Promocija knjige pesama Lazara Sretenovića održaće se 25. marta u Gradskoj biblioteci Pančevo. U tome ne bilo ništa neobično i posebno da Lazar nije rođen sa Daunovim sindromom.

Upravo ovaj hromozomski poremećaj uzrokuje kašnjenje u fizičkom, intelektualnom i jezičkom razvoju. Svaka osoba sa Daunovim sindromom je jedinstvena ličnost, sa određenim sposobnostima, neki i talentima. Ranim i timskim radom ekipe stručnjaka, od najranijeg detinjstva u značajnoj meri se može uticati na njihov razvoj koji omogućava da samostalno funkcionišu u svakodnevnom životu.

Lazar je prvo dete iz uredne, redovno kontrolisane trudnoće. Tadašnjim dijagnostičkim metodama ništa nije ukazivalo na to da bi sa bebom moglo biti nekih problema. Nažalost, posle porođaja, za roditelje je nastupio užasan šok kada su im lekari saopštili da njihova beba ima Daunov sindrom. Naravno da su bili zbunjeni i sluđeni jer ništa nisu znali o tome. A i objašnjenja koja su dobili od lekara su bila štura i obeshrabrujuća. Rečeno im je da će dečak u životu moći „samo da čuva ovce“ i ništa drugo. Dijagnoza je kasnije potvrđena i analizom krvi u Genetskom savetovalištvu u okviru Insituta za mentalno zdravlje. Predloženo im je da bebu odmah daju na usvajanje u Zvečansku, centar za zbrinjavanje odojčadi, dece i omladine Tada je, nažalost taj postupak bio uobičajena praksa. Srećom, roditelji nisu prihvatili taj predlog i odlučili su da zadrže svoju bebu. Najveće ohrabrenje  su dobili od doktorke Nataše  Aranđelović koja im je objasnila suštinu bolesti i da je potrebno da samo mnogo rade sa svojim detetom i da rezultati neće izostati.

„Kada sam bio mali, mnoga slova nisam mogao da izgovorim al’ sreća me posluži pa mi Petruša pomoć pruži, pa sada lepe reči bez greške izgovaram, u svesku ih pišem i granice o Daunovom sindromu brišem.“

I zaista, rezultati su dolazili iznad svih očekivanja. Lazar je odmalena bio radoznao, pokazivao je interesovanje  za  sve što se dešavalo u njegovom okruženju i brzo je učio.Veliku ulogu u njegovom odrastanju imala je gospođa Petruša Popović, logoped, koja je sa Lazom radila od najranijeg detinjstva. Tu su bili i posvećeni vaspitači iz predškolske ustanove koju je pohađao, koji su maksimalno pomogli da Laza postiže jako dobre rezultate. Tada nije bilo inkluzivnog sistema obrazovanja kao danas i na roditeljima je bila teška odluka da li da dete ide u specijalnu ili redovnu školu. Presudnu ulogu u tome imala je gospođa Jadranka Novak, psiholog, koja je pomogla učiteljici u svemu što je trebalo da nauči o postupanju sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Procenili su da je za njega mnogo bolje da pohađa redovnu školu, tako da je Lazar ju to vreme bio jedino dete sa Daunovim sindromom koje je pohađalo i završilo redovnu osnovnu školu.

Zatim je završio i srednju školu, smer za kuvare. Ali, više od kuvanja, voli da piše pesme, da se bavi sportom i da se druži sa drugarima.

Uporedo sa učenjem  i mnogobrojnim aktivnosima u okiviru udruženja „Na pola puta“, bavi se i sportom i tu postiže odlične rezultate. Član je sportskog kluba osoba sa invaliditetom ,,Sportsko srce“ i redovan je učesnik Državnih takmičenja Specijalne olimpijade Srbije u stonom tenisu i plivanju sa kojih se uvek vraća okićen nekom od medalja.Najbolje rezultate ostvaruje na takmičenjima u plivanju i stonom tenisu. „Specijalne olimpijade“ se održavaju u gradovima širom Srbije.Tamo se povremeno provode i celi vikendi, tako da se, pored sporta druže, zabavljaju i ostvaruju nova prijateljstva.
Laza je divan, vredan, srdačan, vaspitan, neposredan, veoma drag momak. Na jednom od tih takmičenja, je upoznao i zaljubio se u jednu Brankicu iz Zrenjanina.

Promocijom će Lazar proslaviti 29. rođendan, istovremeno i dati svoj doprinos obeležavanju Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom. Ovaj dan se obeležava od 2006 godine i to simbolično 21. marta, jer je u osnovi ove bolesti prisutnost tri hromozoma, umesto dva, na 21 hromozomskom paru.

Nije sramota provesti život čuvajući ovce, kako su mu  predvideli neki doktori na rođenju. Ipak ogroman je uspeh postići rezulte  kakve Lazar postiže zahvaljujući svojoj upornosti i neumornom radu, ali i čitavom timu stručnjaka: pedagoga, psihologa, logopeda, fizioterapeuta, vaspitačica, učiteljice i nastavnika bez čije pomoći se ne bi postigli ovakvi rezultati. Naravno, najveću pomoć i podršku ima u svojoj porodici: od oca, brata i majke od kojih dobija beskrajnu ljubav i posvećenost. Posebne i presudne zasluge pripadaju svakako majci Verici.

Promocija knjige pesama Lazara Sretenovića održaće se 25. marta u Gradskoj biblioteci Pančevo. U tome ne bilo ništa neobično i posebno da Lazar nije rođen sa Daunovim sindromom.