Kovačičko naivo slikarstvo kao nematerijalno blago na Uneskovoj listi
Početkom decembra u Paragvaju će biti zasedanje komiteta za nematerijalno nasleđe Uneska, gde će na listu svetske baštine biti upisano kovačičko naivno slikarstvo. Srbija je prva zemlja u Evropi koja će upisati kulturno nasleđe jedne nacionalne manjine.
Podeli vest:
Više od 80 godina kovačičko naivno slikarstvo oduševljava poklonike umetnosti širom sveta i zasluženo će se naći na Uneskovoj listi. Šezdesettroje slikara stvaralo je tokom prethodnih decenija, počevši od Martina Paluške i Jana Sokola, do danas. Sama procedura trajala je dve godine, a predlagači su opština Kovačica, Dom kulture iz Padine, Galerija naivne umetnosti i Galerija „Babka“.
„6.12., tačno u 12 časova i 24 minuta, po zadnjoj najavi, biće proglašeno kovačičko naivo slikarstvo kao nematerijalno blago na reprezentativnoj listi Uneskovoj. Naravno da nam je čast i da se zahvaljujemo prevashodno predlagačima“, ističe Ana Žolnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti Kovačica.
„Sama činjenica da se jedna takva institucija, kao što je Unesko, zainteresovala i pokazala neko znanje, ljubav i nameru zaštite ovog što mi radimo, a ja mislim da je to vredno, to mi daje veliki podsticaj, kako meni, tako verujem i svim mojim kolegama“, kaže Štefan Varga, slikar naive iz Kovačice.
„Vidljivost će biti mnogo veća. Svuda što je upisano na listu Uneska mnogo više turista dolazi. Japanski turoperateri, gde vide da je Unesko, to je njima garant upisano. Mi smo prošle godine imali sedam i po hiljada američkih turista. Mislim da će se to mnogo više povećati“, objašnjava Pavel Babka, Galerija „Babka“.
I druge nacionalne manjine u Srbiji mogle bi da imaju svoje kandidate za Uneskovu listu, kao što su hrvatske slike i predmeti od slame.
„Ono po čemu smo trenutno najpoznatiji su tambure i tamburaške prakse, žetvene svečanosti Dužijanaca, karakteristične za Suboticu, slamarstvo, šokačko pevanje u Bačkom Monoštoru i drugo“, naglašava Senka Davčik, Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata.
„Rumuni imaju tradiciju što se fanfara tiče. Od 1910. bez prestanka postoje fanfare u naseljenim mestima. To su bile sa tolikim uspehom, da su na primer u drugom svetskom ratu pratile jugoslovensku vojsku svuda“, naglašava dr Trajan Kačina, potpredsednik Nacionalnog saveta Rumuna.
Ovaj značajan događaj doprineće da se kovačičko naivno slikarstvo još više popularizuje i, što je najvažnije, očuva i u budućnosti.
Podeli vest:
