ISTINOČEŽNJA: Dimitrije Jankulov

Mita, kako ga svi, koji poznaju junaka ove priče zovu, istinsko je osveženje u mom živtu. Odrastao sam sa njegovim stricem, Radivojem i ocem, Vladimirom, u naselju Tesla, ali su njih dvojica, kasnije, prvo se preselila na Kotež 2, posle, svako na svoju stranu.

Obojica su odlično igrali fudbal, dogurali do najboljeg sastava pančevačkog Dinama, pa me ne čudi što, Georgije-Đura, Mitin stariji brat i on, imaju razvijen taj gen, sportiste, naročito, predodređeni su za fudbal. Dok je Đura, već uveliko profesionalac u Makedoniji, nekadašnji kapiten u mlađim kategorijama Crvene zvezde, a odnedavno, nastupa za Sileks iz Kratova, mlađi, tek punoletan, ostao je veran „Brzom vozu“. O toj vernosti, odnosno odlukama ovog mladića i njegove porodice, naročito želim da vas upoznam.

Zamislite vi, koliko je moćno, kad jedan dečak, koji će od jeseni nastaviti školovanje u završnom razredu pančevačke Gimnazije „Uroš Predić“, pritom sjajan fudbaler, retko talentovan, ma vunderkind pravi, već razume, samostalno misli, zna o čemu da razmišlja. Nije mi namera da ovog puta ističem njegove petice i uspeh u školi, jer, sad ću se fokusirati na igralište, tačnije, fudbalski teren, a intelekt, meni je osnova za razmišljanje, koliko bi, zapravo, njegov primer, mogao da pomogne da se odagna zlo koje nas sve više pritiska u savremenom sportu, kad nam decu, bukvalno, tretiraju kao roblje, prodaju, šta sve ne.

Objasniću.

U savremenom svetu, kad smo osiroteli, baš primetno, a deca nam još uvek talentovana, da bi ih izlagali, svuda po Evropi, čak svetu, da ih gledaju bogataši kako cepaju fudbal, ili se bore pod košem, ma, slobodno nastavite niz. Kad imamo to na umu, a roditelji, u njima, svojim naslednicima, vide spas, onu slamku, koja često, pretvori se u nešto drugo, te odvede do samog očaja, kako drugačije deluje, već izuetnost, da odbijete, kao, na prvi pogled, unosne ponude.

Talenat Mite Jankulova je uočen odavno, a kad ste retkost, Bože oprosti na ovom izrazu-tržištu, naravno da ćete se naći u vidokrugu najboljih srpskih klubova. Traženo dete, potpuno razumem. Da sam ja neko, isto bih ga želeo u svom timu. Međutim, a sad da poentiram, mlađani Pančevac, fudbal, ovom prilikom, bar na neko vreme, mislim onaj, profesionalan, koliko se to u Srbiji može zvati, ostavlja po strani. Zarad čega? Pa, obrazovanja.

Nadam se da se ljudi koji sada vode FK Dinamo neće ljututi, jer, i trećeligaško društvo je prolazna stanica sjajnog Jankulova, kad pročitaju gore napisan pasus, ali, tako, igrajući za Brzi voz, ostaje u priči, ali, ne zaboravljajući na ono primarno-školu.

Šta mi Mita dokazuje? Kod njega nema ničeg statičnog; ničega ukočenog, skamenjenog, sve je u njemu dinamično, sve u pokretu, sve je potok usijane lave. Iznad svega pamet. Bravo za porodicu, bravo mladi čoveče!

Praštajte i dobra vam sreća!

Mita, kako ga svi, koji poznaju junaka ove priče zovu, istinsko je osveženje u mom živtu. Odrastao sam sa njegovim stricem, Radivojem i ocem, Vladimirom, u naselju Tesla, ali su njih dvojica, kasnije, prvo se preselila na Kotež 2, posle, svako na svoju stranu.