Na tragu zanimljivog otkrića

ISTRAŽIVANJE: Tečnost za detekciju urina u bazenima - mit ili istina?

Pančevo, Ned, 23/08/2015 - 23:30
Mirjana Marić Veličković

Pre samo deset dana aktuelna tema o kojoj su pisali drugi mediji, pa i portal 013info bila je da bazeni u Srbiji ne koriste tečnost koja detektuje urin u vodi. Većina sportsko-rekreativnih objekata kojima je bilo postavljeno pitanje dalo je isti odgovor, a to je da nemaju novca da priušte tu tečnost jer imaju informaciju da je ona prilično skupa. Redakcija portala 013info pokušala je otkrije koliko ova tečnost zaista košta i gde se može nabaviti. Verovali ili ne, otkrili smo sledeće...

Naime, prilikom istraživanja na internetu, nismo naišli ni na šta drugo osim sličnih tekstova koji se na ovu temu pišu već godinama, a suština je ista - ‘’nijedan bazen u Srbiji ne koristi tečnost za detekciju urina’’. Ne mogu se naći drugi podaci na srpskom jeziku koji bi ukazali na poreklo tečnosti ili njenu eventualnu cenu.

Kada smo istraživanje proširili na strane sajtove i medije, došli smo do veoma interesantnih podataka. Prva reč koja se vezuje za ovu tečnost je MIT. I zaista, nakon upornog traženja podataka, sve je vodilo na početnu činjenicu. Tečnost za detekciju urina ne postoji? Prema tvrdnjama stranih medija ovaj mit je izmišljen davne 1958. godine u nadi da će priča o postojanju tečnosti sprečiti kupače da vrše nuždu u bazenima. Kako bi ljudi zaista poverovali u ovu informaciju, vlasnici bazena su često postavljali znak ‘’budite oprezni’’ sa ciljem da skrenu pažnju da u bazenu ipak postoji nešto što će ih ukoliko budu urinirali, osramotiti.

Ekspert za hemiju, Ph.D.Anne Marie Helmenstine, na sajtu chemistry.about.com, zvanično je potvrdila da ne postoji ovakva tečnost. Ona je objasnila da iako bi postojalo nešto što bi vršilo reakciju sa urinom, takva tečnost bi imala reakciju i sa mnogim drugim jedinjenjima, pa mi neprestano davala lažne rezultate.

Ovaj podatak potvrdila je i dr Jelena Milić, dipl. biohem, sertifikovana savetnica za hemikalije i vlasnica Agencije Envichem. Ona smatra da je teoretski moguće u vodu staviti neki hemijski indikator koji bi se pri promeni pH vrednosti obojio, ali da veruje da bi u praksi takva hemikalija izazvala iritacije očiju, a možda i kože. ‘’Pre verujem da je to mit, a ne istina’’, zaključila je na kraju razgovora. 

Verovanje u ovu urbanu legendu podgrejala je i filmska produkcija. U filmovima Grown Ups (2010) i Take This Waltz (2011), o ovoj tečnosti se priča kao da ona zaista postoji u stvarnosti. Svi oni koji su to tada iole sumnjali mogli su da promene mišljenje i poveruju da je tako nešto ipak moguće. Međutim, grupa istraživača sa Univeriziteta A&M iz Teksasa, na čelu sa Vladislavom Yakovlevim, prošle godine je počela da razvija tehnologiju koja bi na neki način mogla da detektuje prisustvo ‘’otpada’’ u tečnosti, pa čak i urobilin. Urobilin je nusprodukt koji se ispušta iz urina i fekalija mnogih sisara, uključujući i ljudi. Ovaj ‘’uređaj’’ bi mogao da detektuje pojavu urina u slučaju kada bi se urobilin pomešao sa jonima cinka. Na taj način bi se stvorilo fosforescentno jedinjenje koje bi dobilo zelenu boju ispod ultraljubičastog svetla.

Ne znamo koliko bi se isplatilo ovakvu ideju implementirati za detekciju urina u bazenima. Ipak, važno je znati da je promena boje vode koja je kontaminirana urinom zaista moguća, ali da se to može desiti u veoma složenim uslovima i u ne tako skorijoj budućnosti.

Cilj ovog teksta nije odobravanje nedoličnog ponašanja u bazenima, već podsećanje da je ono u šta biramo da verujemo - istina. Mi verujemo da su ljudi dovoljno racionalni i da znaju da hlor ne može uništiti sve što ostane za nama u bazenu. I da ćemo se u taj isti bazen vratiti i mi ili što je još češće slučaj, naša deca.

Budite humani!

M.M.Veličković



Marketing

Najnovije vesti