Hoće li novi Zakon poboljšati položaj žene u Srbiji?

Očigledno je da su žene u Srbiji diskriminisane, jer, iako brojnije od muškaraca, one teže dolaze do posla, manje su plaćene od muškaraca za isti posao, ne postavljaju se često na rukovodeće pozicije, vlasnice su svega 25 odsto ukupne imovine u našoj zemlji, a neretko se na tržištu rada suočavaju i sa gubitkom posla kada odluče da postanu majke.

To je zaključak društvenog dijaloga na temu „Ekonomsko osnaživanje žena“ koji je danas održan u Beogradu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na kojem su svoje stavove na tu temu dali predstavnici vladnih i nevladinih organizacija.

Svi ti stavovi, prema rečima ministarke Gordane Čomić, jesu polazna osnova za pravljenje članova novog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji se, podseća, čeka dugo, a koji bi trebalo da doprinese boljem položaju žena i jednakim uslovima u svim oblastima za oba pola.

Danas se razgovarala o oblastima rada, zapošljavanja i preduzetništva, obrazovanja, nauke i kulture.

Čomić je istakla da će svi na koje se Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi dobiti prostor da kažu svoje mišljenje kako bi, ističe, život bilo koje samohrane majke, žene žrtve diskriminacije i svakog pojedinačno bio bolji.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković istakla je da je jako važno da sve što bude propisano novim zakonom ne ostane „mrtvo slovo na papiru“, ali i da se, takođe, vodi računa o efektima tih propisa i njihovoj usaglašenosti u realnom životu.

Apropo toga, ona je iznela podatak da je ograničenje broja zaposlenih u javnom sektoru imao veći negativan uticaj na žene nego na muškarce.

Janković je istakla i da se u poslednjih 10 godina, od kada postoji institucija Poverenika, žena navodi kao osnov diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja.

„Svakako da je najveća neravnopravnost za žene u oblasti rada, zbog tradicionalnih odnosa i rodnih uloga u našem društvu. To je nešto što se ne može izmeniti jednim zakonom, već nešto što se menja u našoj kulturi, nauci, medijima, obrazovanju. To su ključne oblasti za izmene onih rodnih obrazaca koje se kasnije odražavaju na diskriminaciju na tržištu rada“, navela je Janković.

Ona je ukazala i da je problem sa kojim žene suočavaju kada dođu na razgovor za posao, to što se sagledava i njen fizički izgled i porodični status.

Pored toga, ističe, u našem društvu mora da postoji nulta toleranicija za seksizam, seksualno uznemiravanje i mizoginiju.

Predstavnica Ministarstva prosvete, naukve i tehnološkog razvoja Snežana Vuković istakla je da to Ministarstvo radi na projektu kojem bi bile obuhvaćene sve škole i nastavnici, a koji se tiče seksualnog obrazovanja i vaspitanja, ali i o rodne ravnopravnosti.

Dodaje da su značajni pomaci u ravopravnosti polova napravljeni uvođenjem dualnog obrazovanja koje je, kaže Vuković, doprinelo tome da sve više devojčica bira modele kao što su mašinski tehničar, industrijski tehničar, IT i ostale poslove koji su navođeni kao „muška zanimanja“.

Pored toga, sve je više devojčica se upisuje i u vazduhoplovnu akademiju.

Vuković je dodala i da više žena upisuje fakultete, u odnosu na muškarce, te dodaje da je 2019. bilo upisano 25.000 žena i 17.500 muškaraca, kao i da ih više završava fakultete.

Međutim, predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković ukazuje da ne sme da nas „zavara“ i „ohrabri“ podatak da više žena upisuje i završava fakultet, jer one nakon toga, kako kaže, upadaju u „prazano polje nemoći“.

Istakao je da su zbog diskriminisanog položaja žena u našoj zemlji svi pođednako krivi, i muškarci i žene i vladini i nevladini sektori, i dodao da ovoga puta donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne sme biti zaustavljeno.

Direktorka sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislava Simanić istakla je da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških projekata države.

Ona je predstavila rezultate koje je PKS uradila u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku (RZS), iz kojih je, navodi, zaključeno da su žene u Srbiji brojnije od muškaraca, da imaju skoro isti nivo obrazovanja, žive pet godina duže, ali da teže dolaze do posla, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene za isti posao, kai i da se teško biraju na rukovodeće položaje.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi, samo 13 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava.

Simanić je navela i da su za isti posao manje plaćene i do 16 odsto.

Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović podsetila je da je međunarodna obaveza Srbije da donese novi Zakon o rodnoj ravnopranvosti.

Ističe da su podaci o položaju žene sada daleko nepovoljniji zbog pandemije virusa korona i da su te razlike na tržištu rada između muškaraca i žena još veće.

Rikanović je naglasila i da svaka mera iz zakona mora da bude praćena budžetom, jer bez novca, ističe, ciljevi ne mogu da se prevedu u stvarane živote.

Očigledno je da su žene u Srbiji diskriminisane, jer, iako brojnije od muškaraca, one teže dolaze do posla, manje su plaćene od muškaraca za isti posao, ne postavljaju se često na rukovodeće pozicije, vlasnice su svega 25 odsto ukupne imovine u našoj zemlji, a neretko se na tržištu rada suočavaju i sa gubitkom posla kada odluče da postanu majke.