Subota, 12. Mart 2016 - 21:00

Koncert „Kontrabande”

bend

U subotu, 12. marta u dvorani „Apolo” Doma omladine održaće se koncert pančevačkog benda „Kontrabanda” koji će ovom prilikom proslaviti 25 godina svog postojanja.

Braća Vladimir Đenka i Branislav Bane Radovanović krajem osamdesetih bili su članovi grupa Boogers, odnosno Daltoni. Odlaskom kompletne postave prvog benda u vojsku i Đenkinim povratkom posle samo šest dana, Daltoni ga prihvataju kao novog člana. Na koncertima su izvodili pesme oba benda, tako da su imali dovoljno materijala za celovečernje koncerte. Ubrzo su promenili ime u LA banda, u čijoj su postavi bili: Đenka (vokal), Bane (gitara, vokal), Ivan Zurić Ika (solo gitara), Siniša Stojanović Siki (bas gitara) i Đorđe Stojanov Džoni Rambo (bubnjevi). Nova postava debitovala je 1989. na lokalnoj gitarijadi na kojoj su osvojili nagradu publike, a već na sledećoj bili su pobednici. Mada su bili kasličan pank-rok sastav, zbog vulgarnih tekstova i skidanja na bini, kao uobičajenog performansa, svoj originalan pravac nazvali su ,,prono vudu rokenrol”. Zahvaljujući snimcima urađenim u studiju Akademija 1990. dospevaju na listu ,,Diskomera” Studija B i 3K (,,Dodatno ubrzanje”), posle čega kreće vrlo živa koncertna aktivnost (SKC, KST, predgrupa poznatim domaćim sastavima). Od 1991. nastupaju pod imenom Kontrabanda, ali u promenjenoj postavi: Đenka (vokal), Bane (ritam gitara, vokal), Vladimir Nedeljković (bas gitara), Vladimir Kruška (solo gitara), Dušan Gnjidić (bubnjevi) i Slobodan Simojlović (klavijature, tekstovi, video produkcija). U novosadskom studiju Do-Re-Mi 1992. godine sanimili su kompozicije za debi album, koji je producirao Goran Tomanović Tole, nekadašnji gitarista grupa Oktobar 1864 i Braća Left. Album nije objavljen jer članovi benda nisu bili zadovoljni rezultatom, ali su neke kompozicije, pre svih ,,Bez njene keve nema dobre ševe”, postale koncertni hitovi grupe. Tokom 1993/94. nastupili su na grupnim svirkama pod nazivom Brzi bendovi Srbije (SKC) i Izađi na crtu u organizaciji B92. U isto vreme u beogradskom studiju Go-Go simili su debi album ,,Laku noć deco”, koji je objavljen tri godine kasnije! Producirali su ga vlasnik studija Goran Kostić (ex Tetka Ana) i Voja Aralica, koji je svirao gitare u dve kompozicije. Slobodan je uradio spotove za kompozicije ,,Mađioničar” i ,,Zid”. Na albumu se nalazi obrada velikog hita američke grupe Aerosmith ,,Walk This Way” (1975), koja se u njihovoj obradi zove ,,Nisam za rejv”. Između ostalih na albumu su gostovali Pera Joe, Tole i Robi iz Generacije bez budućnosti. Najveću medijsku podršku imali su na Studiju B i od strane časopisa Ukus nestašnih, uz čiju su pomoć promovisali album širom Srbije, uglavnom na klupskim svirkama. Na promotivnom koncertu u beogradskom Muzeju jugoslovenske kinoteke i u Pančevu s grupom je nastupio Voodoo Popeye, koji je kasnije često nastupao s njima. Ugledni rok novinar Ivan Ivačković ukazijući na kvalitet albuma i benda napisao je: Svako kome je jasno kako i gde živimo – tamo gde ljudi ,,gore i tonu brzo’’ – mora imati naklonost za grupu koja se zove KONTRABANDA čak i pre nego što čuje ijedan njen ton. Ta naklonost, nema zbora, rašće prilikom svakog preslušavanja albuma, punog zdravih stavova (Nisam za rejv) ili jednostavnih, a efektnih i poučnih stihva (,,Moraš da naučiš, kako da preskočiš i kada pobediš da se ne promeniš’’). Dodamo li tome sposobnost ovog benda da ponešto pozajmi od svojih heroja, od ljudi kao što su Aerosmith ili Stones – a da te pozajmice uopšte ne zvuče loše – onda valjda ima nade da će Kontrabanda zadati strašan udarac vladajućoj tuposti i da će ovdašnjoj polumrtvoj rok sceni ubrizgati nekoliko litara sveže krvi. Za početak.

