Srbija dobija procenitelje vrednosti, posao će moći da radi bilo ko sa diplomom

 

U Srbiji ne postoji nijedan zakon ili propis kojim se uređuje ta profesija, ali je sada Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje.

 

Nepokretna imovina je zemljište – poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko, zatim zgrade, bile one poslovne, stambene, komercijalne ili kombinacija, i drugi građevinski objekti na kojima može postojati zasebno pravo svojine. 

 

Tačnost procene vrednosti nepokretne imovine predstavlja značajan elemenat finansijske stabilnosti bankarskog sektora, jer su banke neposredno izložene riziku promene vrednosti imovine koja služi kao osnovni oblik obezbeđenja njihovog plasmana u Srbiji. Neprecizna procena vrednosti kolaterala može dovesti do moralnog hazarda pri proceni vrednosti, tendencije da se kolateral preceni, ali i do nastanka ozbiljnog problema. Analiza jasno ukazuje na to da neodgovarajuća procena nepokretnosti, čiji je jedan od uzroka i nedovoljno uređena profesija procenitelja, ima značajne posledice na pristup i troškove finansiranja u Srbiji, stabilnost finansijskog sistema, što posredno utiče i na nivo investicija, privredni rast. 

 

Zakon će se primenjivati na procenu vrednosti nepokretnosti za potrebe zaključenja ugovora o kreditu obezbeđenom hipotekom i zaključenja drugih poslova finansijskih institucija obezbeđenih hipotekom, utvrđivanju vrednosti nepokretnosti u postupku stečaja, prodaje nepokretnosti u postupku vansudskog namirenja. 

 

Procenu će moći da rade samo licencirani procenitelji, a ukoliko oni nisu u registru, javni beležnik ili drugi državni organ imaće obavezu da odbije procenu vrednosti nepokretnosti.

 

Procenitelj za dobijanje licence mora da ima visoko stručno obrazovanje na studijama drugog stepana, da je uspešno prošao stručnu obuku, da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima procene, da ima položen ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj, da mu nije izrečena zabrana izdavanja licence, da nije pravosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojim za obavljanje poslova procene. 

 

Podsetimo, Sindikat sudskih veštaka smatra da Nacrt zakona o uređivanju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti nije dobar i da ga treba povući iz procedure. Tako sudski veštak Zdenka Bogataj, koja je uradila više od hiljadu procena vrednosti nepokretnosti, kako za banke, tako i za sudske postupke, smatra da će tim zakonom brojni sudski veštaci s dugogodišnjim iskustvom biti eliminisani.

 

– Podržavam inicijativu da se procenitelji dodatno edukuju i da sve to bude uređeno, ali sam protiv toga da se sprovodi selekcija, odnosno da nepokretnosti – građevinske objekte mogu procenjivati procenitelji bilo koje struke. Konkretno, bi to značilo da će takve procene moći da obavlja svako ko je fakultetski obrazovan, bilo da je stomatološke, poljoprivredne ili neke druge struke. Zato u Sindikatu sudskih veštaka zakon opisuju ‘kao dobar pokušaj s mnogo propusta’ i od Ministarstva finansija traže da se povuče iz dalje procedure, rekla je Bogataj.

 

U Ministarstvu finansija pak tvrde da licence neće izdavati „privatna preduzeća“, jer će nakon završene obuke pečat na licencu staviti to ministarstvo. Tamo smatraju da sadašnji sudski veštaci imaju dovoljno vremena da se prilagode novim zahtevima koje zakon predviđa. Zakonom je ostvaren period od 18 meseci od dana stupanja na snagu, u kojem će svi sudski veštaci, koji su i do sada radili procenu vrednosti nepokretnosti, moći da nastave da to rade.

 

Tim zakonskim aktom predviđeno je da mišljenje profesionalnog procenitelja nepokretnosti bude validno isključivo kod banaka, ali ne i na sudu. Za dvomesečnu obuku, papir i pečat, budući profesionalni procenitelji će morati da izdvoje od 1.100 do 1.500 evra.