Brankica Jankovic Foto: www.ravnopravnost.gov.rs

Društvo

Poverenica Brankica Janković: Pritužbe iz Pančeva zbog diskriminacije na osnovu pola i nacionalne pripadnosti

Pančevo, Sre, 06/03/2019 - 08:01
Suzana Prvulj

Koliko često su se građani Pančeva žalili na nejednak tretman, na koje konkretno oblike diskriminacije, ali i kakav je danas položaj Roma i osoba sa invaliditetom, upitali smo Brankicu Janković, poverenicu za zaštitu ravnopravnosti.

Iz godine u godinu na nivou cele zemlje, raste broj pritužbi, međutim, to ne govori da diskriminacije ima više, već da građani i građanke prepoznaju kome mogu da se obrate i imaju poverenja u instituciju Poverenika o čemu govore i sprovedene ankete, ali i o odsustvu straha da slučaj prijave – saopšteno nam je iz ovog nezavisnog i samostalnog državnog organa.

Da li Vam se građani Pančeva često obraćaju?

Kada je Pančevo u pitanju, Pančevci i Pančevke su u prethodne dve godine podneli ukupno 27 pritužbi, od kojih su 19 podnela fizička lica (15 žena i četiri muškarca) i osam organizacija. Napomenula bih da je najviše pritužbi podneto u vezi sa odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Nakon donošenja tog zakona, našoj instituciji obratilo se nekoliko stotina žena iz cele Srbije, i Poverenik je podneo Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti više diskriminatornih  odredaba tog zakona, a istovremeno smo uputili i inicijativu resornom ministarstvu za njihovu izmenu.

Na koji oblik diskriminacije se odnose pritužbe koje su podneli Pančevci?

Najveći broj podnetih pritužbi odnosio se na oblast socijalne zaštite, kao što sam ranije rekla, zatim na oblast rada i zapošljavanja, zatim na postupke pred organima javne vlasti. Gledano iz ugla osnova zbog koga su nam se Vaši sugrađani i sugrađanke obraćali, to su bile pritužbe na nejednak tretman na osnovu starosnog doba, pola i nacionalne pripadnosti, preciznije, odnosile su se na romsku nacionalnu manjinu.

Po Vašem mišljenju, kakav je položaj Roma i osoba sa invaliditetom u Pančevu? Da li se popravio u odnosu na prethodne godine?

Ne bih se kroz odgovor na ovo pitanje ograničila samo na Pančevo. Odnos prema osobama sa invaliditetom opterećen je predrasudama, što nažalost, dodatno otežava njihov socijalni i ekonomski položaj. Invaliditet je godinama među najčešćim osnovima diskriminacije u pritužbama koje građani i građanke podnose Povereniku. Pomaka ima, ali pitanje nepristupačnosti objekata daleko je od zadovoljavajućeg. Međutim, nisu arhitektonske barijere jedino sa čime se naši građani i građanke sa invaliditetom suočavaju, treba nastaviti otklanjati i druge, pre svega predrasude i nerazumevanje. Kao očit primer toga, navešću slučaj koji se dogodio jesenas u Vojvodini, tačnije u Novom Sadu, kada reprezentativcu Srbije u stonom tenisu iz Novog Sada, stanodavci nisu želeli da iznajme stan jer je osoba sa invaliditetom. To je nedopustivo. Dakle, treba raditi i na otklanjanju fizičkih i senzornih prepreka, ali i na otklanjanju predrasuda, pre svega onih da je osobama sa invaliditetom potrebna samo pomoć i sažaljenje. To su naši ravnopravni građani i građanke, i treba da imaju jednak tretman u svim oblastima života.  

Pravu sliku o položaju pripadnika romske nacionalne manjine možemo dobiti tek kada izađemo na teren, obiđemo neka od romskih naselja i razgovaramo sa našim sugrađanima i sugrađankama, što i činimo. Srbija je u poslednjih nekoliko godina dosta toga učinila na poboljšanju kvaliteta života pripadnika romske nacionalne manjine i kao dobar primer bih istakla omogućavanje prijavljivanja boravišta na adrese za socijalni rad čime se značajno smanjio broj pravno nevidljivih lica. Njihovi najčešći problemi su su otežan upis dece u određene škole, rodne uloge pravdane tradicijom i romskom kulturom, maloletnički brakovi, nezaposlenost.

Poverenica Brankica Janković je zaključila kako odnos prema manjinskim, marginalizovanim, osetljivim i ugroženim grupama, predstavlja odnos prema poštovanju ravnopravnosti i ljudskih prava, i u direktnoj su vezi sa napretkom celog društva. Prema njenim rečima, zbog toga svi treba da daju doprinos uspostavlјanju sistema vrednosti u kojem svi imaju jednake šanse i mogućnosti, jer princip ravnopravnosti prеdstаvlја оsnоvnu ne samo pravnu, već i mоrаlnu vrеdnоst svаkоg dеmоkrаtskоg društvа.

Pritužbu zbog diskriminacije može podneti:

  • Svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju;
  • Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju;
  • U slučaju diskriminacije grupe lica , organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju.


Marketing

Najnovije vesti