Utorak, 21. Jun 2016 - 19:00

Memorijal Gligorić

 

U utorak, 21. juna od 19 časova, biće održano memorijalno veče posvećeno Svetozaru Gligoriću – Gligi, najboljem šahisti svih vremena i jednom od najboljih šahista sveta, koji je rođen u Beogradu 2. februara 1923. godine, a preminuo je 14. avgusta 2012. godine. Organizator je Šah klub „Svetozar Gligorić – Gliga“ Pančevo.

U programu učestvuju Miroslav Žužić, Ivan Dinić, Ivan Aleksijević, Aleksandra Bijelić, Ognjen Popović, Veljko Klenkovski, Sorin Boljanac kvartet i hor PSCPD.

Gligorić se u rodnom Beogradu sa šahom upoznao relativno kasno, u svojoj trinaestoj godini. Samo dve godine kasnije 1938. godine, sa samo 15 godina pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba.

Neposredno pred rat izgubio je oba roditelja i ostao siroče. Iako je život prema njemu bio veoma surov i težak, snagom svoje volje, upornošću i iznad svega izuzetnim talentom i velikim radom, vrlo brzo je razvijao svoje šahovske sposobnosti, do neslućenih visina.

Pred Drugi svetski rat, kao već mladi šahovski majstor kvalifikovao se za šampionat Jugoslavije, ali je rat naglo prekinuo njegove sjajne uspehe. Ubrzo, kao vrlo mlad, početkom rata, kao dobrovoljac, otišao je u borbu, da bude na braniku svoje otadžbine. Od 1941. do 1945. godine prekinuo je svaki rad na šahu, učestvujući u Narodnooslobodilačkoj borbi, iskazujući izuzetnu hrabrost i patriotizam. Iz rata se vratio sa oficirskim činom i visokim ratnim odlikovanjima za hrabrost. Posle demobilizacije i završetka rata, posvetio se sa izuzetnim uspehom oživljavanju šahovske organizacije, radeći kao novinar i vrstan organizator šahovskih takmičenja, uz neviđeno brzi razvoj svojih šahovskih znanja i sposobnosti.

Samo dve godine posle rata, 1947. godine, postao je šampion Jugoslavije, a iste godine pobedio je na svom prvom međunarodnom velemajstorskom turniru u Varšavi, na kome su učestvovali najveći šahisti tog vremena i to vrlo nadmoćno. Tim uspehom je označio svoj veliki proboj u svetsku šahovsku elitu. Od tada, nekoliko decenija za redom, Svetozar Gligorić – Gliga, postizao je uspeh za uspehom. Na mnogim najvećim svetskim turnirima, prvenstvima Evrope, Olimpijskim igrama, prvenstvima Jugoslavije, zvaničnim takmičenjima za prvaka sveta (međuzonskim turnirima i turnirima kandidata) i kao reprezentativac Jugoslavije ostvario je neponovljive rezultate. Više decenija je ubrajan u sam vrh svetskog šaha među prva tri igrača sveta i uvažavan je kao najbolji igrač sveta van Sovjetskog Saveza.

U ciklusu takmičenja za titulu prvaka sveta, učestvovao je tri puta i bio uspešan učesnik Turnira Kandidata.

Na međuzonskim turnirima je sa uspehom učestvovao 8 puta, bio je pobednik na 64 najveća turnira širom sveta uračunavajući i 11 titula prvaka Jugoslavije. 43 puta je bio sam pobednik, a 21 put je delio prvo mesto. Znači, bio je pobednik na svakom trećem turniru na kome je učestvovao, jer je učestvovao na 187 najvećih turnira.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 544 partije i osvojio 331 poen igrajući na prvoj tabli uz 188 pobeda i 286 remija. Osvojio je 10 medalja sa evropskih prvenstava. Nosilac je 13 olimpijskih medalja i 1 zlatne za individualni uspeh igrajući na prvoj tabli 1958. godine, kada je bio prvi ispred Botvinika, tada aktuelnog prvaka sveta. Te 1958. Godine Svetozar Gligorić – Gliga, izabran je za najboljeg sportistu Jugoslavije. Pobedio je vrlo nadmoćno ispred mnogih legendarnih sportista tog vremena, predstavnika najpopularnijih sportova.

Prema zvaničnoj evidenciji, Gliga je odigrao 3.217 partija. To je gotovo 10 godina neprekidnog igranja šaha iz dana u dan. Bilo je godina kada je igrajući i stotinak partija sa najvećim igračima sveta godišnje gubio 3 do 4 partije. Na olimpijadama je odigrao 233 partije. Igrajući stalno na prvoj tabli (izuzev 2 puta), pobedio je 88 puta, 109 puta remizirao, osvojio 142,5 poena, a izgubio samo 26 partija.

Šahovski rezultati i izuzetni uspesi velemajstora Svetozara Gligorića – Glige, bili su posebno važni za našu zemlju nakon drugog svetskog rata, kada su mnogi umni ljudi bili fizički eliminisani iz raznih razloga iz duhovnog, kulturnog i sportskog života zemlje.

