, ako ima protoka nije dobar pa izbiju zaptivači, curi i onda je rizik da se stvore uslovi za požar. Ako se zaustavi veliki je problem zimi startovati postrojenje.  Jer jake zime nisu period kada se postrojenje pokreće. Imate i derivate koji imaju tačku stvrdnjavanja i plus 30 ili 40. Osnovno je da se trudite da postrojenje u uslovima niskih temperature ostane u radu. Ako ispadne onda je to problem i za posadu i veći rizik i od požara.

Znamo da se NIS ovih godina bavio korporativnim upravljanjem pa i ostvario korporativne uštede. A znamo i da ukupne plate u ovakvim industrija koje Pančevo ima, pa i u Rafineriji, ispod pet odsto ukupnih troškova. Ipak puno rafineraca koji su imali dosta iskustava, pa i onih 1999. godine koja su bila koliko traumatična toliko i značajna, u ovakvim prilikama je otišlo. Koliko je značajna kadrovska popunjenost  i kvalitet kadrova u takvom sistemu kao što je Rafinerija?

– Nisam video sistematizacije ali žale mi se ljudi kada porede vreme kada sam ja rukovodio i sadašnje. Znači oni su napravili optimalan broj ljudi na postrojenjima i svako bi tako uradio. Međutim kada imate ovakav sistem kao što je naš vi nemožete da optimizujete maksimalno broj ljudi. Ne može jedan čovek da pokriva preveliku površinu. Tu je puno opreme. Kad sve radi kako treba onda vam i ne trebaju ljudi ali kad treba startovati onda je ljudi malo

I kad treba postrenje održati u nekoj kritičnoj situaciji, pretpostavljam?

– Kada su imali u prethodnom period probleme isto sa požarima onda su oni vratili neke ljude. Ali je važno da ti ljudi dođu iz sredine u kojoj znaju šta ih čeka. Kad dovedete čoveka sa ulice, bio on i akademik, on je neupotrebljiv u naftnoj industriji dok ne prođe određeni broj godina. A napraviti Rafinerca, e to ako od 10 napravite trojicu, to je uspeh. Tako da ja mislim, obzirom kako se sada radi i kako se vodi kadrovska politika, jer je ipak vode ljudi za koje ja ne znam ni da li uopšte imaju rafinerskog iskustva. Znači sve što ste zaradili, jedan čovek sa ulice koji dođe a da ga niste dobro obučili ili ga niste dobro procenili, napravi da to sve izgubite. O tome se mislim ne vodi računa.

Znam neke priče iz vremena bombardovanja po kojima su  na rezervoarima krpljene rupe od gelera. A sada čujem ovaj prvi požar pre nekoliko dana da su ljudi navodno odlazili iz treće smene. Da su se navodno sklanjali zbog situacije oko požara. Interesantna mi je ta razlika jednih i drugih?

– O tome pričamo. Ako ne vodite kadrovsku politiku kako treba to će se desiti. Čovek neće doći, naći će opravdanje, uplašio se, ne zna, nije imao taj osećaj šta znači požar, učestvovati u požaru, učestvovati u ratu, gasiti, krpiti rezervoare drvenim čepovima. Ono curi a mi doveli ljude, doveli tesare, udaramo drvene klinove u rezervoare i sprečavamo curenje. Niko se nije bojao vatre. Ali i ja sam bio sa njima. Nisam im komandovao iz kancelarije nego sam bio sa njima. A to je drugi osećaj. Sad kad su najiskusniji otišli iz Rafinerije vi nemate u koga da se pouzdate da stoji iza vas. Da će vam tačno reći šta treba da uradite. A to se ne uči ni u jednoj knjizi. To je iskustvo. A kada se oslobodite takvih ljudi vi ste napravili katastrofu sebi. Sve što ste zaradili izgubićete. Zato su ti mali požari bitni, da se vidi u koga se ima poverenja, u koga se može pouzdati.

