Niko nije odgovaran za zagađenje vazduha ugljovodonicima dok se ne promene propisi

PANČEVO, 4. oktobar – Na temu ekologije, a posebno zagađenja vazduha koje su mnogi Pančevci osetili u noći između petka i subote, a gradski monitoring zabeležio oko 1 sat te noći prvo se razgovaralo iza zatvorenih vrata, a zatim je gradonačelnik Saša Pavlov odgovarao na pitanja novinara. Pored gradonačelnika, članice gradskog veća zadužena za životnu sredinu i gradskog sekretara za ovu oblast sastanku su prisustvovali i pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine. Sa druge strane stola, istina ovalnog, bili su predstavnici NIS Rafinerije, HIP Petrohemije i HIP Azotare. Javno, posle sastanka, sagovornik je bio samo gradonačelnik Pavlov, a interesovanje veliko i konkrentno. Otud i ovaj razgovor sa više novinara koji zbog značaja teme prenesimo u celini.

Tema sastanka je bilo zagađenje koje je zabeleženo 1. oktobra oko 3 sata po ponoći kada je zabeležen veliki pik ugljovodonika i nešto manji pik benzena?

– Pokrajinski inspektor koji je nadležan obišao je fabrike Južne industrijske zone. Dobili smo činjenično stanje o kojem nas je on obavestio, međutim, bilo je tu, po meni dosta nejasnoća, koje smo pokušali na sastanku da rešimo. I da dogovorimo šta ubuduće činiti da do toga ne dolazi. Jedna od tema je bila i potencijalna odgovornost, ali, nažalost uvek se vraćamo na isto, i ovog puta ćemo pokušati odlučno da prekinemo sa tom praksom koja je bila u prethodnih nekoliko godina, a vezana je pre svega za odgovornost. Nivo ugljovodonika, moram da konstatujem, nije normiran nijednim zakonskim aktom. I ta činjenica upravo sputava pokrajinskog inspektora da može u određenim situacijama kao što je bila 1. oktobra oko 3 sata noću, da naloži bilo koje mere i da kasnije to prouzrokuje bilo čiju odgovornost. Mi smo ranije već kontaktirali Ministarstvo za zaštitu životne sredine i dogovorili se usmeno da ćemo poslati dopis u kome ćemo da iznesemo naša iskustva sa prekoračenjima i pogotovu u ovom vremenskom periodu godine. To znači oktobar-novembar. I da tražimo da se tačno opredeli dozvoljena granica ugljovodonika kako bi mi mogli da postupamo i izričemo određene mere. Nastojali smo na današnjem sastanku da utvrdimo šta se tačno desilo. Mi smo tog dana imali start Rafinerije sa svim rizicima koje takav start ima, imali smo pretakanje primarnog benzina u Petrohemiji, i imali smo izuzetno nepovoljne vremenske uslove. A to znači da vetar praktično nije ni postojao, a da je i ono malo strujanja vazduha što je postojalo nanosilo sve emisije u pravcu grada. Petrohemija i Rafinerija su odreagovale, jer toga dana kada su primećene povećane vrednosti pozvani su ljudi koji su za to odgovorni u fabrikama, obavešteni, i od njih je traženo da se prekine sa svakom vrstom manipulacije. Mislim na prizemnu, jer izvorište ovih povišenih vrednosti nisu bili gasovi sa dimnjaka fabrika nego prizemna isparenja. A u to vreme bilo je pretakanje primarnog benzina na pristaništu Rafinerije za potrebe Petrohemije, bilo je pretakanje primarnog benzina za potrebe Petrohemije u železničke cisterne u samoj Petrohemiji. I kao što sam rekao, bio je i start Rafinerije gde je bio povećan intenzitet rada fabrike za preradu otpadnih voda u Petrohemiji. Ta fabrika prerađuje otpadne vode i iz Rafinerije. To je definitivno bio miks te tri aktivnosti koje su prouzrokovale ovakve rezultate ugljovodonika i to je zaista bio samo pik, jer je već nekoliko sati posle toga ta situacija bila znatno povoljnija. Zbog promenom atmosferskih uslova i obustave manipulacije. Ono što je dogovoreno je da oni nas obaveštavaju svaki dan o svojim aktivnostima. Mada oni imaju svoje planove po kojima su i dobili integralnu dozvolu za rad i u kojima je definisana neka dinamika. Ali očigledno je da ta dinamika ne može da se predvidi na bazi cele godine. Već da u naredna dva meseca kada sad očekujemo i pojačanu izloženost stabilnosti ekološke situacije u Pančevu i pojavom individualnih ložišta, nalazimo se u tom periodu godine. Znači, potrebna je svakodnevna saradnja sa fabrikama Južne zone i prilagođavanje njihovih planova datim situacijama. Ono što će grad da uradi, ponavljam još jednom, tražićemo hitno onoliko koliko je do nas, znači, mi možemo samo da tražimo, od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, da se normiraju maksimalne vrednosti ugljovodonika da bi mi posle toga mogli da preduzimamo druge mere. I bićemo u stalnom kontaktu sa fabrikama da bi mogli da sagledavamo njihove proizvodne planove, jer očigledno imaju uticaja na životnu sredinu.

Novinare je interesovalo nešto konkretnije po pitanju odgovornosti za zagađenje 1. oktobra.

– Što se tiče odgovornosti, pokrajinski inspektor koji je nadležan za postupanje u fabrikama Južne industrijske zone jednostavno nema zakonsku osnovu za preduzimanje bilo kojih mera, niti za iniciranje odgovornosti bilo koga, jer, ponavljam, još jednom ugljovodonici nisu normirani kao takvi. Nijednim zakonskim aktom. Jesu našim lokalnim pravilnikom, ali naš pravilnik nema tu težinu zakonskog rešenja. Znači ovog trenutka on nema pravnog osnova da bilo kako reaguje u datoj situaciji.

Postoji gradski monitoring aerozagađenja, koji je u fazi implementiranja novog softvera, pa merna stanica u Vojlovici kritičnih sati nije radila.

– Zašto delom monitoring ne radi. Uopšte nije, čujem različite priče da namenski u nekom delu grada nije radio daleko od toga, znači u toku je implementacija najnovijeg softvera na tom monitoringu. A zašto najnoviji softver? Pa bitni su razlozi. Da budemo direktno povezani sa Agencijom za zaštitu životne sredine, a imajući u vidu inicijativu koju ćemo mi preduzeti, da odmah ljudi i tamo znaju kolike su vrednosti. A ne da neko sa tim podacima može da manipuliše. To je jedna stvar, a druga stvar, i to je jedan od zaključaka posebnih današnjeg sastanka, da ljudi u Petrohemiji, Rafineriji, Azotari i uopšte u industrijskoj zoni imaju priliku kad se implementira taj novi softver da i oni prate situaciju u samom gradu. Jer kao što sam rekao danas kvalitet vazduha se ne meri u samoj radnoj zoni, već pre svega u gradu Pančevu, što je interes lokalne samouprave. Prema tome, ako se u datom momentu primete nepovoljni atmosferski uslovi, ili nepovoljno stanje životne sredine u samom gradu oni moraju sami da prilagođavaju svoj proizvodni proces.

Fabrike Južne zone imaju svoja merenja, vrlo savremena, da li su oni danas izašli sa tim podacima na sastanku?

– Bile su te činjenice na sastanku. U radnom ambijentu, okruženju fabrike, prema merenjima koja su nama dostavljena iz Rafinerije i Petrohemije, jer je Azotara u remontu, nije bilo povećanih bilo kakvih vrednosti. Ali iskustveno znam da obično u radnoj sredini ne bude povećanja vrednosti, nego kasnije u amosferskim uslovima to dođe u neki deo grada. Tako da neka merenja radnog ambijenta u Petrohemiji i Rafineriji nisu baš toliko merodavna za stanje ili eventualnu ugroženost vazduha u samom gradu.

Znamo da u Pančevu postoje i mobilni lovci za aerozagađenje, donosno mobilne merne stanice koje su dobijene iz donacija, a njima upravlja Zavoda za javno zdravlje. Da li su bile na terenu ovom prilikom? Hoće li biti upotrebljavane.

– Sa Zavodom je veliki problem, jer nemaju automatsko, trenutno, merenje stanja životne sredine. A nama je to nepohodno da bi trenutno mogle i mere da se preduzmu. Jer mi možemo da dobijemo dva da po njihovom izlasku na teren rezultate, ali tada već ne možemo da reagujemo preventivno, odnosno da se spreči neka situacija. A u ovom trenutku i Zavod za javno zdravlje može samo da konstatuje stanje ugljovodonika da je na određenoj meri. A sam normative ugljovodonika ne postoji. Nažalost. Možda su ti kombiji mogli recimo da mere u Vojlovici gde 1. oktobra nije radila merna stanica gradskog monitoringa? Mislim da je Vojlovica, opet pričam iskustveno, manje bila izložena ovom stanju životne sredine od nekih drugih delova grada. Pre svega centra grada. Jer je Vojlovica, takoreći, prošireno radno okruženje Južne industrijske zone. Tako da ne verujem da bi rezultati u Vojlovici bili veći nego što su bili rezultati ugljovodonika na mernoj stanici Vatrogasni dom. S tim što moram još jednom da kažem, s obzirom da mi imamo monitoring i da je pristup njemu prilično olakšan, jer svi mogu da gledaju rezultate merenja, jako je bitno da sagledamo celokupno okruženje. Jer mi smo recimo dosta imali u prethodnom period problema upravo sa sistemom kod Vatrogasnog doma . Mi imamo to mišljenje da čim je došlo do pogoršanja životne sredine da su odmah uzročnici fabrike Južne industrijske zone, a vi neposredno ispod Vatrogasnog doma, ajde da kažemo u Malom ritu, znate vrlo dobro šta se tamo dešava. Od spaljivanja guma i različitih otpada, na šta reaguju i komunalna policija i komunalna inspekcija, tako da često na tom mernom mestu imamo neke pikove koji vrlo često nisu u vezi sa poremećajem proizvodnje, ne daj Bože, u fabrikama Južne industrijske zone.

Neki novinari imali su informacije da je Rafinerija ušla u proces startovanja po nepovoljnim meteorološkim uslovima. Što nije prvi put. Može li ste razgovarati da NIS remonte Rafinerije, a zatim i start postrojenja pravi u nekom drugom periodu godine?

– Odgovor nije tako jednostavan. Samo startovanje Rafinerije ili bilo koje druge fabrike u Južnoj industrijskoj zoni nije vezano za tačno neki datum tokom godine. Rafinerija od kada je ušla u neki sistem, od kada je privatizovana, tu još postoje neka pravila igre kada se vrši remont, koliko puta godišnje, i kada se očekuje start. Što za ove dve ostale fabrike ne može da se kaže. Tako da to mi ne možemo da predvidimo, a pogotovo ne možemo da predvidimo kakvi su atmosferski uslovi. Mi imamo RHMZ koji ne zna sutra kakvo će biti vreme. Ne zbog nestručnosti, nego očigledno je moć predvidljivosti atmosferskih uslova znatno ograničena. U ovom datom trenutku oni su krenuli da startuju, i ne samo da startuju. Kažemo to je bila stvar i manipulacije. Moja iskustvena sumnja je za to vezana. Da je tokom manipulacije došlo do određenih isparenja. Jer je bila manipulacija aromatičnim materijama. Da je tu došlo do isparenja koja su se polako kretala prema gradu zbog takvih atmosferskih uslova. Kada smo mi saznali za atmosferske uslove odmah smo pozvali, pokrajinski inspektor i ljudi iz sekretarijata, Južnu industrijsku zonu i prema njihovoj tvrdnji zaustavljena je bilo kakva manipulacija. Ja mislim, ako sam dobro čuo, da je Rafinerija te noći u 12 sati zaustavila pretakanje sirovog benzina za potrebe Petrohemije. Petrohemija je još pretakanje železničkih cisterni zaustavila oko 19, odnosno 20 sati prethodno veče. Znači, nekoliko sati pre nego je zabeležen sam pik. A odložen je i start nekih fabričkih postrojenja Rafinerije. Ali je odložen pun start. Kako da vam kažem, započet je hladan start i oni su bili u tom startu bez ubacivanja određenih sirovina da bi započeli pun start, koji su započeli tek sutradan. Znači pokušali su da izađu u susret zahtevima, međutim, očigledno da se to nije odrazilo na atmosferski uticaj. Sad smo dogovorili još da dobijamo planove unapred da izbegnemo da ulaze sa nekim pretakanjem imajući u vidu koliko možemo i mi i oni zajedno, jer znam da i oni prate meteorološke usove bez obzira da li grad zvao ili naredio bilo koju meru, oni kroz svoj redovan rad prate izveštaje RHMZ-a.

