Efektiva za 013info: Potrošači nipošto ne treba da potpisuju ponuđeni ugovor sa JKP “Grejanje“ Pančevo

Povodom prošlonedeljnog saopštenja JKP-a “Grejanje” u kome pozivaju svoje korisnike da potpišu ugovore o isporuci toplotne energije, uz isticanje da je to zakonska obaveza, Udruženje potrošača Efektiva poručuje da potrošači nipošto ne treba da potpisuju ovakav ugovor dok se iz njega ne izbace sve nepoštene ugovorne odredbe, dok se ne usaglasi sa zakonima o zaštiti potrošača i obligacionim odnosima i dok iz izmenjenog Zakona o energetici ne bude izbačen novi član 361a koji isključenim potrošačima protivzakonito nameće obavezu plaćanja fiksnog dela cene za uslugu koju ne primaju.

Kako za 013info ističu u Efektivi, ugovor kakav “Grejanje” nudi potrošačima još od 2017. godine sporan je po nekoliko osnova. Njegovim potpisivanjem u ovom trenutku potrošač će potpasti pod udar spornog člana 361a kojim se na štetu potrošača zakonski uređuje jedna od najspornijih situacija u odnosu sa srpskim toplanama, a koja je do sada bila prepuštena Zakonu o komunalnim uslugama, koji kod isključenja usluge ne opterećuje potrošača nikakvom naknadom koja bi se plaćala za vreme obustave.   

“Prema članu 361a izmenjenog Zakona o energetici, ako se potrošač „isključi“ sa grejanja, pa to „isključenje“ traje duže od godinu dana, on mora plaćati fiksni deo cene, tj izdržavati monopolističku toplanu na konto njenih „troškova“. Tu se potrošač nalazi u položaju kmeta prema feudalcu: iako ne dobija nikakvu uslugu za vreme „isključenja“, on mora toplani da plaća paušalni harač u vidu fiksnog dela cene „usluge“ kao da je njegova nekretnina opterećena nekakvim teretom, pa sam taj “teret” tobože predstavlja nekakvu “uslugu” koju potrošač mora da plati kako se ne bi našao na udaru prinudne naplate preko javnih izvršitelja, sa pripadajućim troškovima i naknadama”, objašnjava Ristić i dodaje:

“Ovakva zakonska odredba, inspirsana ozloglašenom praksom toplana koja se tom odredbom pokušava legalizovati, u najdubljoj je suprotnosti sa načelom jednakosti uzajamnih davanja iz članova 15 i 122 Zakona o obligacionim odnosima, ali i sa načelom potrošačkog prava da se računi za usluge od opšteg ekonomskog interesa mogu izdavati samo za pružene usluge koje su izmerene (članu 91 stav 1 i 2 Zakona o zaštiti potrošača). Na ovom planu, srpske toplane imaju stalni problem sa potrošačima: one od „isključenih“ potrošača, čak i onih kroz čije stanove nikakve cevi ne prolaze naplaćuju paušalne iznose na ime nekakvog „indirektnog grejanja“ kroz zidove, podove i plafone, a zidovi, podovi i plafoni nisu grejna tela. To je notorna zakonska činjenica iz Zakona o energetici”.

Očita ideja tvoraca člana 361a izmenjenog Zakona o energetici je, kako kaže Ristić, da maksimalno vežu potrošače za toplane, tj. da ih zaključaju u ugovoru sa toplanama, čime se jasno štiti povlašćeni, monopolistički položaj toplana na tržištima lokalnih samouprava. Ali, dodaje Ristić, opet je iz zakona jasno da je to vezivanje moguće samo pod uslovom da potrošači potpišu ovaj ugovor.

“Dakle, ko ne potpiše ovaj ugovor, ne može ni da potpadne pod novi zakonski režim „isključenja“ kojim je, u isključivu korist toplana-monopolista a na štetu potrošača, uvedena zakonska obaveza plaćanja fiksnog dela cene grejanja u situaciji kad potrošač ne dobija nikakvu uslugu, pri čemu takva situacija može trajati najkraće godinu dana, a potencijalno neograničeno, što je nedopustivo”, objašnjava Ristić i dodaje da se vezivanje isključenih potrošača za toplanu putem fiksnog dela cene vidi iz članova 9 i 10. ugovora koji se, pak, oslanjaju na sporne odredbe odluke pančevačke lokalne samouprave o snabdevanju toplotnom energijom.  Te odredbe je Efektiva ove godine osporila pred Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija. 

