Čeda Vučković (privatna arhiva)
Društvo

ČEDA VUČKOVIĆ, fotoreporter iz Opova, zaljubljenik u prirodu i ptice (FOTO)

Izvor: 
Gordana Lazar Ned, 13/01/2019 - 12:51

Čeda Vučković (1965) je fotoreporter, novinar, zaljubjenik u ptičji svet i prirodu, koji živi i radi u Opovu. Njegov hobi je birdwatching, što znači da slobodno vreme koristi za posmatranje, fotografisanje i izučavanje ptica. Ovaj hobi veoma je popularan u Evropi i Americi, ali, kako kaže Čeda, i u Srbiji se broj ptičara utrostručio u poslednjih desetak godina.

Kaže da nema omiljenu vrstu ptica i da najviše uživa kada spazi retku vrstu ili neku koju nikada ranije nije video. Boravak u prirodi i posmaranje ptica dožiljava kao psihoterapiju. Međutim, birdwatching nije jeftin hobi - Ako hoćete ozbiljno da se bavite ptičarenjem potrebni su vam kvalitetan dvogled, teleskop, fotoaparat i teleobjektiv jače žižne daljine. To se i da kupiti uz malo ili više štednje i ulaganja, ali možda je veći problem slobodno vreme. Često porodica trpi jer vreme koje bi trebalo da provedeš kući sa njima, ti si negde na terenu. Znam iz ličnog ali i iskustva mojih saboraca sa ptičarenja – ništa gore nego kada ti na terenu zazvoni mobilni, a na displeju ime tvoje žene - kaže Čeda, koji je za 013info objasnio zbog čega voli da posmatra ptice i kakav uspeh su dostigle njegove "ptičje" fotografije.

Zbog čega ptice privlače Vašu pažnju?

Jednostavno pogodi vas virus i više nema leka. Naravno, kao i za svaku „bolest“ moraju postojati preduslovi. Ja pripadam onoj generaciji koja je odrasla uz školski program RTS-a sedamdesetih godina prošlog veka i naučno – popularne emisije kao što je bio „Opstanak“, što je uticalo da se u meni „primi“ ljubav prema prirodi. Mada sam se opredelio za Filozofski fakultet i društvene nauke, čitav svoj život sam kroz fotografiju (još jedna moja velika ljubav koju sam vrlo rano nasledio od oca foto amatera) bio blisko povezan sa prirodom. Ipak, profesionalno bavljenje wildlife fotografijom (ako tako mogu da kažem) počinje 2006. godine kada sam kupio prvi DSLR fotoaparat i teleobjektiv. To je bila prekretnica. Nema filmova, nema laboratorije i svih onih ne baš malih izdataka, imaš memorijsku karticu, slikaš, brišeš, koliko hoćeš. Posle nekog vremena napravio sam kolekciju fotografija ali sada je trebalo determinisati vrste, šta sam to slikao? Počeo sam da nabavljam literaturu da upoređujem i to je bilo dosta teško za laika kakav sam tada bio. Znao sam da je birdwatching popularan u svetu ali nisam znao da li se neko time bavi u Srbiji. Međutim, ubrzo sam preko interneta upoznao naše ptičare iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (u to vreme Vojvodine, kasnije su prerasli u nacionalno udruženje), koje je okupljalo ornitologe, posmatrače i fotografe divljih ptica, tako da sam shvatio da nisam sam. Tu sam dobio i prve savete u vezi prepoznavanja vrsta, među kojima je najvažniji bio da što više izlazim na teren (u prirodu) i da će praksa i iskustvo vremenom sve dovesti na svoje mesto. Tako je i bilo. A zašto baš ptice, a ne leptiri ili sisari? Nemam odgovor. To je kao da vas pitaju zašto ste se u neku osobu zaljubili. Zaljubio sam se i tako je. Strast nema logičan odgovor.

 

Foto: Čeda Vučković (Brkata senica)
brkata_senica_panurus_biarmicus.jpg

 

Omiljena banatska mesta na kojima fotografiše ptice su Rusanda, Slano Kopovo, Manastirska šuma kod Bavaništa, Vršačke planine, Pašnjaci velike droplje kod Mokrina, ali navodi i planinu Taru i Peštersku visoravan, dok kao prioritet izdvaja Potamišje - Posebno deo IBA Srednje Potamišje koji obuhvata potez Sakule – Čenta – Baranda – Opovo. Inače, IBA područje je predeo od međunarodnog značaja za ptice koje na osnovu strogih kriterijuma proglašava međunarodna organizacija BirdLife International - kaže Čeda.

Neko bi pomislio da ptice volite da fotografišete, ali zapravo Vi ih proučavate na taj način. Šta je zanimljivo u svetu ptica?

Kako bih na ovo pitanje odgovorio moram da objasnim kako mi „ptičari“ funkcionišemo. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije okuplja širok dijapazon zaljubljenika u ptice i prirodu. Na primer, moji najbolji prijatelji sa kojima najčešće izlazim na teren – Manasko, Sloba i Vladan, po profesiji su lekar, mašinski inženjer i profesor fizike oblaka na fakultetu, a ja sam „nesuđeni“ antropolog. Naše profesije nemaju baš neke veze sa pticama ali to nas ne sprečava da volimo ptice i prirodu.   

Prvu „falangu“ čine profesionalni ornitolozi i biolozi, a zatim je tu veliki broj posmatrača i fotografa ptica, koje samo uslovno možemo nazvati amaterima. Među ovim „amaterima“ dobar broj je toliko uverziran u ornitologiju da su pojedinci izgradili ugledna naučna imena. Bez obzira koliko su birdwatcher-i i fotografi dobri ili priučeni ornitolozi, svako od njih daje veliki doprinos proučavanju i zaštiti ptica. Na svakom terenu, svi mi beležimo posmatrane vrste, njihovu brojnost, zanimljivosti, promene, i sve se to unosi u centralnu bazu podataka, a najznaimljiviji podaci i naučni radovi objavljuju se u stručnoj publikaciji Ciconia, koja izlazi jednom godišnje. Takođe, Društvo izdaje i naučno – popularni časopis „Detlić“ namenjen ljubiteljima ptica. Učestvujemo u svim velikim projektima na proučavanju i zaštiti ptica i prirodnih staništa, bilo da su međunarodni ili nacionalni, i odgovorno tvrdim da je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, najorganizovanije i najproduktivnije udruženje koje se bavi prirodom i ekologijom u našoj zemlji.   

 

Foto: Čeda Vučković
mesovito_jato_divlja_anser_anser_i_lisasta_guska_anser_albifrons.jpg

 

Najmilozvučnije za moje uši je kakofonija glasova na nekom jezeru (npr. Pečena slatina u Barandi) kada na hiljade ptica sleću, uzleću, plivaju, rone ili trče, prekrivajući vodu i nebo. To je ono što mi nazivamo ptičarski raj. Oglašavanje je jedan od najbitnih faktora u raspoznavanju vrsta na terenu. Jedna ptičarska poslovica kaže: „Ptičar može biti slep, ali ne sme biti gluv“ - rekao nam je Čeda.

Šta se dešava na nebu iznad Pančeva, Opova i okoline što bi bilo lepo da znamo?

Birdwaching sezona traje preko cele godine. Od prolećne migracije, preko letnjeg gnežđenja, zatim jesenje migracije i zime kada nam u goste dolaze populacije ptica sa dalekog severa. Uvek ima šta da se posmatra i fotografiše. Pančevcima, koje zanima da vide neku lepu pticu, preporučujem šetnju kroz Narodnu baštu gde se zimi može videti puno toga zanimljivog, samo treba pažljivije oslušnuti i pogledati u krošnje. Naravno, tu je i Tamiš sa vodoplavnim šumama, ali za tu avanturu potrebno je malo više napora i volje. 

Šta Tamiš znači Pančevu i mestima kroz koja protiče?

Moj veliki prijatelj Marko Tucakov u jednom tekstu Tamiš je nazvao „Meandrirajuća riznica života“ i po meni to je najlepša definicija reke Tamiš. Potamišje je jedno od najznačajnijih biodiverzitetskih vlažnih staništa u našoj zemlji i u toku je procedura proglašenja zaštite IBA područja Gornjeg i Srednjeg Potamišja, kao parka izuzetnih odlika. Kada kažemo Potamišje, mislimo na kompletnu dolinu reke Tamiš, koja obuhvata čitav kompleks prirodnih staništa i pored rečnog toka obuhvata autohtone šume, pašnjake, poplavne livade, slatine, jezera, mrtvaje i bare. Jedan izuzetan ekosistem. Tamiš ima i izuzetno velike ekoturističke potencijale, koji su, nažalost, vrlo malo ili uopšte nisu iskorišćeni.   

 

Foto: Čeda Vučković (Utina)
utina_asio_otus.jpg

 

Najdrastičniji primer nerazumevanja i praznoverica su sove za čije oglašavanje se vezuje smrt. Međutim, u pitanju je neverovatno korisna ptica. Utine (mala ušara), koje se masovno okupljaju i zimuju u vojvođanskim parkovima, svake zime potamane oko 15 miliona glodara i poljoprivrdi godišnje uštede nekoliko desetina miliona evra - objašnjava Čeda Vučković.

Jesu li negde objavljivane Vaše fotografije?

Imao sam jednu samostalnu i učestvovao na nekoliko kolektivnih izložbi. U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine izdao sam publikaciju „Ptice Srednjeg Potamišja“ gde sam autor kompletnog teksta i fotografija. Redovno sarađujem sa već pomenutim Ciconia i Detlić, koje izdaje naše Društvo. Učestvujem na raznim ekološkim projektima, posebno u izradi flajera i kataloga gde se koriste moje fotografije ptica i prirodnih staništa. Takođe, objavljivane su mi fotografije na kalendarima čija su tema ptice i priroda, zatim u raznim prirodnjačkim časopisima, knjigama i internet portalima za koje sam pisao reportaže na ovu temu, a kao kruna moje fotografske karijere je decembarski broj svetski poznatog časopisa BBC WildLIfe Magazine gde su mi objavljene fotografije sova. 

Birdwatching je popularan hobi u Evropi i Americi. Kako se u Srbiji druže i sarađuju posmatrači ptica?

Mi se uglavnom svi poznajemo, lično ili preko društvenih mreža. Imamo grupe u kojima objavljujemo aktuelne fotografije, pomažemo jedni drugima u determinisanju vrsta i delimo obaveštenja gde se koja retka vrsta pojavila kako bi i drugi mogli da je vide ili fotografišu. Npr. kada sam pre par godina našao utve zlatokrile na ribnjaku u Čenti (izuzetno retka vrsta za naše krajeve), istog dana sam podelio slike i obaveštenje, a već sutradan desetine ptičara iz Beograda je došlo da je posmatra.  Na planeti ima oko 10.000 vrsta ptica, a u Srbiji je zabeleženo 356 vrsta. Inače, pravimo i godišnje liste, liste pojedinačnih lokaliteta, a neki zaludni kao ja prave i mesečne liste. Ne znam koliko tačno sada ima ptičara u Srbiji (možda nekoliko stotina, više ili manje posvećenih).

Foto: Čeda Vučković (Carić)
caric_troglodytes_troglodytes.jpg

 

Kako da vodimo brigu o pticama?

Krucijalna stvar je očuvanje prirodnih staništa! Zaustaviti seču šuma i druge vegetacije, zarastanje pašnjaka, isušivanje močvara... Sada smo svedoci idiotskog zacevljavanja reka na Staroj planini, koja je prirodni biser Evrope (a kako čujemo gradiće se i zimski turistički centar). Ne vodimo računa o prirodi i vrlo brzo će nam se sve to vratiti. Nestanak samo jedne vrste - insekta, ribe, biljke remeti čitav ekosistem, a zamislite šta se dešava kada zacevite čitavu reku. Klimatske promene su poslednja opomena ako već nije kasno. 

Da li se zbog ljubavi prema pticama osećate usamljeno ili raskošno?

Usamljeno nikako jer upravo sam preko ptičarenja upoznao neke od svojih danas najboljih prijatelja. Raskošno – naravno. Ptičarenje je samo proširilo moje vidike i opštu kulturu. Postalo je strast, koja se lepo uklopila u mozaik mog sistema vrednosti i zanimanja - zaključio je Čeda Vučković, koji čitaocima portala 013info preporučuje gledanje filma „Big Year“ gde ptičare igraju Jack Black, Steve Martin, Owen Wilson.

Foto: Čeda Vučković (Bela pliska)
bela_pliska_motacilla_alba.jpg

 

Opovo fotografija Ptice priroda


Marketing

Najnovije vesti