U glavi mi je i termin “topla cirkulacija” . To je praktično rad na leru. Postrojenja rade ali na minimumu.

– Ako se mora po ovom vremenu proizvodnja obustavljati uvek se traži varijanta da postrojenje ostane u cirkulaciji. A u suštini cirkuliše ono dno gde je najviša tačka stegnjavanja. Jer ako bi se to zaustavilo a niste uspeli da ispraznite onda se to stegne i postrojenje može samo da se seče.  To se upravo odnosi na serije 200 i 2200 i na bitumen. Derivati tu stegnjavanju na plus 80 pa i više a recimo pumpabilnost najlakšeg bitumen je na 105 stepeni. A druga stvar svi ti derivati su ujedno i izolatori. Ako postrojenje stane, a posebno “crna postrojenja” a to su ova tri koje smo spomenuli, to je strašno.

Spomenuli ste i vi prateće grejanje. Postoji jedna od ideja koje se pronose, ne znam koliko su opravdane, da je neko tu štedeo. Pa da se štedelo i na ovih -20.

– To je moguće kada ti postrojenje radi. Po mom iskustvu to je tako mali trošak a veliki rizik ako ti postrojenje stane. To je bila jedna od ideja koje sam predlagao da gde god se koristi gas bude i turbina. I tu bi se stvarala struja za prateće grejanje. Uključiš i isključiš kako hoćeš a višak struje u mrežu. Međutim moj utisak je bio da im takve uštede nisu bile interesantne. Takva štednja je racionalna i sa što manje rizika.

Eto ja sam neka zainteresovana javnost već dvadesetak godina a vi ste bili jedan od glavnih menadžera neko vreme, a čitavu karijeru ste proveli u Rafineriji, pa me interesuju šumovi u informisanju. Odnosno nedostatak prave informacije. To je ovde u Pančevu stalna tema kada je čitava Južna zona u pitanju. Proteklih dana je to kod Rafinerije slučaj.

– Mislim da u naše vreme, svejedno koliko je bilo kritike, da informacija nikad nije sakrivana. Da smo upozoravali i unapred. Ali sve to što bi se desilo u Rafinerij ne može mnogo da utiče na grad. To treba ljudi da znaju. Zato upoređujem stambene zgrade i Rafineriju. Što je neuporedivo po riziku. A po statistici je više požara u stambenim zgradama nego u Rafineriji. Pa znate šta u Rafineriji ima a šta ima u jednom stanu. I vi ne možete da iskontrolišete dve ringle, a od mene tražite da vodim računa o milionima opreme koja se u Rafineriji nalazi. Ako tako razgovaramo onda nema smisla. Ne razumemo se.

A evo ovaj razgovor je pokušaj da upravo bolje razumemo.

– A cela priča je što neko hoće da nešto sakrije. Kakav je razlog da Rafinerija prva ne objavi da je bio požar. Što bi trebalo neko drugi prvi da kaže da je bilo požara. Da javlja neko od posade ili ne znam ni ja ko. E onda ljudi misle – ko zna šta je bilo. Možda je bilo i smrtnih slučajeva. U moje vreme imali smo slučaj požara na FCC (fluidni katalitički kreking). U stvari nije bio požar nego u vreme obustave nismo imali zaptivač na cevi koja je prečnika 80 cm a ide gas kojim se pasivizira postrojenje da ne uđe kiseonik. Došao je zaptivač i mi da ga vratimo i kad se linija otvorila, a bio je samo nadpritisak, došlo je do paljenja. I bilo je povređenih ljudi. Tada je u Rafineriju stiglo pa 12 ljudi, od javnog tužioca do SUP-a, svi koji su u tom lancu. I sad da ne bi otišli svako sa svojim mišljenjem ja sam ih skupio zajedno i lepo im objasnio šta se desilo. To smo im i napisali. Svako je dobio papir da istakne primedbe. Primedbi nije bilo . I nikakvih problema.  Bio je i drugi požar na obradi gasa ali tu niko ljude koji su došli na uviđaj nije sačekao. Pustili su ih da odu. Posle su zatvorili jedno desetak ni krivih ni dužnih ljudi iz Rafinerije. I držali u pritvoru za Novu godinu mesec dana. Ali to je na brk tadašnjeg direktora i njegove ekipe. Ja tada nisam imao kompetencije. 

