Džon Skofild otvara 19. Pančevački Jazz Festival

Legendarna zvezda američke džez scene, Džon Skofild, sa svojim novim projektom Country For Old Men, nastupiće prve večeri 19. Pančevačkog Jazz Festivala, 3. novembra od 22 časa, u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Pre ovog koncerta, od 20.30 u istom prostoru, publika će uživati u nastupu Majre Melford i „Snowy Egret”, američke pijanistkinje koja je čitave tri decenije prisutna u samom srcu svetske scene savremenog i avangardnog džeza.

Već od prvih Scofieldovih koraka na sceni bilo je jasno da je predodređen za velika dela – kao mladića angažovali su ga velikani Chet Baker, Billy Cobham, Gerry Mulligan, Charles Mingus, osamdesetih svira u bendovima Milesa Davisa, a spisak muzičara s kojima sarađuje od tada je prava enciklopedija džeza, u kojoj i sam zauzima značajno mesto. Debitantski bendliderski album snima 1977. godine, a trio sa Steveom Swallowom i bubnjarem Billom Stewartom će biti svojevrsna konstanta i okosnica njegove karijere, prožete samim uspesima i priznanjima, od kojih je poslednje u nizu Grammy nagrada za najbolji džez album upravo ove godine – „Past Present”.

Scofieldov svirački stil odlikuje kako raznovrsnost, tako i tehnička potkovanost u svim žanrovima koji su mu dragi. Klasičan bap, fank, bluz, soul, džez-rok, sve su to sastojci koje majstor gitare izlaže na elegantan, pitak i nadahnut način. Njegova karijera je po svim kriterijumima „struke” više nego uzorna, konstantna i ne nazire joj se ni kraj ni posustajanje. U svojoj 65. godini John Scofield niti mora niti oseća poriv da se bilo kome dokazuje, te s uživanjem snima albume koji niti prate trendove niti ih nameću, već odišu jednostavnom iskrenošću i ljubavlju prema muzici.

U tom ključu treba doživeti i aktuelni Scofieldov album „Country For Old Men”, čiji je naziv šaljiva asocijacija na filmsko remek-delo braće Koen „No Country For Old Men”, ali i direktna sugestija za njegov muzički sadržaj. Kao što već pogađate, američki gitarista predstavlja vlastito viđenje kantri muzike u džez aranžmanima. Hank Williamsova „I’m So Lonsome I Could Cry”, „Jolene” od Dolly Parton i mnoge druge popularne numere predstavljaju Scofielda u novom žanrovskom okruženju, ali prepoznatljivog i pouzdanog stila u kome je tradicionalna američka muzika oduvek zauzimala važno mesto. Još jednom u društvu svojih višedecenijskih saradnika Stevea Swallowa i bubnjara Billa Stewarta, kojima se u formaciji kvarteta pridružuje pijanista i orguljaš Larry Goldings, Scofield će u Pančevu predstaviti materijal dok je još „vruć”, tokom premijerne evropske turneje!

Myrin uspon počinje sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada se školuje kod legendarnog čikaškog saksofoniste, flautiste i kompozitora Henryja Threadgilla, veterana američke džez avangarde. Među njenim profesorima tih godina našli su se i Jaki Byard i Don Pullen, te je s ovih sjajnih startnih pozicija krenula prvo u strpljivo stažiranje pre lansiranja vlastite karijere – kako red nalaže. Kao bendlider se afirmiše od devedesetih nastupajući u nizu različitih postava, u najboljem maniru vrednih autora koji se ne zadovoljavaju rutinom i uhodanim stazama. Otuda i ne čudi izlet u Indiju, gde se bavi tamošnjom muzikom, te se nakon povratka u SAD pozicionira ne samo kao „prisutna” umetnica već i neko čiji kvalitet priznaju renomirani kritičarski autoriteti i fondacije.

Na bogatom spisku Myrinih priznanja nalazi se nekoliko titula u izborima veoma relevantnog američkog Udruženja džez novinara – bila je kompozitor godine (2004) i pijanista godine (2008. i 2009). Dobitnica je brojnih stipendija (Fulbright, New York Foundation for Arts, Guggenheim Fellowship), i rado je viđen saradnik brojnih muzičara vitalne njujorške scene. Neuhvatljivog stila, od perkusivnih kaskada po klaviru do istančanog lirizma, još više se ističe kao kompozitorka koja veoma složene i iznenađujuće ideje uspeva da uklopi u koherentan sistem i logične, prefinjene, fluidne aranžmane. Upravo takva je njena aktuelna postava u kojoj će predstaviti sam krem moderno-kreativne i avangarde scene – gitaru svira Liberty Ellman (dugogodišnji saradnik Henryja Thredgilla), kornetista je Ron Miles, basista Stomu Takeishi, dok specijalno za ovu turneju mesto bubnjara zauzima maestralni Gerald Cleaver.