Šta je još sporno u ugovorima?

Ristić za 013info analizira i druge sporne članove ugovora.

„Ugovorne strane saglasno konstatuju da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao korišćenjem komunalne usluge, odnosno početkom pružanja usluge.“, navedeno je u Članu 2.

Ristić, međutim, kaže da po zakonu više nije moguća situacija da se ugovorni odnos faktički zasniva i održava i da ugovorni odnos nastaje potpisivanjem ugovora.

“Zakon o energetici iz 2014. godine je u svom članu 360 predvideo obavezu toplana u Srbiji da sve svoje faktički zasnovane ugovorne odnose sa potrošačima regulišu u pisanom obliku, a članom 429 ostavljen je toplanama rok od dve godine da tu obavezu ispune. Dakle, od 2016. godine, kada je rečeni rok istekao, nije više moguće da se ugovorni odnos toplane sa potrošačem zasnuje na pukom početku korišćenja usluge, niti je više moguće da takav jedan odnos postoji”, ističe on.

Ristić navodi i da rokovi za ulaganje reklamacije i za pružanje odgovora na iste koji se pominju u ponuđenom ugovoru nisu u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača. Prema njegovim rečima, nikakav rok za reklamaciju ne sme da postoji, a rok za odgovor je po zakonu 15, a ne 30 dana. Ističe i da je ugovorom propisano obavezno izjavljivanje reklamacije u pisanoj formi, što takođe nije u skladu sa zakonom.

„Ugovorne strane su saglasne da se ugovorni odnos nastavi i ukoliko se promeni način obračuna cene toplotne energije“, navedeno je u Članu 16.

Pravnik Efektive navodi da ova odredba pokušava da isključi primenu imperativnih zakonskih normi (članove 88 i 89 Zakona o zaštiti potrošača) prema kojima potrošač ima pravo da raskine ugovor ako trgovac uslugom od opšteg ekonomskog interesa jednostrano promeni opšte uslove ugovornog odnosa, cenu ili tarifu. 

Zbog svega navedenog iz ovog udruženja potrošača navode da ne bi mogli da kažu da je ovo ugovor koji bi potrošači trebalo da potpišu, barem dok toplana i lokalna samouprava ovaj ugovor ne upodobe sa Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o energetici, i naravno – dok zakonodavac iz izmenjenog Zakona o energetici ne izbaci sporni član 361a koji je više nego očigledno suprotan zakonima o obligacionim odnosima i zaštiti potrošača.       

Da li JKP Grejanje krši zakon?

Jovan Ristić napominje da je sporno i to što JKP Grejanje u svom saopštenju koristi suptilnu igru reči – pominje reč „obaveza“ ali ne i koga ta obaveza tereti – čime pokušava da stvori pogrešan utisak kod potrošača da se ta obaveza odnosi na njih.

On naglašava da to nije tačno i da je zapravo na toplani zakonski teret da ugovorne obaveze reguliše u pisanom obliku, naravno, kako dodaje, sa potrošačima koji to – žele.

“Ako bi toplana pružala uslugu bez pisanog ugovora, izložila bi se riziku od prekršajnog gonjenja, jer i Zakon iz 2014. i izmene Zakona iz 2021. godine predviđaju prekršajne kazne za toplane koji svoje usluge pružaju bez potpisanog ugovora. Članom 390 stav 1 tačka 9 (kako starog tako i izmenjenog) Zakona o energetici predviđeno je da će se „novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj energetski subjekat, odnosno drugo pravno lice, ako ne zaključe ugovore u smislu člana 360 ovog zakona.“

On navodi i primer Toplane u Nišu koja je pre nekoliko godina prekršajno kažnjena upravo po tom osnovu.

Podsetimo, Grejanje je prošle nedelje saopštilo da je pre gotovo 5 godina svim potrošačima poslalo ugovore a da je samo 30 odsto njih potpisane primerke vratilo ovom preduzeću, što bi značilo da uslugu isporuke toplotne energije bez postojanja ugovora, što je suprotno zakonu, prima čak 70 odsto potrošača.

Povodom prošlonedeljnog saopštenja JKP-a “Grejanje” u kome pozivaju svoje korisnike da potpišu ugovore o isporuci toplotne energije, uz isticanje da je to zakonska obaveza, Udruženje potrošača Efektiva za 013info poručuje da potrošači nipošto ne treba da potpisuju ovakav ugovor