Pančevački umetnici pisali Saši Pavlovu!
Podeli vest:
Uvaženi gospodine gradonačelniče Saša Pavlov i gospodine ministre Milenko Pavlov,
Obraćamo Vam se apelom i molbom povodom realizacije razgovora u vezi sa pitanjem problema prostora Galerije savremene umetnosti u Pančevu.
Pančevo je dugi niz godina poznato kao grad umetnika i umetnosti. Galerija savremene umetnosti u Pančevu naredne, 2016. godine slavi svoj, ne tako mali, jubilej, zaokružujući 40 godina postojanja. Poznato je da je svojim dugogodišnjim radom ova galerija iznedrila mnoge istaknute umetnike, kao i manifestacije od velikog nacionalnog i međunarodnog značaja, kao što su Bijenale savremenih umetnosti, Salon umetnosti i druge. Pa ipak, pored nezanemarljivih argumenata o zaslugama i značaju ove ustanove, zbog zakona o restituciji Grad Pančevo i dalje nema reprezentativan i adekvatan prostor za izlaganje i čuvanje umetničkih dela od izuzetne materijalne i duhovne vrednosti, kako u pogledu kulturne baštine našeg grada, tako i naše zemlje.
Nakon zauvek izgubljenog prostora u Štabskoj zgradi, tokom protekle četiri godine Galerija savremene umetnosti privremeno se skrasila u sadašnjem prostoru, zgradi nekadašnje mecene umetnosti Olge Smederevac. Nažalost, i ovaj prostor je postupkom restitucije izgubljen, i iz tog razloga je Kulturni centar sklopio ugovor sa JKP Direkcijom povodom korišćenje dela prizemnog prostora zgrade Urbanizma, na uglu Nemanjine i Karađorđeve ulice.
Smatramo da ovaj prostor ne odgovara potrebama Galerije savremene umetnosti, i da ne predstavlja trajno, već prinudno i privremeno rešenje za smeštaj umetničkog fonda, i eventualno privremene postavke slika iz fonda, te ovom prilikom želimo da ukažemo na prioritet ovog problema, pozivajući se na nekoliko nezaobilaznih stavova:
1. Standarde galerijskog prostora, između ostalog, određuju kriterijumi odgovornosti (institucije) povodom osiguranja radova koje ista izlaže ili čuva. S tim u vezi, osećamo dužnost da ukažemo na posledice rada u neuslovnom prostoru, na primeru prostora trenutnog prebivanja Galerije. Upozoravamo da je iz razloga prisustva vlage, kako u izlagačkom delu, tako i u depou u kojem se nalazi fond umetničkih radova od nacionalnog značaja za pomenutu kolekciju potrebna stručna obrada i procena štete.
2. Prostor zgrade Urbanizma koji je predviđen kao budući prostor galerije čine 3 kancelarije i njegova ukupna kvadratura iznosi oko 200 kvadratnih metara. Da bi se ovaj prostor ikako osposobio za rad bilo bi potrebno: probiti zidove, rešiti pitanje portirnice, kao i pitanje drugog ulaza. Sredstva za ove intervencije mogu biti obezbeđena tek sledeće godine, ali mi smatramo da ni pored velikog ulaganja, ovaj prostor neće biti profesionalno rešenje, odnosno da pitanje galerije neće uopšte biti rešeno.
3. Smatramo da je aspekt prostora jedini nezaobilazni zahtev u pogledu promocije umetnosti, te da je po tom pitanju sramotno dozvoliti amaterizam, pogotovo imajući u vidu da je to jedini, zvanično galerijski (a ne izlagački) prostor grada Pančeva.
4. Napominjemo zavistan odnos između funkcionalnosti prostora (kao prioretnog/presudnog kriterijuma prilikom odabira institucije za umetničko izlaganje), i kvaliteta programa (imajući u vidu da profesionalci, sasvim logično, traže profesionalne izlagačke uslove), i naglašavamo da restrikcija profesionalnog rešenja tim povodom automatski za sobom povlači regres, kao konsekvencu s kojom se ne slažemo.
5. Podsećamo da je galerija u Štabskoj zgradi imala reputaciju jednog od dva najlepša, i samim tim najprivlačnija izložbena prostora u Srbiji, a zbog čega je prema svedočanstvima uže, stručne, kao i šire, nestručne publike, Pančevo moglo da se pohvali visoko kvalitetnim umetničkim programom, iza kojeg stoje neka od naših najvećih imena, i iz tog razloga postavljamo pitanje odgovornosti u pogledu (ne)očuvanja i (ne)održanja ranijih dostignuća, kao i evidentnih potencijala ove institucije.
6. Pored svega navedenog, pomenimo i to da se u prostoru ove Galerije ne odvijaju samo programi iz oblasti vizuelnih umetnosti, već i programi koji obuhvataju književnu i muzičku produkciju, te da ista pokriva multidisciplinarno polje angažmana mnogih naših sugrađana i gostiju. Reč je o kreiranju umetničke scene bez odgovarajuće opreme kojom bi se podržali zahtevi prezentacije savremene umetničke produkcije, po čemu Pančevo, svakako, nije jedinstveno, ali jeste jedinstveno po vanrednom entuzijazmu rada u takvim (ne)uslovima, te smatramo da je nedopustivo da ostane bez egzistencijalne podrške povodom minimuma sredstava, u vidu adekvatnog prostora.