Kakva je u ovom trenutku vaša poruka Pančevcima. Rekli smo već vi već više godina niste u NIS-u ni u Rafineriji. Niste u ovom trenutku poslovno vezani za NIS. A imate puno iskustva. Kakva bi poruka mogla da bude sugrađanima?

– Građani bi samo malo više trebalo da imaju tehničkog znanja. Šta može da se desi. Kakvi su rizici. A to mora da kaže Rafinerija. Pa mi smo mesečno držali konferencije za štampu. Ja sad ne znam. Ali nisam pročitao da toga ima. Da građani znaju šta se radi. Da znaju politiku poslovnu i šta se to tamo radi. Šta će se dešavati. Mislim da sad ne možete ni da kucate tamo na vrata. Ne znam da li možete da se prijavite da im dođete. E to je loše. Jer kad ljudi nemaju informacije šta onda? Onda kolaju priče i svako ima neku svoju varijantu. A to je nedopustivo. Prvo za ovaj industrijski grad i njegove građana.

Praktično sa više informacija bi situacija bila Pančevcima razumljivija. Možda bi i krupna industrijska postrojenja Južne Zone mogla nešto da urade da bi građani Pančeva imali više informacija. Da recimo bilteni vesti odnosno informatori koji bi Pančevcima pomogli da bolje razumeju Južnu zonu pa i Rafineriju stižu građanima na kućne adrese?

– Pa jasno. Nije to nemoguće a bilo bi i dobro da do građana redovno i na njihove adrese stižu najbitnije informacije. To bi pomoglo da razumevanje industrije bude veće a da bude manje neproverenih vesti koje mogu da prerastu u glasine.  A glassine nikome ne trebaju.  I kad vam kažem da je manje požara nego što bi trebalo da bude to izgleda čudno. Ali kad malo bolje sagledate ovo što smo pričali, bez izvlačenja iz konteksta, onda je jasno da ako imate mladu posadu, a morate zaposliti mlade ljude, oni na neki način moraju učiti. Loše je da to uče na postrojenju ali je to neminovno. Jedno je na poligonu videti vatru a drugo na postrojenju. Tu vidite požar na procesu koji poznajete. I tu uspavate da ga kontrolišete. Ako nemate takve ljude svaka rafinerija će se pretvoriti u katastrofalan požar. I to treba da se zna. Ali kod Rafinerije nema tu mnogo velike opasnosti za grad Pančevo. Za razliku od Petrohemije gde imate drugačiju vrstu derivate i Azotare gde ima amonijaka. U Rafineriji daleko bilo sve će izgoreti tu jer svaki rezevoar ima svoju ogradu. A to što se vidi, pa vidi se. Prirodne nepogode su još gore. Mora se znati. Neko procenjuje rizik. I onda se kaže šta je. I ako se to tako kaže a ne bude šturo onda će se tome verovati.  I generalno, moraju ljudi shvatiti šta znači Rafinerija, tamo nema šta ne gori. A opet je više požara u stanovima.

Posle dva prošlonedeljna potvrđena požara u NIS Rafineriji nafte u Pančevu više o požarima u rafinerijskim uslovima, značaju obučenosti zaposlenih, iskustvu neophodnom da bi se požari kontrolisali saznali smo od Dragoljuba Dabića, inženjera koji je čitav radnik vek proveo baš u Rafineriji. Dabić je promenio petnaestak radnih mesta i od pripravnika stigao svojevremeno do direktora prerade i pomoćnika generalnog direktora baš za akcidente. U NIS-u nije od 2009. godine, a sada je Dabić aktivni penzioner.