VERA CARINA: Pevačko društvo je oaza i utočište svakom pevaču

U sredu, 29. marta Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo proslavilo je svoj 179. rođendan kojim su ušli u 180. godinu svog postojanja. Ovim povodom o istoriji društva razgovarali smo sa dirigentkinjom mr Verom Carinom. 

Ideja je bila da se kroz pesmu sačuva nacionalni identitet, što vi sa uspehom radite i danas. Da li se rečima može izmeriti ponos što hor traje skoro dva veka i koliko vam znači to što ste deo cele ove priče?

– U poslednje vreme često slušam priče kako su Srbi ponosni na svoju istoriju, o njoj razmišljaju, ona im je glavni argument u životu za mnoga pitanja, a ništa ne čine da ožive sadašnjost. Ono što znam je da sam upravo upoznavanjem sa istorijom Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, razumela snagu svog naroda. Razumela sam i značaj očuvanja nacionalnog identiteta, jezika i kulture. Zato i odgovaram na vaša pitanja ćirilicom. Ja jesam deo priče Pevačkog društva, ali koji deo?
Kada uđete u prostoriju našeg društva, skromnu ali okićenu fotografijama, priznanjima plakatima minulih godina, i na fotografijama vidite lica svojih dedova, baka, pradedova, onda znate da ste vi samo još jedna karika koja pomaže da se nit ne prekine. Ima tu mnogo prezimena negdašnje pančevačke gospode. Čast je bila uvrstiti se u Društvo, a kamoli biti deo Upravnog odbora tako jake i cenjene institucije. Počasni članovi bili su i Prota Vasa, Uroš Predić i Paja Jovanović, Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Bandur, Davorin Jenko i još mnoga velika imena srpske istorije i kulture.

Svako od nas koji je sada tu, ko peva i pomaže na neki drugi način, deo je istorije i sa ponosom će svojim unucima pričati o tome. Ja dajem najviše što mogu. Sigurna sam da svaki član Društva upravo tako razmišlja.

Kakve promene je pretprelo društvo i koji su događaji, ljudi najviše uticali na njegovo funkcionisanje?

– Društvo je ozvaničeno 1838. godine, posle povratka Pavla Radivojevića sa školovanja u Rusiji. Prvih deset godina su bile kulturno čudo (izvođenje su opere, organizovan orkestar, pozorište, hor je pevao i u crkvi i van nje i bio kulturno središte Srba u južnoj Austrougarskoj. Upravo zbog snage koju je PSCPD sa sobom nosilo rad je zabranjen 1848. I sveden samo na pevanje na bogosluženjima.

Otopljavanje odnosa vlasti i Društva nastupilo je posle skoro dvadeset godina ”tavorenja”. To je vreme delovanja Prote Vase Živkovića, Vaclava Horejšeka, Davorina Jenka a potom i Mite Topalovića. Muzičke škole, duhovni koncerti, besede…
26. jula 1914. i interniranje u kazamat u Aradu članova Pančevačkog pevačkog društva, zajedno sa uglednim građanima Pančeva, uz zabranu rada. Od 1918. godine, kada je srpska vojska ušla u Pančevo pa sledećih petnaest godina Društvo pokušava da stane na noge, što im i uspeva tridesetih godina kada intenzivno pančevci pripremaju stogodišnjicu Društva. Kum proslave je bio lično Kralj Petar Drugi. Dirigovao je Jovan Bandur. Mihovil Tomandl napisao je spomenicu.

Sve do Drugog svetskog rata PSCPD je uživao u povratku vrhunskog horskog nivoa. Nažalost su, rat, a potom i komunistički režim, opet vratili delovanje Društva na Svetouspenski hram. Članstvo se zbog represije osulo. Ipak zahvaljujući vernima, starim pevačima, hor je uspeo da preživi, da ipak svake nedelje peva na Liturgiji, da održava koncertnu produkciju na Veliki Petak, uz pomoć Dimitrija Stefanovića i Bogdana Ćurčina, koji su dovodili prijatelje, muzički obrazovane, i tako upevali da kako tako održe tradiciju.

Osamdesetih i devedesetih godina, u nekoliko navrata pomagala sam horu kao korepetitor. Od 2000. Godina pozvana sam da ”vodim” hor. Prihvatila sam uz veliko zalaganje i trud cele Uprave društva, sveštenstva i naravno pevača.

Koliko članova broji društvo i koliko se taj broj menjao u proteklim godinama. Da li se mladi interesuju za učešće u horu? 

– Koncertni i liturgijski sastav hora čine oko 50 članova, dok dečji hor, koji vodi Borjana Stražđmešterov, broji oko 50 članova. Mladi dolaze u hor. Tempo rada je intenzivan te ne izdržava svako poluprofesonalni odnos prema radu i pevanju. S druge strane, takav odnos im imponuje. Ostaju najuporniji koji napreduju u pevačkom i izvođačkom smislu.

