Advokatura prati sudbinu društva

Advokati Pančeva i Južnog Banata nedavno su za predsednika svog ogranka, inače dela Advokatske komore Vojvodine, izabrali advokata Slobodana Kocoljevca. Interesovalo nas je stanje u advokaturi, u advokatskoj organizaciji i komori, ali i planovi ove organizacije koja diljem regiona okuplja 198 advokata. Sa Slobodanom Kocoljevcem smo porazgovarali smo i o besplatnoj pravnoj pomoći koju advokati već više godina pružaju građanima.

– Bili su izbori u Advokatskoj komori Vojvodine, ogranak Pančevo, a naš ogranak pored Pančeva obuhvata i sve opštine Južnog Banata. O rezultatima izbora u skladu sa pravilima advokature obavestili smo Advokatsku komoru Vojvodine. Ovo je advokatima izborna godina i sprovode se izbori u svim ograncima, a posle će se konstituisati Skupština Advokatske komore Vojvodine i izaberu organi i tela po Statutu Advokatske komore Vojvodine.

Kakva je situcija u advokaturi, pre svega u okrugu gde ste od skora na čelu ogranka Advokatske komore Vojvodine?

-Situacija u okrugu je uobičajena. Aktivnosti advokata su usmerene pre svega na obavljanje profesije. Do sada je bila korektna saradnja sa pravosudnim organima i kontakt sa sudovima u Pančevu, Osnovnim, Višim i Privrednim sudom, i ne postoji nijedan razlog da se tako ne nastavi. Postoji kontakt i saradnja sa republičkom poreskom upravom odnosno njenom filijalom u Pančevu. Većina advokata su paušalci pa poreze i doprinose plaćaju po rešenjima koje dobijaju od poreske uprava, a poslednje rešenje su dobili za 2014. godinu. Znači pre štrajka advokata zbog zakona o javnim beležnicima. I od tada nisu dobijena rešenja. Mi insistiramo da dobijemo rešenja jer su svi zabrinuti zbog potencijalne razlike ako bude povećanje iznosa. Jer to onda mora da se plati jednokratno u roku od 15 dana od dobijana rešenja, a žalba ne odlaže izvršenje. I to može da bude problem.

Advokati imaju svoju organizaciju – komoru. Ima li nekih interesantnih aktivnosti?

– Nastavljaju se aktivnosti na nivou pre svega Advokatske komore Vojvodine pa i Advokatske komore Srbije u vezi sa praćenjem pripreme propisa odnosno zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Tu su advokati bitno uključeni, a advokatska komora ima određene primedbe i predloge. Na tome rade komisije i radni timovi. Aktuelno za advokaturu je da postoji nacrt zakona o uslugama gde je advokatura svrstana u usluge, a ne u pravosuđe. I sad se tu razlikuje da li se radi o zastupanju u krivičnim predmetima ili u ostalim predmetima. Dosta nas, praktično svi, radimo sve, nemamo uskostručnu specijalizaciju zbog situacije na tržištu jer se svi svime bavimo da bi opstali. I onda kroz ovaj zakon bi isti ljudi bili pravosuđe kada zastupaju u krivičnom predmetu, a šta smo onda kada zastupamo u parničnom predmetu i radnom sporu? Uslužna delatnost? Ugostiteljska delatnost? Malo je neozbiljan taj nacrt zakona o usluga, ali na tome će se tek raditi.

Postoje primedbe advokata i na mesto u evropskom putu Srbije?

– Ozbiljna primedba je što predstavnici advokatske komore nisu uključeni u otvaranje poglavlja o pravosuđu u pristupnim pregovorima Evropskoj uniji. Verovatno obrazloženje je da će zakon o uslugama advokaturu svrstati u usluge, a ne u pravosuđe. Ali o tom potom, na tome se radi, i biće aktivnosti.

Uspešnim štrajkom advokati su pre nekoliko godina izborili prostor da zadrže svoj posao prilikom prometa nepokretnosti. Kakva je tu sada situacija?

