Tribina „Građanska hrabrost između savesti i straha“

Naš narod je kukavičluk pretvorio u narodnu mudrost

Pančevo, Uto, 23/02/2016 - 12:06
Aleksandar Stojković

PANČEVO - Tribina „Građanska hrabrost između savesti i straha“, u organizaciji Građanske akcije Pančevo i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, održana je u ponedeljak, 22. februara u kafeu „Kupe”. Gost tribine, na kojoj je bilo oko 70 posetilaca, bio je pozorišni reditelj Kokan Mladenović, a moderator tribine Nenad Živković.

Nakon uvodnog izlaganja Živkovića i ponovljenih pritužbi na račun gradskih vlasti o uskraćivanju prava na korišćenje gradskih prostora za aktivnosti GA, moderator je predstavio gosta posetiocima.

„Možda je i bolje što smo u ovakvim ilegalnim prostorima, jer je slobodna reč u srbiji danas prilično ilegalna reč

Hrabrost nije nešto što ne pripada svakome od nas.  Ja ne volim kada mi nakon premijera prilaze ljudi i čestitaju na hrabrosti. Mislim da je svako čestitanje na hrabrosti demistifikacija sopstvenog kukavičluka. Naravno da smo svi mi hrabri do određene granice. Kada se ispostavi da je cena hrabrosti neočekivano velika, onda pre izaberemo svoje udobne zabrane, interese porodice, svoje ili interese struke, pa onda pustimo hrabrost niz vodu. Ja misim da je dosta tog savijanja kičme i da je dosta te naše, verovatno najgluplje narodne poslovice  – pametniji popušta. Mi smo narod koji ima mnogo poslovica kojim opravdava sopstveni kukavičluk. Mi smo kukavičluk pretvorili u narodnu mudrost.

O aktuelnoj političkoj opoziciji mislim bezmalo podjednako loša kao i o aktuelnoj političkoj poziciji. Mi smo, u vreme Miloševića, doživljavali pokret Otpor kao skup svih naših ličnih otpora, Nama treba neki  novi pokret Otpor, onaj se kompromitovao političkom delatnošču, etabliranošću itd. Nama treba taj skup ličnih otpora, kako bismo promenili Srbiju na bolje. I ne očekujem da se to promeni preko noći“  - ovim rečima je Mladenović započeo svoje izlaganje.

 

img_9385.jpg

 

„Da li je u našem društvu zaista nestalo empatije i solidarnosti, i da li smo zaista ravnodušni prema nevoljama i problemima drugih?“– upitao je moderator Živković.

„Početkom devedesetih, sistematski je uništen jedan sistem vrednosti na kome je počivala bivša Jugoslavija. Ako izuzmemo neke od devijacija komunizma, taj sistem je bio vrlo uređen. Mi smo živeli u zemlji prilično ozbiljnog morala, u kojoj kriminal nije mogao da sanja da će imati ovakve razmere.

Asanž kaže da svaki put kad vidimo neku nepravdu i na nju ne reagujemo, mi treniramo svoj duh da postane popustljiv. Kad se to nagomila u nama, mi postajemo nesposobni da prepoznamo nepravdu.

Kada govorimo o građansoj hrabtrosti, moramo da govorimo o sistemu vrednosti koji mora da se iznova napravi. Stari sistem je srušen, a novi nije nikada napravljen. Mi živimo u zemlji u kojoj je sve svedeno na estradu.

Verujem da smo svi tog 5. oktobra pomislili da će se stvari drastično menjati nabolje, a desilo se nešto suprotno. Desila se vulgarna rasprodaja revolucije za koju sad shvatamo da i nije bila revolucija. Došlo je do puke zamene društvenih elita. Ne postoji opšti interes, već samo interes nove interesne grupe koja je uradila za sebe šta je uradila i ommogućila nekim od najnakaradnijih elemenata politike devedesetih godina da se ušetaju u to nebranjeno polje vlasti, jer je narod bio zgrožen tom rasprodajom revolucije.

Naša generacija je masovno emigrirala posle 2010. godine u nekim zrelim godinama – posle ćetrdesetih. To su najtužniji emigranti. Oni su sačekali svaku teoretsku mogućnost da ovde bude bolje, shvatili da nikada neće biti bolje i rešili da bar drugu polovinu života prožive u nekim uređenijim zemljama “ – rekao je Kokan Mladenović.

 

„Naši političari bi voleli da u jednom izbornom ciklusu završe sve svoje finansijske probleme. Kada ste čuli nekog našeg političara da govori dugoročno? Oni govore o mandatu, oni i nemaju drugi kalendar sem mandata. Njima su mozgovi baždareni na četiri godine. Šta će nakon te četiri godine biti sa njihovim gradovima, sa njihovim narodom, sa njihovom kulturom – njih to apsolutno ne zanima. Tu dolazimo do te Jugoslavije koja je imala neke projektovane ideale. Naša deca odrastaju u zemlji u kojoj ne postoje nikakvi ideali. NJjihovi idoli su bivši ratni zločinci i kriminogene estradne zvezde, kriminalci iz rialiti programa i starlete“ – istakao je Mladenović.

On se zatim osvrnuo i na bivšu Jugoslaviju i njene poduhvate u oblasti kulture.

Za razliku od naše zemlje sada koja ne zna da li ćemo biti ruska gubernija, ući u EU ili glumiti neku Švajcarsku na Balkanu, ondašnja Jugoslavija je tačno znala šta hoće. Mi danas imamo budžet za kulturu id 0.62 %. To je najsramotniji budžet za kulturu u Evropi. Ondašnja Jugoslavija je imala 3 do 5 % budžez za kulturu iii tačno zna šta hoće. Rešava da etablira samu sebe, pa šezdesetih godina Jugoslavija osniva BITEF – najznačajniji pozorišni festival u svetu tog trenutka. Ta ista država pravi FEST i BEMUS.

U odnosu na tiraniju danas, ondašnja država koja je proglašena totalitarnom državom pokazuje neverovatan stepen slobode, kreativnosti i jasne stavove.“

Mladenović je oštro napao i političare.

„Dvadeset godina mi gledamo iste ljude: Ivice Dačiće, Čedomire Jovanoviće, Nenade Čanke,  Rasime Ljajiće, Aleksandre Vučiće, Borise Tadiće itd. Meni  je podjednako muka od svih njiih zajedno. Mislim da su oni „ukupa pošast“ za ovu zemllju. Mislim da među njima ne postoji ni je dan čovek čistih ruku, ozbiljnog morala, niti bilo ko kome treba verovati nešto, jer mislim da će u sledećem deljenju karata opet raditi iskljlučivo za sebe.

Nije problem Srbije Aleksandar Vučić. Problem je fenomen Aleksandra Vučića. Naš narod, od 1804. godine, kroz čitavu svoju istoriju, opsesivno traži vladare. Ne sistem, nego vođe i vladare. Nikada nam se nije desilo da imamo tako stabilan sistem i tako stabilnu državu  da je bezmalo svejedno ko će biti premijer ili predsednikm ili ko će biti ministri koji će vrlo jasno sprovoditi određene progresivne zakone. Mi stalno očekujemo da pod tim plaštom vladara bude dovoljno udobno za sve nas, a da neko u naše ime vodi i rukovodi. Kada nekom date tako nekontrolisanu vlast, normalno je očekivati da će on upotrebiti  i zloupotrebiti sve ono što ste mu tako nesmotreno dali.“

„Srbija je država u kojoj se za kulturu izdvaja 0,62 %. Da le je interes ovih političkih elita da narod bude što manje obrazovan i emancipovan kako bi njime što lakše manipulisali?“ – upitao je Živković.

Naše vlasti od devedesetih sprovede kulturni genocid nad sopstvenim narodom. Naše opšte stanje duha i naše opšte obrazovanje je drastično lošije nego pre trideset ili četrdeset godina. Profesorka Neda Todorović je radila obimno istraživanje, koje se radi na svakih 25 godina, a Srbija ga je uvela još 1878. godine kada smo ušli u tadašnju Evropu. Prvi put je 2014, godine generacija dece imala lošije rezultate od generacije roditelja. Od 1878. godine do tada, uvek je generacija dece bila progresivnija. Po meni je taj rezultat povod za vanrednu sednicu Skupštine Srbije,  koja treba da donese milion pravila i zakona apropo tako nečega.

Devedesete su mi jasne. Bilo je potrebno napraviti primitivno krdo, čopore i jurišnike, hraniti tu ratnu mašinnu primitivizmom i agresijom. Ali, 6. oktobra uveče ste videli Zorana Đinđiča u dnevniku TV Pink, koji je osnovan tog dana. I taj kompromis je već tada opasno smrdeo. Ne možete abolirati neke ljude od saučestvovanja u kulturnom zločinu. Tako je Pink, u međuvremenu postao tek jedan od saučesnika u zločinu. Vi danas gotovo nemate televiziju koja nema potpuno primitivni program. Obrazovnog programa nema, emisija iz kuture nema.

U takvoj jednoj zemlji koja nema nikakav stav o kulturi imate beskrajno divljanje primitivaca. Verujem da je to svesna manipulacija i želja onih koji su na vlasti da tako primitivnim narodom lako manipulišu. Počev od tog premijera koji danas govori jedno, a pre godinu dana nešto sasvim drugačije, negirajući samog sebe. Pa to postoji kao dokumentovana stvar! To nije neproverivo. Nažalost kod nas  i to može.

Mi smo takav narod da i ako mislimo da će nešto da se promeni očekujemo da se to desi preko noći. Mislim da je nama potrebno nekoliko decenija ozbiljnog, krvavog rada nekih normalnih demokratskih vlasti da bismo došli do neke „pozitivne nule“ – mentalne, moralne, ekonomske itd.“

U bezmalo dva sata razgovora sa prisutnima, Mladenović je otvorio mnoga pitanja vezana za građansku aktivnost, obrazloživši svoje stavove u vezi sa mnogim pitanjima koja su vezana za politiku, kulturu, obrazovanje i moral zemlje u kojoj sada živimo.

Građanska akcija Pančevo je u dve uzastopne tribine skrenula pažnju na dve bitne teme – stanje u medijima i građansku hrabrost, tako da s nestrpljenjem očekujemo sledeći poduhvat ove nevladine organizacije.

Aleksandar Stojković

 



Marketing

Najnovije vesti