Poslednjih godina učestvovali ste na raznim festivalima i osvajali značajna priznanja. Koliko takve stvari motiviši za dalji rad? Da li imate u planu učešće na nekom takmičenju?

– Od kada sam na čelu Društva (od 2000. godine) kada smo učestvovali na festivalima i takmičenjima uvek smo osvajali najviše nagrade. Upravo saznanje da će rad, najviše moj sa horom, biti ocenjivan daje podstrek pevačima da slušaju moje savete, da rade sa punom koncentracijom i da se trude da uz moju pomoć ”donesu” slušaocima suštinu teksta i muzike. Očekuje nas u maju prestižno takmičenje ”Zlatna vila” u Prijedoru, Republika Srpska. 

Sa kakvim se poteškoćama susrećete u funkcionisanju društva i šta bi olakšalo vaš rad?

– Naše pevačko društvo je oaza i utočište svakom pevaču. Imamo Upravni odbor koji očinski (ili materinski) kako god želite, vodi politiku Društva. U okrilju smo Svetouspenskog hrama.
Ono što nas muči je nedostatak prostora – značilo bi nam da imamo dve prostorije – gde bi se održavale odvojene probe. To bi umnogome olakšalo pripreme za sve koncerte i nastupe kojih ima jako mnogo tokom godine. Potrebna nam je nova garderoba jer je ova, sada već ušla u sedmu godinu korišćenja, a godišnje imamo preko trideset nastupa – što znači da smo je oblačili, peglali, skoro 200 puta.

Kakvi su vam planovi za naredni period?

– Kao i svaka ozbiljna organizacija imamo i kratkoročne i dugoročne planove. U nedelju, 2. aprila, izvešćemo prvi put u našoj zemlji Sedmi duhovni koncert ” Pridite vozradujemsja Gospodevi” (Dođite, obradujmo se Gospodu) u okviru nedeljne Liturgije. Ovim premijernim izvođenjem obeležićemo naš 179. rođendan, tj. ući u Jubilarnu 180. godinu neprekidnog postojanja i rada.

7. aprila – VRBICA – Dečiji hor će pevati na prazničnoj službi.
14. aprila – VELIKI PETAK – (koncertna produkcija na Veliki Petak), koja se ove godine peva po 130. put, a oformio ju je Mita Topalović 1887. Ove godine, pored pevača PSCPD pridružiće nam se i pevači Studijskog hora Muzikološkog instituta SANU, članovi Crkvenog hora iz Mirjeva i svi stari pevači našeg Društva i dostojno obeležiti i ovaj jubilej.
16. aprila – VASKRS –  Vaskršnja Liturgija u našem Svetouspenskom hramu,  a potom u 20 časova nastupićemo na svečanom Vaskršnjem koncertu u Hramu Svetog Save u Beogradu, na poziv njegovog preosveštenstva gospodina Arsenija. Taj koncert će biti direktno prenošen preko RTS-a.

Od 12. do 14. maja se takmičimo u Prijedoru, u konkurenciji deset horova iz deset zemalja. Pripreme uveliko teku. Dečiji hor se takmiči na Festivalu FEDEHO u Beogradu, takođe u maju. Početkom juna su Dani prota Vase na kome učestvuje i Dečiji hor.  Potom 17. juna otvaramo festival ”Horovi među freskama” u Beogradu, kao dobitnici nagrade prošlogodišnjeg Festivala. Naš dečiji hor će se takmičiti na istom festivalu 22. juna.

Plan je veoma ”gust”. No, ova godina je jubilarna i za Dane duhovne muzike – 20. put. Planiramo veliki Festival ove godine. U ovoj godini ćemo oformiti Odbor za proslavu 180 godina PANČEVAČKOG SRPSKOG CRKVENOG PEVAČKOG DRUŠTVA, i napraviti plan proslave. 

U nedelju, 2. aprila ćete izvesti DUHOVNI KONCERT BR 7 DIMITRIJA BORTNjANSKOG, koji će kako ste najavili, biti prvo izvođenje ovakvog koncert na našim prostorima. 

– Mocartov vršnjak Bortnjanski, italijanski đak, smatra se jednim od najvećih kompozitora tog vremena koji je svoj rad posvetio najviše pravoslavnoj duhovnoj muzici. Napisao je 55 duhovnih koncerata, a kod nas se izvode samo tri. Prvo izvođenje 7. Koncerta je doprinos repertoaru srpskih horova, a ujedno i veliko zadovoljstvo izvođača, a sigurna sam i slušalaca. 

U sredu, 29. marta Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo proslavilo je svoj 179. rođendan kojim su ušli u 180. godinu svog postojanja. Ovim povodom o istoriji društva razgovarali smo sa dirigentkinjom mr Verom Carinom.