Foto: Privatna arhiva
Društvo

PANČEVCI U DIJASPORI: dr Vesna Gagić, agroekolog

Pančevo, Ned, 18/02/2018 - 13:08
Mirjana Marić Veličković

Vesna Gagić je rođena u Pančevu, ali su je ljubav prema prirodi i nauci vodili kroz različite akademske ustanove po celom svetu. Živela je u Nemačkoj, Švedskoj, a danas je u Australiji za koju kaže da je najviše od svih zemalja podseća na Srbiju.

 

Za 013info ispričala je zašto je otišla iz odavde, kakav je život u inostranstvu i koliko joj je to značilo za profesionalni razvoj.

 

Rođeni ste i odrasli u Pančevu. Kakva vas sećanja vežu za rodni grad?

– Skakutanje po belim kružićima oko fontane u parku, jahanje konja na hipodromu, veranje po skoro svakom drvetu u okolini moje zgrade u Štrosmajerovoj, klizanje na „ogromnom brdu“ ispred zgrade, moja ekipa u izviđacima sastavljena od sjajnih ljudi koji su i danas među meni najdražim prijateljima, istraživanje najmisterioznijeg mesta na svetu - Stare pivare, uzaludno vežbanje legendarne scene iz Prljavog plesa sa najboljim drugom (imali smo 6-7 godina), najveća neostvarena želja da dobijem patike marke „Nike“ ili „Reebok“ kako bih se osećala prihvaćenom u devedestim, beskrajne šetnje kejom, svirke u Studentskom i jedan dečko.

Nakon završene Gimnazije ste studirali biologiju. Kada ste se zainteresovali za ovu oblast?

– Oduvek sam bila fascinirana prirodom. Sećam se čestih šetnji ulicama Pančeva i posmatranja beskonačnosti oblika i boja drveća, naizgled identičnih, a opet toliko različitih. Često bih stajala u šumi ili plivala u Dunavu i razmišljala kako bi divno bilo videti i razumeti sva „nevidljiva“ stvorenja u okruženju, suviše mala ili suviše skrivena od mog pogleda.

Foto: Privatna arhiva
sa_kolegama_iz_svedske_u_portugalu.jpg

 

Koliko vam je značilo to što ste doktorske studije završili u Nemačkoj, a zatim postdoktorske u Švedskoj?

– Doktorske studije u Nemačkoj su bile apsolutno presudne za moju karijeru. Imala sam sreću da radim sa profesorom koji je jedan od osnivača predeone agroekologije, Dr Teja Tscharntke koji je izuzetno cenjen naučnik u celom svetu. Posle toga je sve bilo znatno lakše. Profesor iz Švedske, Dr Riccardo Bommarco ga je jednom prilkom pozvao s pitanjem da mu preporuci svog doktoranda za postdoktorske studije i on je preporučio mene. Mislim da je to bilo presudno da dobijem poziciju u Švedskoj. Tokom rada u inostranstvu shvatila sam da nije dovoljan samo sjajan CV sa nizom objavljenih radova u prestižnim naučnim časopisima, već da je iskrena preporuka mentora izuzetno važna.

Da li ste oduvek znali da će se vaš akademski put odvijati u inostranstvu?

– Ne, nisam ni sanjala o odlasku u inostranstvo. Tokom odrastanja u Srbiji nikada nismo imali dovoljno novca da putujemo u inostranstvo, tako da su za mene svi drugi izgledali kao vanzemaljci, inteligentniji, sposobniji i što je najbitnije, konkurentniji na tržištu stipendija. Ja sam čak toliko bila ubeđena da neću uspeti da nisam ni (zvanično) aplicirala za stipendiju u Nemačkoj koju sam kasnije dobila. Započela sam doktorske studije u Beogradu sa divnim i meni vrlo dragim profesorom Željkom Tomanovićem, ali ne samo da nisam dobijala platu ili imala kancelariju, već sam ja morala da plaćam troškove studija. To je bilo oko hiljadu ili dve evra, životna ušteđevina mojih roditelja. To je takođe bila moja jedina nada da se bavim nečim u struci. U sklopu projekta na kome sam radila bila je kratka poseta laboratoriji u Nemačkoj u cilju razmene iskustva. Tamo sam se odusevila jednostavnošću i skromnošću svih u timu, a posebno svetski poznatih naučnika. O nauci se razgovaralo u kancelariji ali i uz pivo, nisu postajala glupa pitanja i hijerarhije, bile su bitne samo ideje, znanje i posvećenost. Kroz šalu sam ostavila svoj CV na stolu profesora i spomenula da bih jako volela da radim u njegovom timu. Kroz mesec dana dobila sam elektronsko pismo sa ponudom za stipendiju koju sam istog trenutka prihvatila.

Kako je usledio odlazak za Australiju?

