TRAG VREMENA

Probuđeni grad

Izvor: 
Nemanja Rotar Ned, 31/07/2016 - 19:50

Svako vreme ima svoje graditelje, odvažne neimare koji oblikuju i utemeljuju jedan grad. Atinski polis, odnosno Atina, svoj procvat doživljava u vreme vladavine neustrašivog i pravdoljubivog Periklea. Njegov najbolji prijatelj, vajar Fidija, imao je podršku da sagradi najznačajnije građevine helenskog doba koje i dan danji svedoče o genijalnosti grčkog uma i nesvakidašnje politike što je terala bogate građane Helade da izdvajaju nemala sredstva za razvoj umetnosti i ulepšavanje mesta u kome žive.

Početkom osamnaestog veka, naša varoš bila je tek nešto više od graničarske palanke i vojne postaje. A onda, u nju pristiže brigadni general Mihovil Mihaljević. Neobičan oficir u svakom smislu. Rođen 1. januara 1770. godine u Svetom Ivanu u Hrvatskoj, Mihovil je vojne škole završio u Viner Nojštatu, a službu započeo u 6. varaždinskoj graničarskoj regimenti. U ratovima protiv Turaka i Francuza, ističe se hrabrošću i vojnom veštinom što mu donosi čin za činom. U naš grad pristiže 1816. godine kao generalmajor.

Za vreme svog službovanja, ovaj pedantni general, kao nekada Perikle u staroj Heladi, ostavlja za sobom građevine, uređene parkove, trotoare, kaldrmisane ulice, osvetljene fenjerima i kišne kanalizacije. General gradi ćuprije i mostove, kopa bunare, tera bogate varošane da zidaju kuće od cigle i da ih pokrivaju crepom, osniva Matematičku, Devojačku i Povtornu školu. U međuvremenu, Mihovil Mihaljević zasađuje na hiljade mladica korisnog drveća duž gradskih drumova i staza. Posebno se založio za podizanje velelepnog parka poznatog pod nazivom Narodna bašta.

Ali general nije bio samo neimar i preduzimač već i intelektualac, koji je osnaživao duhovni život varoši. Na plafonu hodnika nekadašnje Brigadne komande (sada kuća porodice Ćurčin) nalazi se portret Mihovila Mihaljevića, rad našeg čuvenog slikara Konstantina Danila, koji je za vreme generalove uprave gradom izradio bogati ikonostas Uspenske crkve.

Pančevci su ga smatrali svojim dobročiniteljem i to mu ugravirali na zlatnoj burmutici koju su mu poklonili kada je napuštao grad. Izabran je i za počasnog građanina ove varoši 13. novembra 1842. godine.

General je najviše voleo da šeta uređenim ulicama koje su obilovale zalenilom koje je zasadio. Njegova duga sablja udarala je o kaldrmisane pančevačke šorove. Još i dan danas može se žačuti taj zvonki odjek, koji je ujedno i opomena da grad ne sme stati sa svojim razvojem.

Tako je bilo u prošlosti, a danas se gradovi razvijaju na posve drugačiji način.

Polovinom osamdesetih godina, veliki broj evropskih gradova, snažno pogodjenih procesom deindustrijalizacije, razvili su mnoštvo novih ekonomskih sektora, kao što su: industrija zabave, turizam, kulturne industrije, nove tehnologije. Želja je bila jasna: učiniti da sivilo industrijskih zona, koje su prestale sa radom, potisnu novoosmišljene urbane celine, oplemenjene najrazličitijim kulturnim sadržajima. Takođe, intenzivno se tragalo za novim imidžom grada, koji bi u informatičkoj eri, imao svoj puni smisao i zavodljivost za priliv novih investitora i kvalifikovane radne snage. U tom pravcu kretalo se i mišljenje da je od velikog značaja za uspeh jednog grada i stepen njegove razvijenosti upravo bogatstvo kulturnog života. Stoga su dobro organizovane institucije kulture, prestižni umetnički festivali i druge elitne kulturne aktivnosti postale ključni element strategija internacionalizacije, ekonomskog razvoja, a sve u cilju privlačenja mobilnog svetskog kapitala.

Kao što vidimo, ideja da kultura može da bude pogonska snaga urbanog razvoja postala je sastavni deo svih novih politika razvoja grada u Zapadnoj Evropi. Jer šta je to što definiše atraktivnost nekog grada, ako ne ovi faktori: dobra infrastruktura, efikasan gradski transport, kvalitetan stambeni prostor, kvalitet obrazovnih i kulturnih institucija, mogućnost zapošljavanja i bezbednost na ulici. Jedan od najvažnijih činilaca je imidž koji jedan grad ima u svom regionu. On je od presudnog značaja za privlačenje potencijalnih investitora i inovativnih preduzetnika. Stoga su lokalne administracije i planeri urbanog razvoja posvetili posebnu pažnju kreiranju imidža grada. Jedna od ključnih mera je i razvoj kulture i njeno strategijsko planiranje. Dakle, svi programi urbane regeneracije danas podrazumevaju bogatu multikulturalnu ponudu. Pančevo je upravo u segmentu kulturnog razvoja dalo svoje najbolje izdanke.

Studije pokazuju da je kultura odigrala značajnu ulogu u konstruisanju pozitivne slike grada. Radeći na kuturnom razvoju vi, zapravo, radite na osvežavanju urbanog prostora.

Novi grad treba da bude prostor susreta različitih kultura koje se podjednako dobro u njemu osećaju. Grad koji se povezuje regionalno ali i globalno. Grad koji širom otvara vrata za originalne ideje, prakse, uticaje, razmišljanja, delovanja.

Pančevo je daleko od koncepta „kodiranog“ grada prekrivenog mrežom znakova, signala i medija. To je ideja savremenih graditelja po kojima arhitektura mora da se obraća duhu a ne oku. Simboli, znakovi, ukrasi, humor, ironija, obnova, tradicija i stil delovi su maštovitog i hipermodernog arhitektonskog repertoara. Bez estetskih vrednosti nema ni modernog graditeljstva. Bez kulturnog razvoja i razvoja obrazovanja nema ni estetskog vrednovanja. Bez maštovitog i rasterećenog pristupa strateškom planiranju nema zdravih osnova za dalji razvoj grada. A kako to mudro reče Bogdan Bogdanović: „Tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore. Tamo se pravi grad nikada neće dogoditi.

Nemanja Rotar 



Marketing

Najnovije vesti