Godinu dana pre objavljivanja debi albuma (1996) umesto dvojice Vladimira u grupu su došli gitarista Branislav Gluvakov-Tubaćin Bane i basista Igor Mihajlović Deba. Nova postava 1999. godine objavljuje album ,,Ne mogu da se naviknem!”, koji su snimili za samo četiri dana a objavili mesec dana pre NATO agresije, tako da je izostala medijska kampanja. Producirao ga je Koja iz Discipline kičme a kao gosti pojavljuju se Voodoo Popeye (vokal u kompoziciji ,,Leteći cirkus”) i rok kritičar, njihov sugrađanin Ivan Ivačković (daire u kompoziciji ,,Moj svet”). Njegov kolega Aleksandar Žikić u listu Blic o drugom albumu Kontrabande piše: Da se vratimo na početak teksta, pančevački sastav Kontrabanda svojim drugim albumom ,,Ne mogu da se naviknem!" (Tom Tom Music) direktno i bez kompleksa pokazuje kako izgleda kad grupa između albuma intenzivno, promišljeno i kreativno radi na sebi. Kako i dolikuje bendu iz jednog od najsurovijih industrijskih centara u zemlji, Kontrabanda se na novom albumu ponaša kao neko ko nema šta da izgubi. Bez kompromisa, bez kalkulacija i bez intelektualističkih mistifikacija, ona isporučuje svoj opori i subverzivni paket, čiji se producent nimalo slučajno zove Koja. Njegovo učešće garancija je postojanja rizika i avanturističkog stava bez čega kao što je poznato ne postoji ni pravi život, a kamoli rokenrol. Sa Kojom nema ni udobnosti ni igranja na sigurno. S druge strane, on ne producira svakoga. Kroz nekoliko osnovnih elemenata, Kontrabanda se na albumu ,,Ne mogu da se naviknem!" – sa izuzetnim crtežima Aleksandra Zografa na omotu – pokazuje dostojnom poverenja. Najpre to čini kroz stalnu gitarsku nit čiji je zvuk najbliži udarcu plastične vreće pune slomljenog stakla o metalni zid. Zatim dolaze smeli aranžmani i odvažni vokali. Najzad, tu je uglavnom pravilno shvaćen koncept subverzivnosti, čiji je najblistaviji primer numera ,,Problem je izmišljen" ( Uz ,,Ime" možda najefektnija pesma na albumu). Povremeni treptaji patetike ne smetaju previše, ali asocijacije poput one u numeri "Vaj du" samo ometaju konačan utisak.

Naredne godine ovaj album je objavila slovenačka izdavačka kuća Vinilmania Records, koja im uz pomoć tolminskog benda Rodoljubac 2000. godine organizovala turneju po Sloveniji pod nazivom Šok Tour, u okviru koje su svirali u: Ljubljani, Mariboru, Celju, Novoj Gorici, Idriji, Tolminu… Godine 2001. svirali su zemunskoj hali Pinki kao predgrupa KUD Idijotima, na njihovom prvom poratnom koncertu u Srbiji. Po završetku turneje grupa se povlači i priprema kompozicije za novi album. U međuvremenu Debu je zamenio Nenad Pandurov. Novi album ,,Čovek Država Handycam” ponovo su snimili u studiju Go-Go, ali s novim producentom Vladimirom Nikićem. Snimila ga je tokom 2005/2006. godine postava: Đenka (vokal), Bane (ritam gitara, vokal), Slobodan Simojlović (vokal), Nenad Jakovljević (gitara), Dragan Domazetovski Dome (< Ledeno hladno, Amon Ra, bas gitara), Bojan Ivković (bubnjevi) i Svetomir Broćić Broćko (truba). Tu su i brojni gosti: Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh), Vasil Hadžimanov, stari gitarista Bane Gluvakov- Tubaćin, Ivan Aleksijević (Rambo Amadeus), Voodoo Popeye i drugi. Kroz tekstove (autor većine je Bane) grupa jasno, glasno i iskreno iznosi ne samo svoj stav o temama koje obrađuju, već stav svih onih kojima se obraćaju. Recenziju albuma Aleksandra Ilić završava rečima: Pred sobom imamo CD koji spada u najinspirativnije radove koje je Kontrabanda do sada napravila. Doneli su nam kompleksan materijal kao konkretan dokaz da avangarda nikada ne umire! Po objavljivanju albuma grupi se pridružio gitarista Rade Popović, sa Anom Popović osnivač grupe Hush. Album su najčešće promovisali zajedno s filmom ,,Napad na stanicu Ekspres”, koji je Bane režirao zajedno s Voodoo Popeyem. Prvi bubnjar Džoni Rambo je član prateće grupe Voodoo Popeye, drugi bubnjar Dušan Gnjidić je član pančevačke grupe Cactus Jack, Bane Gluvakov grupe Van Gogh, Bojan uporedo radi s Vasilom Hadžimanovim i grupom Zapis Pavla Aksentijevića. Početkom 2008. Bane je okupio ženski pank bend Vibrator u rikverc, čiji je menadžer i za koji piše kompozicije.

Bane je magistar FTV produkcije, radi u Kulturnom centru Pančeva kao urednik dečjeg programa, režirao je tridesetak muzičkih video spotova, nekoliko reklamnih kampanja, igranih i dokumentarnih filmova, Đenka je zaposlen u pančevačkom Vodovodu, Bojan je profesinalni muzičar, glumio je u nekoliko serija i filmova, bavi se marketingom, apsolvent je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Rade je web dizajner i ima svoju firmu u Beogradu, Neša je programer živi u Pančevu, radi autorsku elektro muziku sa vokalnom solistkinjom Bojanom Živulj, Sima režira za nekoliko redakcija u RTS-u, najpoznatiji mu je serijal ,,Istočnici”, koje radi već godinama, dobitnik je Gran prix na festivalu filmova za decu u Meksiko Sitiju, režirao je preko pedeset muzičkih video spotova.

Diskografija:

,,Laku noć, deco” (CD, Go Go Records, 1997)

,,Ne mogu da se naviknem” (CD, Tom Tom Music, 1999)

,,Čovek Država Handycam” (CD, PGP RTS, 2006)

Maksima Gorkog 6
26101 Pančevo
Serbia
Subota, 12. Mart 2016 - 21:00