– Odlazak u Australiju je dosao manje-više slučajno, kao i u Nemačku i u Švedsku. Moja sadašnja šefica je bila u poseti u Švedskoj dok sam ja tamo radila kao postdoktorand i započele smo naučni rad zajedno koji je objavljen u najprestižnijem internacionalnom ekološkom časopisu. Ona me je obavestila o otvorenoj poziciji u Brizbejnu i pitala da apliciram. Ja sam u tom momentu tek produžila ugovor u Švedskoj na godinu dana i nisam bila spremna na odlazak u Australiju. Oni su primili nekog drugog ko je iz privatnih razloga mora da prekine poziciju nakon nekoliko meseci. U tom momentu ja sam bila spremna da je prihvatim.  

Koliko dugo živite tamo?

– U Brizbejnu sam skoro 3 godine.

Foto: Privatna arhiva
vesna_gagic_and_andrew_hulthen_sampling_in_australia.jpg

 

Na odseku ste za ekologiju. Kojim se istraživanjem konkretno bavite i šta sve radite na univerzitetu?

– Oduvek sam se bavila ekologijom. Studirala sam Ekologiju i zaštitu životne sredine u Beogradu. Nakon toga sam doktorirala na odseku za agroekologiju u Nemačkoj i od tada najveći deo mog istraživanja se bavi agroekologijom, predeonom ekologijom, interakcijama u mreži ishrane, ekologijom zajednica. U Srbiji, Nemačkoj i Švedskoj sam radila na univrzitetima, dok u Australiji radim u naučnoj organicaziji, CSIRO. Moj posao podrazumeva terensko uzorkovanje, analizu podataka, komunikaciju rezultata kroz naučne radove, prezentacije i popularne magazine, pisanje projekata, saradnju sa nacionalnim i internacionalnim naučnicima i pomaganje studentima.

Koliko se život u ove tri zemlje razlikuje?

– U profesionlanom smislu Nemačka i Švedska su vrlo slične, dok je Australija na moje veliko iznenađenje mnogo sličnija Srbiji i u pozitivnom i u negativnom smislu. Rad u Švedskoj i Nemačkoj mi je više prijao, ali privatno mi Australija mnogo više odgovara. Australija ima savršenu klimu, plaže, prašume, pustinje, vodopade i mentalitet po mnogo čemu sličan našem. Na neki uvrnuti način, čak i stvari koje mi ne prijaju ovde, ali podsećaju na Srbiju su mi drage jer liče na nešto moje, nude osećaj poznatosti i pripadnosti. U Švedskoj mi je nedostajalo sunce i spontanost.

Koliko se razlikuje od života u Srbiji?

– Život u Srbiji se često svodi na preživljavanje, pa stoga oslanjanje jednih na druge, pre svega na porodicu i prijatelje. Život u inostranstvu je oslanjanje na samog sebe na sopstveno duhovno, emotivno i profesionalno unapređenje. Suštinski, mi smo svi isti širom sveta, svi težimo autentičnosti, orginialnosti i osećaju pripadnosti, svi težimo i materijalnnom i duhovnom, razlika je samo u tome sto u ekonomski stabilnijim zemljama materijlna sigurnost daje kulturnom i duhovnom životu više prostora.

Šta su prednosti rada u akademskoj zajednici u inostranstvu?

– Više mogućnosti za finansiranje projekata i za saradnju, ali takođe i bolji uslovi rada.

Da li mislite da bez odlaska iz Srbije ne biste uspeli to što ste do sada?

– Sasvim sam sigurna da bez odlaska iz Srbije ne bih bila toliko produktivna. Grana nauke kojom se bavim je tek u začetku u Srbiji, što znači manje mogućnosti za učenje od drugih i saradnju, što je vrlo bitno u prvim koracima u karijeri.

Foto: Privatna arhiva
sa_kolegama_iz_nemacke.jpg

 

Na šta ste najviše ponosni u svom radu?

– Najviše sam ponosna što sam uspela da sama, svojim radom dokažem samoj sebi da mogu. Bila je ludost studirati ekologiju u zemlji rastrzanoj ratovima i sa nižom politički i ekonomoski nerešenih pitanja, ali vodila me je jedna pokretačka sila – da sledim svoje snove, pa dokle me odvedu...

Da li planirate da se vratite?

– Ne planiram da se vratim u skorije vreme. Iako je akedemski život vrlo nesiguran u smislu večitih ugovora na određeno vreme, moj partner je Australijanac i trenutno se trudim da izgradim život ovde. Ipak, Pančevo će uvek biti moj grad, jedini i najbolji na svetu. Jedini koji ima dušu.

Šta vam nedostaje iz Pančeva?

– Nedostaju mi pre svega ljudi. Rastuži me odrastanje moje sestričine bez mene koja me je jednom prilikom moje posete kada je imala 5-6 godina dugo, nemo posmatrala na vratima i pažljivo dodirivla moje lice ne bi li se uverila da sam ja zaista tu, došla, trodimenzionalna, stvarna.



Marketing

Najnovije vesti