Mislimo da je pravi trenutak da Grad Pančevo stane uz svoju Galeriju savremene umetnosti, kao i uz svoje umetnike pokušajem obezbeđivanja odgovarajućeg galerijskog prostora. Smatramo da je taj akt minimum ulaganja povodom velikih ciljeva, kako u pogledu edukacije, rada i razvoja savremenih generacija, tako i u pogledu onih koje tek dolaze. Iz tog razloga ovom prilikom ukazujemo na problem i apelujemo na stručnu javnost da se kroz odgovorno angažovanje i predloge pronađe trajno rešenje kako bi grad dobio nezavisnu gradsku galeriju, koju zaslužuje.
Svakako, očekujemo da ćete prepoznati i razumeti važnost ove inicijative, i da ćete, u tom smislu, učiniti sve što je u Vašoj moći da joj izađete u susret.
S poštovanjem
UMETNICI PANČEVA
U Pančevu ,
26.oktobra 2015.
Prilog:
Pančevo je dugi niz godina poznato kao grad umetnika i umetnosti. Uroš Predić, Konstantin Danil, Stojan Trumić, Bata Mihailović samo su neki od slikara koji su živeli i radili u našem gradu. Pančevo ima i najstariju slikarsku koloniju „Deliblatski pesak“ sa značajnim fondom radova.
Galerija savremene umetnosti Centra za kulturu Pančevo, osnovana 1976. godine, predstavlja onu vrstu prostora koji bi u okvirima društva sa razvijenim umetničkim sistemom imao profil izložbenog prostora, neprofitne institucije koja, kao pozornica na kojoj različiti ljudi mogu da razvijaju svoju želju za konstantnim interpretiranjem i opisivanjem sveta oko sebe na nov način, zapravo na specifičan način participira u kulturnom prostoru. U uslovima našeg umetničkog sistema, ova galerija predstavlja tip neprofitne izložbene institucije koje nastoji da obezbedi uslove za istraživanje, produkciju i izlaganje, kako umetnicima sa lokalne, tako i onima sa internacionalne scene, sa konačnim ciljem preispitivanja, razvijanja i negovanja produkcije i diskursa u savremenoj umetničkoj praksi.
Galerija poseduje kapacitet da na kritički način isprati dinamiku odnosa lokalno-globalno, kao interdisciplinarnu prirodu savremene kulture i procese ukrštanja i umerežavanja koji je obeleževaju. Ona svojim programom i izložbama obuhvata i crteže, i slike, i fotografije, nove medije, video i digitalne radove, keramoskulpturu, strip, arhitekturu i urbane studije, modu; povezuje različite generacije čija umetnička praksa referiše na aktuelne teme savremene kulture, kao i različite geografske i kulturne backgrounde. U tom smislu, pokazuje sposobnost da predstavi najrazličitije forme mišljenja i medija, ali i da bude mesto susretanja i direktne komunikacije i razmene mišljenja kako onih koji direktno participiraju i kreiraju svet umetnosti, tako i publike.
Fond galerije od preko 300 dela klasičnih umetnosti najveći broj umetnika čiji su radovi većinom zastupljeni u fondu su umetnici grada Pančeva koji su i samostalno izlagali: Delija i Milenko Prvački, Pal Dečov, Slobodanka Šobota, Nada Onjin Žužić, Milivoje Đorđević, Vladimir Tomić, Jonel Popović, Tomislav Suhecki, Ksenija Ilijević, Dragoslav Husar, Dragan Jelenkovići, Ivan Veličković drugi. Drugi deo fonda čine radovi umetnika: Kosa Bokšan, Petar Omčikus , Milan Blanuša, Slobodan Knežević, Dušan Todorović, Velizar Krstić, Živko Đak, Momčilo Antonović, Zdravko Mandić, Kosta Bogdanović, Darija Kačić, Mladen Marinkov, Mrđan Bajić i drugi. Zastupljene su sve generacije umetnika, jer su prioritet uvek imala kvalitetna i značajna dela.
-Pijs- internacionalna manifestacija koja se održava u kontinuitetu od 1981. godine, kada je prvi put održana kao izložba jugoslovenske skulpture velikog formata za slobodni i galerijski prostor. koji kasnije postaje Bijenale umetnosti, ugostilo je mnoge značajne umetnike među kojima su: Jožef Nađ, Tomislav Peternek, Nikola Džafo, Ričard Dikon, Kosta Bogdanović, Mrđan Bajić, Nenad Andrić, Vera Stevanović, Škart, Ivan Grubanov, Stefan Arsenijević, Sonja Vukićević, Katarina Zdjelar, Siniša Ilić, Vladan Joler, Aleksandar Basin, Nebojša Vilić, Asja Mandić, Stevan Vuković, Zoran Erić, Igor Antić, Danijel Biren, Dejan Dimitrijević……
Ivana Markez Filipović
Jelena Lalić
Umetnici su zamolili Sašu Pavlova i Milenka Pavlova za razgovor u vezi sa pitanjem problema prostora Galerije savremene umetnosti u Pančevu.
Nakon zauvek izgubljenog prostora u Štabskoj zgradi, tokom protekle četiri godine Galerija savremene umetnosti privremeno se skrasila u sadašnjem prostoru, zgradi nekadašnje mecene umetnosti Olge Smederevac. Nažalost, i ovaj prostor je postupkom restitucije izgubljen, i iz tog razloga je Kulturni centar sklopio ugovor sa JKP Direkcijom povodom korišćenje dela prizemnog prostora zgrade Urbanizma, na uglu Nemanjine i Karađorđeve ulice.
Smatramo da ovaj prostor ne odgovara potrebama Galerije savremene umetnosti, i da ne predstavlja trajno, već prinudno i privremeno rešenje za smeštaj umetničkog fonda, i eventualno privremene postavke slika iz fonda, te ovom prilikom želimo da ukažemo na prioritet ovog problema, pozivajući se na nekoliko nezaobilaznih stavova:
Podeli vest:
