Foto: Zoran Simić
Društvo

Kako se živelo, družilo i volelo tokom 20. veka u Banatskom Novom Selu (Foto)

Pančevo, Sub, 02/12/2017 - 08:32
Gordana Bušin

 

Čini se da nikada kao danas nije bilo važno imati savršene fotografije. Tokom XX veka bilo je manje fotografisanja, a fotografije su se pokazivale tek gostima kuće ili su poneke ukrašavale zid dnevne sobe. To su bile najčešće slike sa svadbe, portreti ili iz vojske. Kao što svaka porodica ima svoju prošlost, tako se  i sela, gradovi i države mogu sećati svoje istorije opisivanjem raznoraznih fotografija – koje su svedočanstva minulog življenja na tim prostorima. Ovom prilikom, upoznajmo se sa bezbrižnom lakoćom života u Banatskom Novom Selu  za vreme prošlog veka.

Igranka ispred Doma kulture (Foto: Zoran Simić)
2.jpg

Igranka ispred Doma kulture (Foto: Zoran Simić) 

 

Na rumunskom jeziku „jocul“ (žokul) iliti igranka na srpskom bila je prilika za druženje i početak novih ljubavi. Tzv. jocul se organizovao jedanput nedeljno od 14 do 17 časova, nakon čega bi išli kući da ručaju da bi se u večernjim satima ponovo vratili na igranku. Oni koji su se verili obično bi veridbu ozvaničili plesom. Kao što se može primetiti na fotografijama - svi su pristojno obučeni, imaju uredne frizure, nasmejani su. U pozadini igranke bake, majke i tetke  nadgledaju dešavanje i ponašanje mlađih članova porodice. Bilo je bitno lepo se ponašati i paziti na ugled porodice. Mesto igranke bilo je ispred Doma kulture, koji je osnovan polovinom XX veka i u sklopu kog je bila funkcionalna bioskopska sala, dok su brojni književnici priređivali književne večeri u Biblioteci.   

3.jpg

 

Pažnju privlači fotografija žene pored traktora. Početkom sedamdesetih godina na mestu šefa mehanizacije i transporta Zemljoradničke zadruge „Budućnost“ bila je Jovanka Kesić, rođena Malić. Većina žena bavila se održavanjem domaćinstva i odgajanjem dece. Neretko radile su u polju, jer se kukuruz tada okopavao, dok se danas prska. Ipak, na ovako odgovornoj poziciji bila je žena u koju su zaposleni sigurno imali poverenja. Novoseljanke su težile da budu lično uključene u dešavanja na nivou sela . Tako je postojao “Aktiv žena” do sredine 1980-ih. One su se pred svaki 8. mart okupljale da bi od krpica, vunice i žice pravile lutke, bebe, crnce sa palmama, a onda to prodavale. Sakupljeni novac su davale siromašnima u selu. Aktiv žena je organizovao časove šivenja i pravljenja zimnice u Domu kulture.(Podatak iz monografije “Banatsko Novo Selo, ljudi i događaji”, Milena Jovišič i Ilije Baba)

Danas postoji Udruženje žena “Novoseljanke - Boboacele” koje na brojnim manifestacijama uspešno prezentuju selo. Udružile su se krajem 2014. god. a intenzitet njihovih aktivnosti ne jenjava.

Banatsko Novo Selo \"Dobro došli u najveselije selo\"
"Dobro došli u najveselije selo"
4.jpg

 

Na kraju sela, u pravcu prema Kačarevu, Novoseljani su pravili ciglu, tj. imali ciglanu. U “Brazdi” se uzgajala stoka, a “Tamiš” se bavio skladištenjem zrnaste hrane, setvom, žetvom... Uzimajući u obzir obim posla, može se zaključiti da je nemali broj meštana bio tu zaposlen. U Banatskom Novom Selu bilo je vinograda. Za berbu grožđa bilo je porebno uključiti celu porodicu, pa i prijatelje ponekad. Stare fotografije svedoče i o uzgoju pčela. Selo je imalo čak i lokalnu radio-stanicu sedamdesetih.

5.jpg

 

Svakog dana ispred nečije kuće skupljale su se komšije i pričale o svakodnevnim temama. Ulice su bile živahne i stalno se mogao čuti ili videti neko. Ljudi su bili upućeni jedni na druge i nisu bili previše zatvoreni u svojim dvorištima, već su pomagali jedni drugima. Razlog većeg druženja bio je posao, kog je bilo puno i koji nije bio previše olakšan raznim mašinama. 

Štafeta mladosti, 1984.
6.jpg

 

Štafeta mladosti, jedan od simbola Titove države, prošla je kroz Ban. Novo Selo. O periodu komunizma i načinu života za vreme vladavine predsednika Josipa Broza Tita priča se i danas. Bilo kako bilo, fotografija zabeležena tog dana jedna je od najlepših slika iz bliže prošlosti sela. U tom periodu bile su popularne omladinske radne akcije na koje su se mladi odazivali i svojim učešćem doprinosili promenama u selu, o čemu svedoči nemali broj fotografija tog doba.

U kočiji su članovi novoseljanske porodice Stamena uslikani u glavnoj ulici sela.
7.jpg

 

Hraniti konje i održavati kočije nije povoljno ni danas, tako da ovu vrstu prevoznog sredstva nisu imali baš svi, ali bilo je od značaja imati makar nekog konja. Posebnim ukrasnim kočijama prevozio se pokojnik, a konji su vukli i kosačice za žito. Danas postoji Konjički klub “Budućnost” koji organizovanjem Fijakerijade podseća na tradiciju i duh nekadašnjeg življenja u ovom delu Srbije. U ponekim domaćinstvima može se naići na točak od kočija koji služi kao neki vid dekoracije u cvetnim bašticama.

Grudvanje za vreme časa fizičkog, šezdesetih
8.jpg

 

9.jpg

 

Nekada su majke balerinicama ručno pravile krila od guščijeg perja, a haljine od krep papira. Na gornjoj fotografiji nalaze se balerine iz 1954, a na donjoj su balerine iz 2017. godine, i sve su fotografisane u Ban. Novom Selu.

 

10.jpg

 

Na fotografiji je bračni par Beka. Imali su veliko dvorište, puno njiva i vinograd koji više ne postoji, a grob im poseti tek poneki rođak. Lepo je zamisliti bračni par kako bere grožđe, toči vino ukućanima, hrani piliće, ore njive, raduje se dobrim prinosima, dočekuje komšije, a takvi domovi bili su tipični primeri života u Banatskom Novom Selu tokom XX veka.

 

Foto: Hugo Rajs, nekadašnji novoseljanski fotograf
11.jpg

 

I u XX veku postojala je želja za lepom fotografijom, kada se naručilac nakiti i sredi specijalno za tu namenu. Profesionalne fotografije izgledale su dosta drugačije od današnjih na kojima se često potencira ženska seksualnost. Na primer, na ovoj fotografiji može se videti, osim prirodne devojačke lepote, puno dukata kao simbol bogatstva, a sve uz pristojan i siguran stav. Devojka je u predugačkoj suknji ispod koje se nazire čipkana podsuknja, a preko svega toga nešto nalik ukrasnoj kecelji, na čijim je rubovima bela čipka. Krajevi rukava na košulji su ukrašeni, takođe. Na fotografiji je Angelina Lazar dvadesetih godina XX veka, kao reprezentativan primer fotografisanja u tom periodu. Manje lepo ne izgledaju devojke iz nešto kasnijeg perioda XX veka:

12.jpg

 

Do devedesetih godina sladoled se prodavao na ulici. Najbolja prilika za dobru prodaju bila je nečija svadba. Postojao je običaj da se ispred mladine i mladoženjine kuće igra kolo, a za to vreme svi drugi radoznali meštani stajali su sa strane i gledali svatove uživajući uz ritam rumunske muzike, s obzirom na to da je to bio rumunski običaj. Nije bilo sramota otići gledati nečiju svadbu, a i svi su voleli da vide mladu, naročito deca. Tada je bilo lako prodati sladoled, jer je puno sveta bilo na jednom mestu i bili su uglavnom raspoloženi za poslasticu. Osim toga, sladoledžije bi biciklima išle ulicama i prodavale sladoled, a postojala je mogućnost da se kugla sladoleda umesto novcem plati domaćim jajima. Deca su često “krala” jaja iz svojih dvorišta ne bi li dobila sladoled. Zvuči kao dobra avantura ukrasti jaje tako da majka ne vidi i kupiti sladoled dok ona nije tu, a zatim ga u tišini i sa slašću zbog “uspešnog posla” pojesti, zar ne?

Pregledajte vaše fioke sa fotografijama. Možda kriju zanimljive priče iz prošlosti mesta u kom živite, a možda saznate nešto novo o svojoj porodici.

 

Foto: Zoran Simić
13.jpg

 

Autor većine fotografija je nepoznat. Ljubaznošću Jonela Čebzana, koji ih je preneo u elektronsku formu,  pozajmljene su za potrebe ovog teksta, a ostatak možete pogledati na sajtu http://www.bnselo.rs.sr/

Video: https://www.youtube.com/watch?v=WSbQkXqLufI

[video:http://youtu.be/WSbQkXqLufI]



Marketing

Najnovije vesti