Dosadašnji protokol o postupanju koji grad ima sa Rafinerijom i Petrohemijom odnosi se na benzen. Hoće li grad tražiti da se proširi na ukupne ugljovodonike i na neke druge materije?

– Problem je pre svega nemetanski ugljovodonik koji se zasniva na aromatičnim svojstvima i benzen kada pričamo o Južnoj industrijskoj zoni. Čak nije toliko izražen kada se vrši pretakanje sirovog benzina za Petrohemiju nego kada se vrši vraćanje pirolitičkog benzina iz Petrohemije u Rafineriju. Znači mi ćemo da donesemo novi pravilnik. Cela situacija će da započne obnovom pravilnik koji je iz 2004. odnosno 2005. godine. I to sa nekim rešenjima iz Zakona o zaštiti vazduha i još nekim evropskim rešenjima. I takav naš pravilnik da pošaljemo na odobrenje u Ministarstvo koje se bavi životnom sredinom i na mišljenje fabrikama Južne industrijske zone. Znači, povešće se jedna više-manje jedna javna debata o tome. Javna u okvirima koje taj budući pravilnik tretira. I onda ćemo na osnovu toga insistirati da Agencija za zaštitu životne sredine i Ministarstvo taj pravilnik pretoče u zakonsko rešenje, bar što se tiče teritorija za koje je ta pojava opasna. A to su, pre svega, Pančevo i eventualno nešto Novi Sad. Uglavnom tamo gde Rafinerija radi, a Petrohemija je specifična samo za grad Pančevo. Tako da se ja nadam da će to biti vrlo brzo. Oštru reakciju smo tražili baš po pitanju ugljovodonika, ali znate kako zašto je potrebna javna rasprava. Vi recimo sada imate normirane maksimalne vrednosti benzena, ali za period od godinu dana, a ovo je bio pik u trajanju od sat vremena. Na godišnjem nivou prosek je uvek dobar, ali za grad u kome je sama ta proizvodnja mora da bude normirano na neki drugačiji način da bi mogli da preduzimamo mere. Jer ovako kad nismo u situaciji da preduzimamo mere, a iz godine u godinu se nađemo uvek u istoj situaciji, onda se stiče jedan blagi utisak da tu nema pomeranja. Mi smo zaista zagađeni, a niko ništa ne radi da to spreči. A na ovakav način ćemo nastojati da to sprečimo, ne sa željom da ugasimo Južnu industrijsku zonu, daleko od toga, te fabrike su nam više nego potrebne i mi dajemo punu podršku da oni očuvaju svoj proizvodni nivo i poboljšana je ekološka situacija u odnosu na prethodnih nekoliko godina, ali očigledno da na tome još malo moramo da poradimo.

Spomenuli ste otpadne vode kritične noći. Šta se događalo u fabrici za preradu otpadnih voda koja je deo Petrohemije. Čije su vode prerađivali te noći i da li je bilo situacije koja se i ranije dešavala da kada otpadne vode iz Rafinerije nisu u nekoj specifikaciji budu odbijene – ne budu primljene na preradu.

– Malopre sam rekao hladan start. Kako da kažem, pogoni su pokrenuti bez inputa, jer smo mi u međuvremenu izdali nalog da se prestane sa manipulacijom. Druga stvar, ja koliko imam informaciju i Petrohemija je u određenom delu, kada su negativni atmosferski uticaji identifikovani, zahtevala da se prestane sa prijemom otpadnih voda. Znam od ranije da oko dve trećine otpadnih voda ide iz Rafinerije, to je ta tehnološka povezanost, a jedna trećina su otpadne vode koje se generišu u Petrohemiji. Znači, samim startom tada je prestao i prijem otpadnih voda iz Rafinerije.

PANČEVO, 4. oktobar – Na temu ekologije, a posebno zagađenja vazduha koje su mnogi Pančevci osetili u noći između petka i subote, a gradski monitoring zabeležio oko 1 sat te noći, prvo se razgovaralo iza zatvorenih vrata, a zatim je gradonačelnik Saša Pavlov odgovarao na pitanja novinara.