Nataša Lenđel, aktivistkinja, volonterka i vršnjačka edukatorka iz Pančeva: Mladi nisu svesni koliko su moćni

Pančevo – grad u kome, čini se, mladima ne manjka volje, ali podrška neretko izostaje. Ipak, uvek ima onih koji bezuslovno vode borbe kako bi sebi, svojim vršnjacima i narednim generacijama stvorili mogućnosti i prilike kakve žele u svom gradu.

Nataša Lenđel, dugogodišnja aktivistkinja, volonterka i vršnjačka edukatorka iz Pančeva, jedna je od mnogih koji žele da naš grad postane mesto kakvo naši mladi sugrađani zaslužuju.

Sebe opisuje kao entuzijastičnu  po pitanju inovativnih načina učenja. Strastvena je u građenju novih stavova o primerima pozitivnih vrednosti, kao suprotnosti negativnih autoriteta i diktatora moći u društvu. Neizlečiva aktivistkinja, radoznala ka dubokom i temeljnom osluškivanju.

Nataša kao prednost Pančeva vidi to što naš grad ima savršenu lokaciju koja mu pruža pristupačnost ali i autonomiju.

„Kao nešto iz Zlatokose - on je „baš kako treba“ - i dovoljno blizu i dovoljno daleko od urbanih centara. Pančevo ima potencijal da izraste u grad koji bi postao dom velikom broju studenata, kada bi se napravio korak i otvorili studentski domovi na teritoriji grada. Pančevo je uvek prednjačilo što se tiče aktivizma u zemlji, samo malo više moramo da vežbamo održivost naših pionirskih poduhvata“, kaže Nataša.

Ona smatra da mnoge institucije imaju šta da pruže mladima, ali da je to često nategnuto i uvek uz neki uslov.

„Kao da nisu oni tu zbog mladih, da im stvore podsticajno okruženje za učešće u životu grada, već su mladi tu zbog njih. To je slučaj pobrkanih lončića, što se mene tiče. Ali zahvaljujući brojnim pojedincima, stvari se menjaju. I menjaće se, jer Pančevo uspeva da pruži neko plodno tlo za uporne entuzijaste koji teško odustaju“, objašnjava ona.

 

„O mladima grad ne brine“

 

Što se tiče položaja mladih, Nataša kaže da ne postoje institucionalni mehanizmi koji brinu o položaju mladih u Pančevu.

„Možemo samo da se stresemo ako se zamislimo nad informacijama da već 5 godina ne postoji Strategija brige o mladima, da niko nije istraživao potrebe mladih u Pančevu najmanje 9 godina i da nema nikog zaposlenog u Kancelariji za mlade najmanje godinu dana, ako ne i više. To sve znači da sve težnje, želje i potrebe koje mladi imaju niko ne evidentira i ne čuje, a samim tim da niko ne kreira rešenja. A toliko ima zainteresovanih i sjajnih mladih ljudi! Dešava se da dođu u SINHRO na neki događaj i počnu da pričaju kako bi voleli da izgleda naš grad, a mi prosto procvetamo slušajući“, ističe Nataša.

Iz ugla jedne aktivistkinje, Nataši se čini da ima puno mladih koji su zainteresovani za teme poput ekologije i medija koji će, po svemu sudeći, večno biti problem u Pančevu.

„Moj utisak je da ih ima puno koji su zainteresovani za te dve teme, ali u nekom svom mehuru. Možda prate nekoga na društvenim mrežama ko o njima priča ili slušaju neki podkast, gledaju neke klipove i filmove. Nisam sigurna koliko su svi oni svesni da mogu da se udruže i naprave nešto zajedno. Nisu svesni koliko su moćni“, kaže ona.

Nataša je, kada govorimo o udruživanju mladih, jedna od osnivača SINHRO haba.

„SINHRO je nastao kao odgovor na pitanja koje smo mi postavljali gradu kada smo bili mladi - Gde su naši prostori? Mi SINHRO zamišljamo kao mesto susreta aktivnih i dobronamernih ljudi, kao neku alternativnu instituciju, slobodnu i samoodrživu. Baš nas je skoro jedna aktivistkinja nazvala „para-mesnom zajednicom“. Mi u SINHRU pokušavamo da pružimo podsticajno okruženje kroz prizmu prostora i ljudi. Tj. iskustava ljudi i resursa koje prostor daje da se ta iskustva dešavaju“ rekla je ona i dodala:

„U SINHRO habu možete naići na različite besplatne edukativne i razvojne programe. Okupljamo kovorking zajednicu, realizujemo istraživanja, mitape, događaje, radionice sa temama kao što su koncept pametnog grada (grada po meri ljudi), interkulturalnost, medijska pismenost, otvoreni podaci, građanska sloboda, IT i kreativne industrije, umetnost i još puno toga“.

Po njenom mišljenju, SINHRO je važan za naš grad jer je po meri ljudi koji u njemu žive. Ono što bi takođe trebalo da bude po meri građana jeste poboljšanje života u Pančevu. Ipak, odgovor na pitanje šta mi, kao pojedinci i određene grupe, možemo samostalno da menjamo i ispravljamo kod sebe, za početak, nije jednostavan.

„Kada razmišljam o ovom pitanju, na pamet mi padaju tri stvari: moramo da „zoom out“-ujemo i vidimo širu sliku problema, koren problema, da ga raščlanimo i uđemo u dubinu, ne smemo da se izolujemo već da se okružimo ljudima sa istim setom vrednosti, saveznicima i podrškom i da nikada ne potcenjujemo našu moć, ako smo taktično, timski i strateški osmislili rešenje“, objasnila je Nataša.

SINHRO će ove godine imati gomilu mogućnosti za mlade, da se izraze, čuju i uključe u život svog grada. Biće tu istraživanja, fokus grupa, festivala, takmičarskih događaja, radionica i mnoštvo opcija koje će mladima dobro doći.

Neke stvari pojedinci ne mogu sami da menjaju, ali ono što ohrabruje jeste to da će SINHRO i još oko 20 organizacija ući u proces zagovaranja za bolji položaj mladih u gradu Pančevu, a Nataša je pojasnila i šta to zapravo znači:

„Želimo da podsetimo donosioce odluka u gradu da su mladi važni i da je potrebno o njima brinuti. Hoćemo da pogledamo širu sliku, da okupimo zajednicu, osmislimo i ponudimo rešenje. Važne promene ne zavise samo od nas ali naša inicijativa je ključna“.

Ono što ovu mladu Pančevku vuče i vraća ovom gradu da mu uvek da novu šansu su inspirativni topli ljudi i njihov trud.

„Svakoj maloj grupi ljudi je potrebno jako malo dati da sama uvidi kako može mnogo. Ono što ja znam iz svog iskustva je da „Small flowers cracks concrete“ - Sitno cveće naprsnuće beton“ zaključila je Nataša.

Mnogo je situacija u kojima se čini da mi volimo Pančevo, ali Pančevo ne voli nas. Međutim, nije do grada, do ljudi je. Ti ljudi smo svi mi i niko drugi do nas samih neće učiniti da se omladina, ali i svi ostali, osećaju voljeno i shvaćeno u svom gradu. Kao što reče Nataša – nismo ni svesni koliko smo moćni.