Direktorka Zavoda
Intervju-Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo

Cilj-unapređenje rada i popravljanje imidža ustanove

Pančevo, Čet, 24/03/2016 - 14:29
Ivana Predić

Posle četiri godine provedenih na mestu nacionalne koordinatorke za skrinig raka dojke, naša sugrađanka dr Ljiljana Lazić, specijalista socijalne medicine i specijalista menadžmenta u zdravstvu, krajem prošle godine vratila se u svoju matičnu ustanovu Zavod za javno zdravlje Pančevo i odlukom Vlade AP Vojvodina preuzela direktorsku funkciju. Ustanovu je vodila i u prethodnom periodu, od 2004. do 2011. godine. Za naš portal dr Ljiljana Lazić govori o planovima, novom Zakonu o javnom zdravlju koji je početkom meseca stupio na snagu, ali i o dugoočekivanom završetku zgrade Zavoda za javno zdravlje koja se gradi od 2008. godine.

Tri meseca ste na čelu Zavoda za javno zdravlje. Na šta ste stavili akcenat u poslovanju i šta se promenilo u proteklom periodu u radu ustanove?  

-Vratila sam se sa idejom da malo popravim imidž i rukovođenje ustanovom u smislu javne dostupnosti rada i operativnijeg rada. Dugo sam bila u ustanovi i vodila je, tako da poznajem strukturu kolektiva i obim posla, i mislim da poslovanje mora da bude na višem nivou, kako u smislu komunikacije sa nevladinim i vladinim institucijama, tako i sa građanima. Neophodno je jačati preventivni rad, ne samo u ustanovi već i u drugim zdravstvenim ustanovama. U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji reguliše delatnost zavoda za javno zdravlje, prva instanca je prevencija odnosno promocija zdravlja, prevencija bolesti, organizacija rada zdravstvenih službi i praćenje zdravstvenog stanja stanovništva. To konkretno znači da ćemo obeležavati datume iz kalendara javnog zdravlja organizovanjem tribina, kao što je tribina održana prošle nedelje povodom meseca borbe protiv raka, zatim sprovodićemo preventivne aktivnosti u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama, a građanima ćemo približiti naš rad putem sajta, fb stranice i medija.

Poznato je da Zavod već nudi široki spektar usluga i analiza. Međutim, u planu je proširenje ispitivanja. Da li je to moguće u ovom trenutku?  

-Stručni izazov svake ovakve ustanove je da uvodi nove usluge odnosno ispitivanje novih parametara. Nažalost, mi smo skopčani sa problemom nedovoljnog prostora, ali i broja kadra, koji ne možemo da ojačavamo s obzirom na državnu politiku smanjena broja zaposlenih u javnom sektoru. Ipak, naša želja je da unapredimo sistem ispitivanja virusa. Planiramo da uvedemo nove uluge u oblasti kliničke mikrobiologije, ispitivanja vode za piće, površinskih i otpadnih voda  i nešto ćemo svakako uspeti da uradimo. Gotovo je izvesno da ćemo uvesti ispitivanje mineralnih ulja i aditiva, dok kod proveravanja buke u procesu smo nabavke aparata za brojenje frekvencije saobraćaja. Insitit Batut bi trebalo na nam obezbedi softverski paket koji će poslužiti za analizu podataka uticaja faktora životne sredine na zdravlje ljudi. U planu nam je i da obezbedimo kompletno sagledavnje vodosnabdevanja u celom Južnobanatskom okrugu jer trenutno ne proveravamo vodu jedino u Vršcu i Banatskom Novom Selu.

Jedna ste od retkih zdravstvenih ustanova koja se finansira većim delom na tržištu i koja sama obezbeđuje opremu za rad.

-Zavod zarađuje na tržištu preko 60 odsto sredstava, i naša je obeveza da obezbedimo standarde, pre svega kroz metode koje su akreditovane, a onda i kada je u pitanju edukacija zaposlenih i odgovarajuća oprema. Jako vodimo računa o njoj, počev od voznog parka jer to su terenska vozila sa kojima naši sanitarni tehničari idu na teren i prikupljaju uzorke, do aparata u zgradi pomoću kojih se vrši analiza. Prošle godine obezbedili smo opremu u iznosu od 17 miliona dinara, a nje bi bilo i više da imamo prostora da je smestimo. Kada učestvujemo u projektima sa različitim institcijama u zemlji ili sa inostranim partenerima, najčešće se odričemo zarade u korist nove opreme.

Javnosti je već dobro poznata saga o novoj zgradi Zavoda za javno zdravlje, koju vaš osnivač, Pokrajinska Vlada gradi od 2008. godine u bolničkom dvorištu. Administrativne procedure, problemi sa izvođačima radova, samo neki su od problema zbog čega se gradnja odtegla. Kakva je trenutna sitauacija sa završetkom zgrade koju mnogi sa pravom nazivaju skadar na Bojani“ ?    

-Zgrada spolja izgleda završeno, ali unutra treba još dosta toga da se uradi. Neophodno je priključiti objekat na sve instalacije (toplovod, vovodov, struju), uspostaviti kimatizaciju, urediti sanitarne čvorove i drugo. Trenutno postoji problem sa priključkom na toplovod jer objekat treba da se priključi na bolnički toplovod, koji iako postoji 40 godina nije uknjižen. Sada menadžment bolnice treba da iznađe sredstva za projekat, kako bi se on uknjižio. Takođe, u toku je i postupak preparcelacije bolničkog zemljišta jer pristupni putevi pripadaju bolnici koja se odrekla svog dela dvorišta u našu korist. Trenutno čekamo sagasnost republičkih institucija za to. Zatim, bavimo se i usklađivanjem projektne dokumentacije sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji i završavanjem projekta izvedenog stanja. Kada sve to bude završeno, treba da dobijemo dozvolu za nastavak gradnje, a zatim osnivač treba da obezbedi sredstva za završetak radova jer trenutno taj novac nije obezbeđen. Prema preliminarnom predračunu biće potrebno još oko 150 miliona dinara.

Zavod se od 1974. godine nalazi u bolničkoj zgradi u okviru Internističkog bloka. Kako se odvija rad u prostoru koji adekvatan za vašu ustanovu?

-Trenunto imamo oko 600 kvadrata korisnog prostora, a nova zgrada imaće oko 2000. Glavna prednost novog objekta je u tome što je namenski građen za našu ustanovu. Prostorije u kojima se sada nalazimo su projektovane za bolesničke sobe, pa smo ih mi pregrađivali kako bi prostor prilagodili našim potrebama. Veliki problem je što ovde nemamo salu za salu za edukaciju koja nam je jako bitna za naš zdravstveno-vaspitni rad.

Novi Zakon o javnom zdravlju stupio je na snagu početkom marta. Koje su njegove najbitnije odredbe i kako će uticati na rad Zavoda?  

-Zakon nalaže kako zavodima tako i lokalnim samoupravama da jačaju ulogu zdravstvenih saveta. Ova tela koja postoje u okviru opština (trenutno u Pančevu i Kovinu), su do sada pravilnikom bili upućeni samo na rešavanje primedbi pacijenata na rad zdavstvenih ustanova. Međutim, novi Zakon im daje širu ingerenciju da sagledavaju zdravstveno stanje stanovništva i u skladu s tim da označe prioritete i obezbede kapacitete za rešavanje problema na koje im ukažu zdravstvene ustanove. Među članovima Saveta je jedna osoba iz Zavoda za javno zdravlje imi ćemo na taj način insistirati da se radi kako je predviđeno Zakonom.

Prošle godine u Pančevu smo imali veliki problem sa neispravnom vodom za piće. Zbog neblagovremenih informacija, nadležne službe su bile izložene brojnim kritikama, a u jednom trenutku građani su izgubili poverenje u njih, pre svega u JKP "Vodovod i kanalizacija". Zavod za javno zdravlje je kao i uvek vršio analizu pijaće vode. U to vreme niste radili u ustanovi, ali možete li da date svoje mišljenje kao stručnjak, i ocenite da li je bilo propusta u radu Zavoda?

-Što se tiče stručnog rada on je bio na zavidnom nivou. Ne bih da komenatarišem da li su informacije bile dostupne i prezentovane na vreme, kao ni postupanju menadžmenta ove ustanove. U svakom slučaju, ostao je svakako jedan gorak ukus jer je očigledno došlo do nedovoljnog inforimisanja stanovništva o pravom stanju stvari i do zabune šta je istina, a šta nije.

Šta je aktuelno u ustanovi?

-Ovih dana nam je odobren projekat Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport, sa temom  edukacije mladih o zloupotrebi droga, pod nazivom „Stavi drogu na ignore“. Predvideli smo da naši stručnjaci imaju aktivnu komunikaciju preko fb stranice sa mladima, a u planu je i konkurs za kratokmetražni film, u kojem bi se skrenula pažnja javosti na zloupotrebu droga. Takođe, organizovaćemo i predavanja u školama na istu temu. Planiramo da uradimo takozvanu „ličnu kartu“ svakog grada u okrugu u delu analize obolevanja i umiranja od svih bolesti i izvući prioritete šta je ono na čemu treba raditi, a zatim ćemo predložiti mere u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja stanovništva.

I. Predić



Marketing

Najnovije vesti