kompjuter Foto: pixabay
Društvo

Čemu strah od elektronskog dnevnika?

Pančevo, Pon, 18/11/2019 - 14:13
Ivana Vlajovic


Elektronski dnevnik dao je mogućnost roditeljima, ali i razrednim starešinama i školskim stručnim službama, poput pedagoga i psihologa, da na dnevnom nivou prate rad dece u školi, olakšao je vođenje statistike, ali  je, takođe, omogućio i realnije ocenjivanje znanja učenika, ukratko je ocena profesorke matematike Suzane Čikare Bešlin, koordinatorke elektronskog dnevnika u pančevačkoj Gimnaziji.

„Roditelj ne samo da ima uvid u ocene, već može da vidi i kako se dete ponaša na času. Predviđena je mogućnost da profesor ostavi belešku o svakom detetu, pa može da pohvali detetov rad na času, ali i da upozori ukoliko ima problema sa neaktivnošću ili ponašanjem deteta“, kaže profesorka Čikara Bešlin dodajući da ideja uvođenja elektronskog dnevnika nije bila da se roditeljima da znak da više ne dolaze u školu, već da mogu da prate rad svog deteta svakodnevno i reaguju dolaskom kad god za to osete potrebu.

Elektronski dnevnik vodi statistiku o prisutnosti svakog deteta časovima, o ocenama koje dobija i šalje informaciju kada je potrebno reagovati.

„Dobra strana je i to što i roditelji i razredne starešine mogu da vide prisustvo deteta na svakom času, jer imamo problem sa decom koja eskiviraju neke časove. Ovako imamo kompletan pregled. Ako je neko dete više od 30 odsto od ukupnog broja časova odsutno, šalje se na razredni ispit. Elektronski dnevnik odmah daje informaciju i ako je dete u poslednjih mesec dana dobilo tri ili više jedinica. Što je alarmantno i odmah dobijemo znak da treba reagovati“, navodi profestorka.

Jedna od novina koja je u škole stigla sa elektronskim dnevnikom je i to što sada profesori nemaju uvid u ocene nekog deteta iz drugih predmeta. Prema rečima profesorke Suzane Čikare Bešlin, ovo ima svoje prednosti, ali i mane.

„Ranije su profesori otvaranjem dnevnika mogli da vide kompletnu sliku o nekom detetu, a ovako imate pristup samo svom predmetu i znate kako dete radi na vašem času. Sve ocene zna samo razredni starešina, koji sada mora da balansira između deteta i profesora“.

S druge strane, prema njenoj oceni onemogućeno, je eventualno, kalkulisanje ocenama jer ne postoji halo efekat pa da profesor ocenjuje i na osnovu ocena kolega, čime se da daje jedna realnija slika znanja svakog učenika:

„Mi smo ranije izlazili deci u susret kada imaju, na primer, jednu četvorku. Pa je postojao nepisani dogovor da u prvoj godini detetu izađemo u susret i damo peticu da nema samo jednu četvorku na kraju godine. Tako mu omogućimo da se pokaže sledeće godine. To je sa jedne strane dobro. Ali, ima i dece koja imaju 2 – 3 četvorke pa mole jednog profesora da im pokloni ocenu jer će mu onda i drugi dati pet, pa na kraju završi sa svim peticama. Sada je stanje realnije, svako dobija zasluženu ocenu“, ocena je ove profesorke matematike.

U elektronskom dnevniku sve mora biti zabeleženo pa se tako unose podaci i o dopunskoj nastavi iz svakog predmeta, o pripremnoj nastavi za maturante, o različitim sekcijama i aktivnostima poput izleta, roditeljskih sastanaka, pojedinačnih poseta roditelja.

Iako je u početku bilo poteškoća jer je bio ogroman broj podataka koje je trebalo uneti, profesorka Suzana kaže da je uvođenje ovakvog dnevnika dobra praksa i da polako svi shvataju prednosti. „Učenici su na početku imali paniku jer roditelji sada imaju potpuni pregled, ali mi smo dobra škola i deca su dobra, pa kod nas nije bilo problema“, zaključila je ona.




Marketing



Najnovije vesti