Tada je svaki duhovni i sportski napor i uspeh bio izuzetno značajan za učvršćivanje samopouzdanja i vere u sopstvene sposobnosti i mogućnosti našeg naroda.

Gligorićevi izuzetni uspesi i njegov ogroman ugled i popularnost širom sveta su bili dobrodošli za širenje istine i potvrde duhovnih mogućnosti i dometa jugoslovenske i srpske nacije. On je od samih početaka, svojih izuzetnih uspeha, bio najbolji ambasador naše zemlje, predstavljajući je na najbolji način u mnogim oblastima života, a posebno u šahu. Svoj patriotizam, svoju ljubav prema svom narodu, Gliga je sa izuzetnim uspehom predstavljaju svetu kroz svoje jedinstvene uspehe, svoju ogromnu popularnost, znanje i najbolje ljudske osobine koje su ga krasile.

Svetozar Gligorić – Gliga bez sumnje je bio najveći autoritet svetskog šaha.

O svetskom ugledu Gligorića govori i odluka FIDE da bude glavni sudija čuvenog meča za titulu prvaka sveta Karpov – Kasparov 1984. godine. Još više govori odluka svetske šahovske organizacije FIDE da samo, posle mesec dana od Gligorićeve smrti, ustanovi, prvi put u istoriji šaha, nagradu za fer plej koja će nositi ime Svetozara Gligorića – Glige. Najviše zahvaljujući njemu naša zemlja je više decenija bila druga šahovska sila sveta. Bio je kamen temeljac srpskog šaha. Gligorićev doprinos razvoju šahovske istorije bio je izuzetan, a njegova pojačanja u šahovskim ostvarenjima i danas nisu oborena. Bio je poznat i po svojoj izuzetnoj novinarskoj karijeri. Radio je kao novinar Radio – Beograda, a sedam godina je proveo u NIN-u kao spoljnopolitički komentator.

Napisao je veliki broj knjiga, od kojih su mnoge bile šahovski hitovi i najbolji udžbenici za mnogobrojne šahiste sveta. Njegova knjiga „Igram protiv figura“ izdata na ruskom, engleskom i srpskom jeziku u preko 300.000 primeraka, ocenjuje se kao jedna od najboljih ikad napisanih o šahu. Kao šahovski novinar nagrađen je za nezaboravni telefonski razgovor koji je istovremeno vodio sa Petrosjanom i Fišerom pred njihov meč 1971. godine, kao i za brilijantno praćenje „Meča stoleća“ Fišer – Spaski 1972. godine, koji je prenosio sav šahovski svet.

Međutim, jednake pohvale dobijao je i za sve druge oblike novinarskog i publicističkog iskazivanja.

Godine za Gligu nisu imale standardno značenje, pa je posle svoje 80. godine života ponovo sam rešio da se sistematski školuje i posveti svojoj velikoj ljubavi iz detinjstva – muzici.

Zbog svog bistrog, kreativnog i genijalnog uma uspeo je i u muzici da ostavi izuzetnog traga. Svojim prvim muzičkim albumom „Kako sam preživeo 20. vek“ za koji je napisao tekst i muziku, ostvario je muzičko delo, koje su i najveći muzički stručnjaci vrlo visoko ocenili. I drugi muzički album već je bio pri kraju. Radio ga je do svoje smrti u 90. godini života, koji je takođe po mnogim ocenama bio vrlo kvalitetan i bolji od prvog. Bio je vrstan publicista, napisao je preko 20 izuzetnih knjiga, ne samo u oblasti šaha, a sve spadaju u izuzetna dela. Govorio je desetak stranih jezika, a iz svoje izuzetne skromnosti uvek je isticao da govori samo 6 (na kojima je znao da čita, piše i prevodi).  

Za izuzetne zasluge i neponovljive rezultate u više oblasti svoj veliki doprinos nauci i svojoj zemlji, ali i u svetu, Svetozar Gligorić – Gliga je nosilac svih najviših državnih i društvenih priznanja i odlikovanja Jugoslavije i Srbije, kao i mnogih priznanja širom sveta. 

Svetozar Gligorić je istinski velikan i gorostos našeg sporta i kulture, svojim grandioznim delom i blistavom biografijom bez ijedne senke. Bio je sinonim najuzvišenijih ljudskih, stvaralačkih i sportskih vrednosti, poseban čovek i neponovljiva ličnost, jednom rečju genije.

 

Pančevcima je više decenija pružao izuzetnu pomoć pri organizovanju najvećih šahovskih i kulturnih događaja posebnog međunarodnog značaja. 

Pančevo ima tu čast i privilegiju da Gligorićevo epohalno delo i stvaralaštvo neprocenljive vrednosti bude trajno u našem gradu. Legat koji smo dobili od Gligorićeve rodbine i njegove želje izražene za života je znak naše izuzetne višedecenijske saradnje i najveće priznanje od legendarnog Svetozara Gligorića.

Sahranjen je 17. avgusta 2012. godine na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.

Vojvode Živojina Mišića 4
26101 Pančevo
Serbia
Utorak, 21. Jun 2016 - 19:00