– Aktuelno je i da je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav u vezi sa upisom prava svojine u katastar nepokretnosti da je dovoljan odnosno validan pravni osnov za upis javnobeležnički zapis koji sačini notar. Ja bih samo podsetio da je bio štrajk advokata u vezi sa Zakonom o notarima koji je onda izmenjen u pravcu da, stranke bilo preko advokata ili same mogu da sačine ugovor, što je osnov za upis prava svojine, a notari vrše takozvanu solemnizaciju. Ovakav stav Vrhovnog kasacionog suda na mala vrata uvodi da notari sami sačinjavaju ugovore. 

Praktično poništava rezultat štrajka advokata?

– I suprotan je Zakonu o javnim beležnicima. Ali na tome će se raditi. Zbog tih svih problema zakazana je konferencija advokata Srbije za 25. februar u Beogradu. Pa ćemo čuti koji će biti zaključci i kakvi će biti planovi za dalje aktivnosti.

Spoljni utisak je da postoje problem i u advokatskoj komori. Oko izbora i funkcija.

– Problematično je nesprovođenje izbora i poznat sukob na relaciji Advokatske komore Srbije i Advokataske komore Beograda. Taj sukob treba da se reši u interesu advokature. Moramo da znamo da to što se dešava među advokatima tu su razne odluke bile i predmet sudskih sporova. I to pre svega ruši ugled advokature i narušava poziciju advokature. A neophodno je samo da se izbori sprovedu u skladu sa statutom i pravilima advokatskih komora. U ovom slučaju Srbije i Beograda.

Video sam da je Advokatska komora Vojvodine smanjila iznos mesečne članarine koju advokati sa teritorije plaćaju. Koliko to govori o stanju na tržištu advokatskih usluga i uopšte o situaciji u Srbiji?

– Mesečna članirina svakog advokata u Vojvodini koja je plaćana advokatskoj komori Vojvodine bila je 2.500 dinara pa je smanjena na 2.000 dinara. Znate kako to govori o tome da je u toku borba za egzistenciju i opstanak. Javnost obično posmatra advokaturu kroz relativno mali broj advokatskih kancelarija koje se bave atraktivnim i krivičnim predmetima. U kojima možda ima i velike zarade. Ali većina advokata se bori za golu egzistenciju. I vrlo je značajno pitanju u egzistencijalnom smislu pogotovo za mlađe advokate kolike su odbrane po službenim dužnostima, odnosno zastupanja gde budu postavljeni od strane suda ili drugih državnih organa jer je to potencijalno značajan izvor prihoda koji njima omogućava da prežive. A advokatura prati sudbinu celog društva. Ne može da društvo bude u problemu, da nema posla, ili da su građani sa nedovoljnim ili smanjenim prihodima, a onda se očekuje da advokati ostvaruju ne znam kakve zarade. To je stvarno fama i ne odgovara istini. Da bi neko angažovao advokata mora da plati njegovu uslugu. Recimo radni spor, neko je proglašen za tehnološki višak i nema više prihod, na birou je za zapošljavanje, i on treba da angažuje advokata. Po tarifi pristup na svako ročište je 18.000 dinara. Pa ko to može da plati? Pa jednostavno to se ne naplaćuje.

Spomenuli ste i besplatnu pravnu pomoć. U Pančevu pružaju je baš advokati i to u prostorijama ogranka.

– U saradnji sa Gradom Pančevom pružamo besplatnu pravnu pomoć. Svi građani koji ispunjavaju neke kriterijume mogu da se obrate. Naše prostorije su u Zmaj Jovinoj ulici broj 5a na prvom spratu. Bitno je reći jer je često predmet nesporazuma, znači besplatan je rad i usluga advokata. Sastavljanje pismena, ugovora, pristup na ročište i tako dalje, ali postoji obaveza stranke da plati takse i troškove veštačenja. To nije obuhvaćeno besplatnom pravnom pomoći. To građani moraju sami da plate. Besplatan je samo rad advokata.

Advokati Pančeva i Južnog Banata nedavno su za predsednika svog ogranka, inače dela Advokatske komore Vojvodine, izabrali advokata Slobodana Kocoljevca.