U redu, shvatila sam: neki Pančevci baš i ne vole Beograđane.

Ali za sve u životu postoji druga šansa, pa i za Beograđan(ke) u Pančevu. 

Ovih dana privukao mi je pažnju bilbord postavljen na samom ulasku u grad. Razmišljala sam kako bi bilo lepo da na njemu piše: “Dobrodošli u Pančevo, grad otvorenog srca”. Sad bi bio dobar trenutak da me ispravite – da me upoznate sa zvaničnim sloganom grada. Moglo bi isto tako da stoji: “Grad budućnosti”, ili nešto slično. Moglo bi da stoji nešto zvučno, da, eto, recimo izazove odmah reakciju svih koji dođu u naš/vaš grad (pa i reakciju Beograđana). 

Zamišljam kako bi to onda izgledalo. Kad kolima krenu od mosta na Tamišu ka gradu, u ulicu marcipanski sređenih fasada porodičnih kuća iz nekog drugog vremena, ne bi znali čemu pre da se dive. Sa desne strane, novotovoreni hotel sa pet zvezdica, sa leve strane pažnju bi im odvukla dva blistava tornja Uspenske crkve.  

Iščuđavali bi se kad bi primetili da u strogom centru grada ne moraju da traže parking pola sata (kao što je to slučaj u Beogradu). Pozeleneli bi od zavisti kad bi primetili da ceo grad ima moderan i tačan gradski i prigradski prevoz, a kad smo već kod zelene zavisti, šta bi tek rekli na uređene gradske površine o kojima tako pažljivo brine “Zelenilo”. 

Ti “ružni, prljavi i zli Beograđani” očekivali su palanku, a zatekli su grad koji ih je, na prvi pogled, očarao. Zato sad ne znaju šta da misle. Šetaju centrom grada, čuli su da je u glavnoj pešačkoj ulici bio nekada zatvor, a sada je to umetnička četvrt (ono što bi se reklo “must see” u gradu). Primećuju arhitekturu koja ih podseća na jedan sasvim drugačiji svet od njihovog. Lepo im je dok šetaju gradom u kojem nema gužve, u kojem ljudi mirnije žive. U vodiču grada primećuju da se jedan soliter u užem gradskom jezgru zove “Beograđanka” i stide se što se baš taj soliter našao tu da poremeti duh jedinstvene kulturno-istorijske celine grada. Zamišljam šta bi tek rekli kada bi se spustili na rekonstruisanu promenadu Potamišja… 

Bez namere da se uglibim u banatsko blato komentara, zaista mislim da je ovo grad neiskorišćenih mogućnosti. Pančevo je srednjoevropski, panonski grad i bilo bi na polzu svih stanovnika i gostiju da se ugleda na druge slične gradove (Novi Sad, Segedin, Temišvar…) koji su izabrali put obnove nekadašnjeg šarma grada. Upotrebiću reči moje trogodišnje sestričine, koja me je jednom bodrila rečima: “Možeš ti to, tetka”. Dakle, i deca znaju: “Možeš ti to, Pančevo”. To podrazumeva rekonstrukciju fasada i pročelja zgrada, uređenje obale, uklanjanje podivljalih deponija, čišćenje vazduha koji život znači, vraćanje “Beovoza” u šine…

Bude li tako, onda će stanovnici prestonice zaista imati razlog da kao jednu od glavnih prednosti svog grada navode – da je Beograd u blizini Pančeva.

Senka D. Pavlović

Pročitajte:

BEOGRAĐANKA U PANČEVU: Neka bude što biti ne može

Pančevo je otmena d(r)uga priča

U redu, shvatila sam: neki Pančevci baš i ne vole Beograđane.